NAPOMENA VLASNIKA BLOGA :
Dragi moji verni
čitaoci – kao što znate ovaj blog živi 5 godina, u preko 70 mojih autorskih
tekstova – uporno sam se borio za rehabilitaciju SREDNJE KLASE Srbije (kako
stoji i u naslovu ovog bloga) – jer to znači stimulisanje privatne inicijative –
„malu privredu“ u tradicionalnom smisalu – skok potrošnje i vraćanje vrednosne
orijentacije građana : radu i znanju, veštinama
- od kojih se živi !
Ukratko – stvaranje „povoljnog
ambijenta“ za domaće – a ne strane ulagače !
Sada po prvi put
objavljujem u celosti, tekst autora Danijele
Ružičić i to bez da sam je pitao – u dubokom uverenju da za to imam dva razloga
koje bi i ona od sveg srca podržala. U suprotnom – nisam u mogućnosti da joj
platim autorski honorar – mogu samo na njen zahtev da skinem ovaj tekst sa
bloga – u kom slučaju će kod nje morati da me pravda moj prijatelj Aca – koji mi
je meilom i prosledio ovaj značajni
tekst. Moji razlozi su sledeći :
Najpre – posle dve
godine – ovo je jedan sjajan analitički
tekst, napisan tako jednostavnim jezikom – nabijen činjenicama i uporednim
analizama – da ga mora razumeti svaki Srbin i među onih 65% funkcionalno pismenih
– i među onim lakovernima – koji su koliko do juče mislili o Vučiću : „ Pa ne
bi valjda stvarno – on koji ima toliku moć – učestvovao u uništavanju svoje
zemlje ?“. Koliku moć on ima najbolje se vidi po tome što deca kažu da :“ Čika
živi u televizoru – dakle na svim kanalima !“ U tom smislu tekst je i aktuelan
demanti, da se o Vučiću šire „necenzurisane laži“ – pre će biti da Vučić svojim
izdiranjem na svoje Ministre – ili prozivanjem novinara imenom – proglašavajući
ih „krvopijama“ – „naplavljuje tiranijom“
čitavo javno mnjenje, kao opštu „kaljugu blatoida“ – koju srozava na
svoj i nivo svojih neukih satrapa – protiv čega se jedino može boriti ARGUMENTIMA
– kako ih je Danijela poslagala !
U tom smislu tekst je
i instrukcija novinarima Srbije o analitičkom novinarstvu.
Konačno – ako sam objasnio koliko je važan ovaj tekst (da ga što više ljudi
pročita) razumećete i moj razlog da ga „sklonim“ sa recimo FB – gde bi ga (kako
god da sam ga preneo – skratio – što nisam hteo) više botova trenutno zatrpali
gomilom mojih porodičnih i prijateljskih postova (koje imaju štekovane) tako da
ga niko ne bi pronašao. Ovako ovde imate integralni tekst (bez izmenjene
zapete) – pa ću vas povremeno sa FB zida – upućivati na blog.
Uživajte u „sabranoj“
i ubedljivoj analizi Danijele Ružičić – kojoj sam vrlo zahvalan – što je
objasnila upravo LAŽ koja se ponavlja po 100 puta – znate i sami zašto. Pošto
se tekst (kao naručen) uklapa u tematski okvir bloga uz zahvalnost Danijeli –
na kraju (kad se upoznate sa njenom argumentacijom) ja ću vas uputiti post od
02.04.2014 – povodom rasta Nemačke.
U poređenju BDP-a Srbije
i Nemačke krije se
tužna istiina o našoj ekonomskoj propasti
Beograd – Kad Vučić
govori o BDP-u,
izgleda da ni sami nismo svesni koliko smo bogati.
Zato se svim građanima Srbija to mora ponavljati po nekoliko puta na dan putem svih režimskih ispostava.
Jer,
sto puta ponovljena laž,
postaje istina.
Međutim,
ovde je u pitanju vređanje normalnog rasuđivanja.
Evo,
o čemu se zapravo radi.
Kad ekonomisti govore o BDP-u,
oni analiziraju uglavnom tri važna aspekta.
Prvi je realni iznos bruto društvenog proizvoda (BDP-r). On pokazuje ukupnu vrednost robe i usluga proizvedenih u privredi države u toku jedne godine,
bez obzira na vlasništvo.
To podrazumeva da
(BDP-r)
uključuje vrednost produkcije i stranih lica
(kompanija)
u zemlji.
Realni bruto društveni proizvod
(BDP-r)
predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak.
Preko realnog društvenog proizvoda meri se bogatstvo jedne zemlje.
Realni bruto društveni proizvod Nemačke u
2015. godini iznosio je
3.357 milijarde dolara.
U
2015. godini realni bruto društveni proizvod Srbije iznosio je
36,51 milijardu dolara,
što je
97 puta manje od Nemačke.
Posmatrajući samo po ovom parametru više je nego očigledno da je potpuno smešno i besmisleno porediti Nemačku i Srbiju.
Drugi bitan aspekt je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika (BDP-ppc).On se dobija kada se iznos realnog bruto domaćeg proizvoda
(BDP-r)
podeli sa brojem stanovnika
(c).
On pokazuje veličinu bogatstva svakog stanovnika jedne države.
U
2015. godini bruto društveni proizvod po glavi stanovnika
(BDP-ppc)
Nemačke iznosio je
45.270 dolara,
dok je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika Srbije iznosio
5.659 dolara,
odnosno manji je za
8 puta.
Sa druge strane,
poređenja radi,
hajde da pogledamo i region!
Bruto društveni proizvod po glavni stanovnika Slovenije iznosio je
22.700 eura,
Hrvatske
13.500 eura,
Crne Gore
7.000 eura,
Srbije
5.100 eura,
Makedonije
4.900 eura i BIH
4.500 eura.
Ovi odnosi pokazuju gde se po ovom osnovu nalazi svaki stanovnik Srbije u odnosu na nemačkog građanina,
ali i u odnosu na građane bivših republika SFRJ.
Očigledno,
posmatrano po ovom parametru nema govora o bilo kakvim ekonomskim uspesima,
niti postojanju ekonomskog tigra.
U Srbiji se može govoriti samo o vrlo opasnom pokušaju manipulisanju širokim masama.
Treći aspekt je godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-g) o kome govori Vučić.
Ovaj parametar pokazuje da je privreda Srbije prošle godine rasla po stopi od
0.8 %, odnosno,
njen je realni bruto domaći proizvod
(BDP-r)
bio u
2015. godini veći za
0.8% nego u
2014 godini.
Planirani bruto domaći proizvod
(BDP-r)
za
2016. godinu trebalo bi da bude veći za
2.5% nego u
2015. godini,
i apsolutno ništa više od toga.
Planirani rast bruto domaćeg proizvoda Nemačke za
2016. godini je
1.8% što znači da planirani rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od
2.5% nije
2.5 puta veći od Nemačke,
ali je ovo upoređenje nedosledno i iz sledećih razloga.
Na
osnovu informacija koje daje baza podataka MMF-a dat je
sledeći
raspored kretanja rasta BDP-a država iz okruženja Srbije.
Na prvom mestu u regionu je Crna Gora sa rastom
BDP-a od 4,7% i ona se nalazi se na 48 mestu u svetu. Za njom sledi Makedonija sa
stopom rata BDP-a od 3,8%, i ona se nalazi na 71 mestu u svetu; zatim sledi Kosovo
i Metohija koje se nalazi na 85 mestu sa stopom rasta BDP-a od 3,3%. Albanija se
nalazi na 97 mestu sa stopom od 3.0%, Mađarska i Rumunija imaju rast od 2,7%, i
nalaze se na na 114 i 115 mestu. Bosna i Hercegovina ima rast (BDP) od 2,3%, i nalazi se na 131 mestu.
Slovenija
ima rast od 2,0% i nalazi se na 136 mestu. Bugarska
ima stopu rasta od 1,2%, i nalazi se na 157 mestu. Hrvatska je na 171 mestu, sa
stopom rasta (BDP) od 0,45% za 2014 godinu, a Srbija (bez KiM) nalazi se na visokom
176 mestu sa stopom rasta (BDP) od 0,8% za 2015. godinu. Posmatrano i po ovom osnovu
Srbija je u najgorem položaju.
Malo više o nemačkoj ekonomiji…
Nemačka
privreda, najveća u Evropi, oduprla se i grčkoj krizi, i usporavanju rasta u Kini
i geopolitičkim neizvesnostima, i u 2015. godini beleži rast BDP za 1,7%, premašivši
po prvi puta u istoriji, vrednost od 3.000 milijardi evra, dosegnuvši 3.356 milijarde
evra. Istovremeno, Nemačka je ostvarila višak u državnom budžetu od 16,4 milijardi
evra, što odgovara otprilike 0,5% BDP. To je druga godina zaredom da su nemačke
javne finansije u plusu. Ekonomska situacija u Nemačkoj bila je u 2015. godini obeležena
čvrstim i doslednim rastom i gotovo svi industrijski sektori su zabeležili rast.
Vrlo
je značajno da povećanje privredne aktivnosti pre svega bilo podstaknute domaćom
potražnjom. Potrošnja je bila najvažniji motor rasta u nemačkoj ekonomiji. Ulaganja
i spoljna trgovina takođe su pomogli održanju pozitivnog trenda, ali u mnogo manjoj
meri. Lična potrošnja porasla je u prošloj godini za 1,9%, a državna za 2,8%. Ulaganja
u mašine i opremu porasla su za 3,6%, dok je izvoz porastao 5,4%, a uvoz 5,7%. U
prošloj je godini ukupno bilo više od 43 miliona zaposlenih, što je najviši nivo
od ujedinjenja 1990. godine.
Nemačka
ekonomija, uprkos mnogim nepovoljnim kretanjima, kao što su grčka kriza, usporavanje
na tržištima u nastajanju i Kini i povećanje geopolitičkih neizvesnosti, prevazišla
sva očekivanja i da za to najviše zasluga ima važnost lične potrošnje koja je postala
važan pokretač rasta BDP.
I sada ono što deluje pomalo neverovatno za naše poimanje ekonomije.
Oni u 2016. godini očekuju dalje jačanje nemačke ekonomije, a da će tome značajan
podsticaj dati potrošnja od rekordnog priliva izbeglica, barem u kratkom roku. Istovremeno
bi rast ekonomije trebale podržati niske kamatne stope, niska inflacija i visoka
zaposlenost.
Generalni
zaključak struke je da će ponovno
domaća potražnja biti
glavni motor rasta.
Iz svega ovoga mi bi smo mogli izvući neke zaključke. Oni se pre svega tiču postavljanja
pravilne strategije vezane za upravljanje resursima. Potrebno je primeniti ono što
najbolji već primenjuju. Ekonomiju moraju podržati niske kamatne stope, niska inflacija
i visoka zaposlenost i povrh svega, domaća
potrošnja. Kupujmo domaće, dok još i to imamo. To nije samo moto iz patriotskih
razloga, to je potrebno pre svega zbog ekonomskih momenata.
REZIME:
Realni bruto društveni proizvod Srbije je manji
97 puta od Nemačke!
Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika Srbije je manji za
8 puta od Nemačke!
Planirani rast bruto domaćeg proizvoda Nemačke za
2016. godini je
1.8% što znači da planirani rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od
2.5% nije
2.5 puta veći od Nemačke.
Srbija
je među najgorim državama u svom okruženju
po
svim ključnim ekonomskim parametrima!
autor teksta - Danijela Ružičić
P.S.
Sada pogledajte post od
02.04.2014 – pod nazivom
„Kako je
nestala naša srednja klasa – ili –
POVRATAK SKIPTRA JEDNOPARTIJSKE VLASTI“(?)
