07.04.2011.


U Beogradu je u 88. godini života preminuo
Stjepan  -  STIV  RAJKOVIĆ
jedna od legendi jugoslovenskog novinarstva.
Najveći deo staža je proveo u BORBI – 
bio akreditovan u Saveznom Sindikatu i osnovao
vrlo popularnu rubriku Pisma uredništvu,
koja je najslobodnije iznosila -"glas naroda".

Obučio je desetine Urednika svih vrsta medija.
Kolege ga pamte kao anti - dogmatskog
izveštača, koji je bez cenzure prenosio
značajne događaje onda,
kada u jednpopartijskom sistemu 
- to nije bilo nimalo jednostavno. 

Dragi moj STIVE
sve što sam naučio o učenju
naućio sam od TEBE !
Tvoj sin Marin
26.03.2011.


20.02.2011.

PROCENE BUDUĆNOSTI DUHOVNIH VOĐA

Krajem XIX veka u posetu skromnom koledžu u Daytonu – Ohio, dolazi poznati Biskup rodom iz istog grada. U neobaveznom razgovoru brojna pitanja od kojih se jedno odnosi na procenu mogućnosti RAZVOJA tehnike u nastupajućem XX veku. Biskup izjavi kako su sva čuda nauke i tehnike već pronađena i kako će u sledećem veku samo biti ponavljane tehničke rutine, u izčekivanju “sudnjeg dana” koji će doneti tek 2000. godina.

Upravnik koledža, inače profesor fizike primeti : “ Uz dužno uvažavanje Preuzvišeni, biću tako slobodan da predpostavim da će nam već početak novog veka doneti ispunjenje vekovnog čovekov sna – da će čovek konstruisati mašinu kojom će - POLETETI !!!”

Biskup iskoči iz takta – skoči iz fotelje i glasno uzviknu : “Samo budali nije jasno
da jedino ANĐELI mogu leteti !”- pa “izlete” u mračnu i hladnu noć…

Poznati buskup iz Daytona – Ohio prezivao se : Rajt (Wright)

Njegovi sinovi Willbur i Orvill su iznad slanih močvara jezera Kitty Hawk - 17.12.1903
prvi put u istoriji POLETELI motornim avionom sopstvene konstrukcije i postali PIONIRI američke avijacije !


Pa za sve vas koji ste se opredelili da neprekidno učite,
koji ste dobivši diplomu POČELI da učite – a niste pomislili
da je učenje ZAVRŠENO – mala pouka :

SVAKO ZNANJE - SAMO PROŠIRUJE GRANICE NEZNANJA

Ako je recimo Tvoje znanje predstavljeno POVRŠINOM kruga, veličine šolje,
onda je obod šolje, kružnica, obim kruga - granica onog što ne znaš !

Ali ako je površina kruga veličine točka, jednaka sumi svih Tvojih znanja,
Onda je SPOLJNI OBIM točka - dodirna linija sa onim o čemu nemaš pojma !

ŠTO VIŠE ZNAŠ - SVE TI JE JASNIJE KOLIKO NIŠTA NE ZNAŠ !!!”

N a s t a v i ć e   se ... !

17.02.2011.

OTPISANA SREDNJA KLASA


Sećam se sa početka 90 - ih u ulici 1300 kaplara, između Kolarca i Univerziteta  jednog genijalnog grafita (na zgradi Univerziteta) - koji je u jeku Miloševićeve vlasti – sve rekao :
OVOJ ZEMLJI JE POTREBNA MLADOST – U RUDNICIMA !!!

Bilo je to vreme mobilizacija za JNA koja je trebalo „prinudno“ da zadrži bivše bratske narode u granicama – bivše YU – što je „dvostruki moral“ o kome govori navedeni grafit.
Od mladih intelektualaca – ko je imao gde – već je bio napustio Zemlju – deca koja su regrutovana, završila su kao onaj antologijski regrut od 19 godina, Srbijanac - na položaju iznad Ljubljane, koji je obišao sve svetske televiziske programe, pošto je na pitanje novinara, šta on tu radi, odgovorio snuždeno :
„Eto ... oni KAO hoće da se ODCEPE – a mi im KAO NE DAMO !!!“

Bilo je to u vreme prvih višepartijskih izbora. Prvi put posle Broza, više od jednog kandidata na listi : MOŽEŠ DA BIRAŠ ! Kako smo bili naivni. Samo tri kandidata Sloba, Vuk i Voja. Nas četiri drugara od najranijeg detinjstva se sastali da „većamo“ za koga da glasamo, a jedan od nas, već 5 godina Sudija, Joca kaže: „Zapamtite dobro ovo što ću vam sada reći – citiraćete me sledećih 10 godina – bar po sto puta! Koga god da biramo, Miloševića će uvek izglasati onih 80% Srba koji hoće da ne rade za 50DEM - a neće DA RADE za 5.000.DEM“
Je li Joca bio u pravu ? Jeste li čuli za „Paretovo pravilo“ 80% prema 20% ?

Ovih 20% je u svakoj normalnoj Zemlji SREDNJA KLASA.Ona počiva na znanju – zvanju i imanju i ona je MORALNI TEG - mera socijalne ravnoteže svakog normalnog Društva. Ona nije vezana za Diplomu - bilo kog ranga. Srednja klasa su ljudi, najbolji „majstori svoga posla“ bili oni : lekari, slikari, mehaničari, inženjeri, profesori – oni žive dobro i drže balans. Na žalost, u Zemljama u tranziciji naiđe bez najave PET MINUTA za „fukaru“ - kojoj je to jedina moguća šansa ! Što reko Andrić u „Znakovima pored puta“ : „U istoriji svakog Naroda dođe trenutak kad pametni zaćute, budale progovore – a „fukara“ se OBOGATI !!!“ Znala je to srpska srednja klasa, ali niko nije mogao da pretpostavi koliko će to trajati. Niko nije verovao da će jedinoj snazi koja može da održi i PODIGNE Zemlju neko bez pitanja i „bez pardona“ OTETI 20 najboljih – najproduktivnijih godina – recimo od 35. do 55. godine - kad bi trebali najviše da stvaraju. Prvih 10 godina joj je oteto na prevaru - obilatim trgovanjem PATRIOTIZMOM, ali drugih 10 godina smo, tako mi Boga - mi dali na tacni - sadašnjim vlastodržcima.

Normalno je naime da u svim prosperitenim društvima Oligarhija „skida kajmak“ sa kazana blagostanja društva - pa se i ne oseti. Naša vlast je izgubila svaki osećaj za REALNOST. Današnja zvanićna statistika Srbije navodi : 25% „nezaposlenih“ – (triput toliko ništa ne radi za platu), 65% funkcionalno pismenih, 80% naroda na ivici gladi,  ... A naša vlast i dalje ne vidi da se u kazanu ne preliva, da nisu ništa stvorili – da GREBU PO DNU PRAZNOG KAZANA !!!  Šta je ostalo bivšoj SREDNJOJ KLASI, da ućuti – što rek’o Andrić da joj ne kažu: „Posle rata svi su Generali pametni“ – pa tako u narodne kuhinje – pa na kontejnere?

Danas su najveći gubitnici oni koji pošteno rade svoj posao, oni koji ga znaju,oni koji plaćaju račune i poreze, oni koji ne parkiraju nepropisno !!! Ostalo im je da dok detetu u spavaćoj sobi čitaju „bukvicu“ kako treba da uči da bi se usavršavalo i što bolje prodalo svoje ZNANJE – neko im u dnevnoj sobi upravo pljačka zlatni sat, dobijen od Firme za 20 godina rada. Kad ga Policija privede posle pet dana (bez pertli) i vrati vam sat - lopov vam se obrati sa nonšalantnim osmehom : “Komšija ništa lično – posao je posao !“


N a s t a v i ć e   s e  ....!

15.02.2011.

HIJERARHIJA NESPOSOBNOSTI

Imao sam sjajnog druga sa kojim sam sedeo u klupi tokom čitave osnovne škole. Zvao se Nenad i njegova majka nam je predavala FIZIKU. Svaki put kada bismo mi danas igrali fudbal u njenom dvorištu, ona nas je obojicu sutradan ispitivala poslednju lekciju i davala nam jedinice, tek da se zna da kod nje nema “protekcije”! Otac mu je bio jedan beskrajno plemenit Čovek – novinar, esejist i putopisac. Od njega smo prvi put čuli citat Isidore Sekulić : “ Lepota nije u predelu – nego u putniku “. Nenad je bio višestruko talentovan, ali posebna strast mu je bila matematika – bio je rodjeni Pitagorejac. U sudaru izmedju dva jaka autoriteta roditelja, da ne bi (pod pritiskom) studirao ni nuklearnu fiziku, ni književnost, pobegao je posle gimnazije “glavom bez obzira”
na Vojnu akademiju !!!

Treba li reći da je pešadiju završio u rekordnom roku i bio diplomac generacije?
Zatim je kao potporučnik otišao na dužnost u trupu, negde u unutrašnjost.
Prvi sledeći put sam ga video posle 9 meseci - imao je 15 kg više nego ranije. Pio je dnevno - koliko smo za vreme studija zajedno pili nedeljno. Bio je siv u licu i rekao mi je da je “sahranio sve svoje iluzije o ljudima”, potkrepivši to sa 3 priče:

–PRVA o čoveku koji je sa planine došao da služi vojsku i panično beži od tramvaja !
–DRUGA o vojnicima koji “bonsekom” usecaju krst na vrhu olovnog zrna puščanog metka, praveći tako “dum – dum” metke, jer su čuli na obuci da ti meci “šetaju” kroz telo i “izbacuju iz stroja” bar još dvojicu, koji moraju da zbrinu pogođenog. Pričam Vam o sedamdesetim godinama (kada nisi imao gde da upotrebiš pravu municiju), ali ovo se dešavalo u GLAVAMA NEKIH LJUDI. Nenad je to registrovao i bio je “poražen”.

–Treća priča je ilustracija anatomije kadrovske hijerarhije NESPOSOBNOSTI !!!
Ovu modelsku priču, po malo karikaturalnu, Nenad mi je ispričao ovako :

”Nas trojica smo došli u situaciju da medju sobom, tajnim glasanjem biramo Šefa.
Tri je prvi broj koji uopšte omogućava izraz većinskog mišljenja.
Ja, kao najobrazovaniji, najiskusniji, ali samim tim i najskrupulozniji
Poštenjačina !
Onaj drugi, srednjak sa malo škole, koji se savršeno
SNALAZI u životu - Pametnjaković !
Onaj treći ima dva razreda škole, smatra da mu je sve dopušteno,
jer mu nikada ništa nije pruženo – Tupan !

U situaciji tajnog glasanja :
Meni čast nikada ne bi dozvolila da glasam za sebe, a od preostale dvojice,
Pametnjaković će mi uvek biti za petama u karijeri - a sa Tupanom
lako izlazim na kraj. Glasam dakle za Tupana !

Pametnjaković, kao srednjak, ako glasa za mene, moraće da radi bez
zabušavanja i varanja. Pošto on nikada nije preuzeo odgovornost,
glasa naravno za Tupana -  birajući tako “manje zlo”!

Tupan glasa za sebe, jer mu nije ostao niko drugi,
a moralnih dilema nikad nije imao !
Sa 3:0 pobedjuje Tupan,
kao najgluplji, najbezobzirniji, najalaviji i najnesposobniji.!

13.02.2011.

SREĆNI SVIMA PRAZNICI Sv.VALENTIN i Св.ТРИВУН

Lepa prilika da U DUHU NAŠEG BLOGA
potpune tolerancije, ravnopravnosti svih i bratske ljubavi
među Verama i Narodima čitavog sveta -
svima NAZDRAVIMO JEDNOM ČAŠOM !

 
ZA ZDRAVLJE - SREĆU I LJUBAV !!!


11.02.2011.

DEKLARACIJA O PRAVIMA ČOVEKA I GRAĐANINA (1789.)

Predstavnici francuskog naroda konstituisani u Narodnoj skupštini, smatrajući da su nepoznavanje, zaborav i prezir prema pravima čoveka jedini uzrok javnih nevolja i pokvarenosti Vlada, su odlučili izložiti, u svečanoj izjavi, prirodna, neotuđiva i sveta prava čovjeka kako bi ova izjava bila stalno pred očima svim pripadnicima društva i neprekidno podsećala na njihova prava i dužnosti; kako bi time postupci zakonodavne i izvršne vlasti mogli svakog trenutka biti uspoređeni s ciljem svake političke institucije što bi im omogućilo tim veće uvažavanje; kako bi time zahtevi građana, utemeljeni ubuduće na jednostavnim i neoborivim načelima, vazda stremili ka očuvanju Ustava i sveopšte sreće. Shodno tome, Narodna skupština priznaje i proglašava u prisustvu i pod zaštitom Vrhovnog Bića slijedeća prava čovjeka i građanina:

Čl. 1. Ljudi se rađaju i ostaju slobodni i jednakopravni. Društvene razlike mogu biti
zasnovane samo na zajedničkoj koristi.
Čl. 2. Cilj svakog političkog udruživanja je očuvanje prirodnih i nezastarivih prava
čoveka. Ta prava su: sloboda, vlasništvo i otpor ugnjetavanju.
Čl. 3.
Svaki suverenitet u
suštini počiva na narodu. Nijedno tijelo, nijedan pojedinac ne
mogu sprovoditi vlast koja ne potiče iz naroda.
Čl. 4. Sloboda se sastoji u tome da svako može činiti ono što nije na štetu drugima.
Tako, izvršavanje prirodnih prava svakog čoveka ima jedinu granicu u uživanju
svih prava drugih pripadnika društva; te granice mogu biti utvrđene samo zakonom.
Čl. 5. Zakon sme zabranjivati samo delovanja škodljiva za društvo.
Čl. 6. Zakon je izraz op
šte volje. Svi građani imaju pravo lično ili po svojim
predstavnicima sudjelovati u njegovom stvaranju. On treba biti isti za sve, bilo da
štiti ili da kažnjava. Budući da su svi građani pred zakonom jednaki, svi imaju
jednaka prava na sve počasti, mjesta i javne službe, prema svojim
sposobnostima, i bez drugih razlika osim onih što proizlaze iz njihovih vrlina i
njihove nadarenosti.
Čl. 7. Nitko ne može biti optužen,
uhapšen ili pritvoren osim u slučajevima koje
određuje zakon i na zakonom predviđen način. Oni koji potiču, požuruju,
izvršavaju ili čine da drugi izvršavaju samovoljne odluke, moraju biti kažnjeni; ali
svaki građanin pozvan ili predan sudu na osnovi zakona treba se tome pokoriti, a
pružanje otpora tome je kažnjivo.
Čl. 8. Zakon sme ustanoviti samo kazne t
ačne i očito potrebne i nitko ne može biti
kažnjen osim po zakonu ustanovljenom i objavljenom prije počinjenog
prijestupa i legalno primenjenom.
Čl. 9. Svaki čovjek smatra se nedužnim sve dok nije proglašen krivim. Ako je
pritvor nužan, zakon mora garantovati zaštitu njegove ličnosti.
Čl. 10. Niko ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, pa i religioznoga,
ukoliko njegovo iskazivanje ne ometa javni red utvrđen zakonom.
Čl. 11. Slobodno
iznošenje misli i mišljenja je jedno od najdragocjenijih prava čovjeka;
svaki građanin može govoriti, pisati i štampati slobodno osim ako te slobode
ne zloupotrebljava u slučajevima utvrđenim zakonom.
Čl. 12.
Garancija prava čoveka i građanina zahtijeva javnu silu: ta sila je dakle stvorena
za boljitak svih, a ne za posebnu korist onih kojima je povjerena.
Čl. 13. Za održavanje javne sile i trošak uprave potreban je javni op
šti porez; on treba
biti jednako raspoređen na sve građane, vodeći računa o njihovim
mogućnostima.
Čl.. 14. Svi građani imaju pravo ustanoviti, sami ili preko svojih predstavnika, nužnost
javnog doprinosa, slobodno nadzirati njegovu primjenu, te odrediti njegovu
količinu, stopu, utjerivanje i trajanje.
Čl. 15. Društvo ima pravo od svakog javnog službenika tražiti
izveštaj o njegovom
poslovanju.
Čl. 16. Nijedno društvo u kojem ob
aveza prava i deobe vlasti nije određena, nije
Ustavno Društvo.  
Čl. 17. Vlasništvo je nepovredivo i sveto pravo i nitko ga ne može biti lišen osim u
slučaju zakonom predviđene i očite javne nužde, uz uslov pravedne i predviđene
odštete.