27.07.2014.

האורים והתומים

URIM  I THUMMIM  -  otkrivaju :

NI BEOGRAD – NI NA VODI

Pretpostavljam da po isteku četvrt veka, jedna stupidna rečenica koja je obišla ceo svet i uz još dve, tri, nepodobnosti - označila tada Srbe kao (najblaže rečeno) „varvarski narod“ – može danas biti ispričana kao dobra anegdota - iako ostaje gorčina zbog bizarnosti. Dakle, dok su 1991. godine padale granate po staroj jezgri Dubrovnika – tadašnji Gradonačelnik Trebinja – inače u civilstvu kamiondžija – Božidar Vučurević - upitan od jednog artiljerca, da li se baš mora rušiti takva povjesna ljepota (ili se može osvojiti DRUGAČIJE) – odgovorio je :
„ Kad prođe ovaj rat – izgradićemo mi još ljepši i još stariji Dubrovnik – ako treba !?!

Zašto sam ovo citirao ?
Danas Beograđani za to imaju stotinu - plus tri razloga !

Uvek kad čujem Čarobnjaka iz Oza (a čujem ga tri puta nedeljno) kako baje :
„Promenićemo lice Srbije i Beograda, izgledaće sto puta bolje nego što izgleda danas“ – što je prvi put izjavio za Blic 20.01.2014 – pošto je prethodno reagovao na napomenu našeg kolege i predsednike jednog Udruženja arhitekata Igora Marića – da se u svetu mnogo manje investicije od „Beograda na vodi“ – (BNV) rade putem : javnih, anonimnih, interacionalnih KONKURSA ! Njega je „okrpio“ sledećim tekstom : „Niko neće da se sprda sa nečije 3 mlrd € - niti će nam od tolikih para - biti mnogo preča i važnija naša pamet i stručnjaci !“  Time je profilisan stav Države prema znanju i prema parama. Ja lično sam davno naučio biblijsku lekciju o Zlatnom teletu – tako da mi uopšte nije bliska ta vrta fetišizacije NOVCA po sebi (čija je karikatura Baja Patak) , mnogo su mi bliže mrvice taoističke petomilenijumske mudrosti – oličene u kineskoj poslovici :

„Za svaku stvar (problem) u životu postoje tri dobra i 100 loših rešenja !“

Tim povodom, par stručnih „marginalija“, što bi rekao jedan od naših najboljih planera, arh.Branko Bojović, autor više GUP – ova Srbije i Crne Gore - autor preko 750 recenziranih stručnih članaka i 30 godišnji Urednik časopisa IZGRADNJA, koji se vrlo lucidno našalio sa - „uvođenjem ekonomskog cenzusa na pravo na stručno mišljenje“ u svom poznatom tekstu o BNV pod nazivom : „DILETANTIZAM KAO URBANIZAM“ gde je „primedbovao“ u okviru svog limita od „desethiljaditog dela od 3 mlrd €“ – koje poseduje u „...nekretninama, biblioteci, hemeroteci, fototeci, fonoteci i sl...“ – a sve po tačkama : Kontekst, Reka, Mostovi, Kula, Razvoj, Šoping mol, Tehnički parametri :
ovog - konglomerata staklenih kocki bačenih sa Marsa na srce
Beograda – kao tromb – koji niko ne bi preživeo.(prim M.R.)

Da bi naši čitaoci razumeli o čemu pričamo – radi se o projektovanju
„novog doba“ u kome arhitekta ništa ne osmišljava – već nakon razmerno kratke obuke u kompjuterskom takozvanom „3D modelovanju“ – samo bira oblike i „materijalizuju ih“ u izabranoj konačnoj formi koju kompjuter ume da presvuče (kaže se „renderuje“) kao staklenu – kamenu – zidanu fasadu – metalne konstrukcije rampi i stepeništa - i t.d. – kompjuter za sve ima gotove „biblioteke uzoraka“.


Sve u svemu – radi se o nečemu što se eufemistički naziva „master plan“ - hoće se reći globalna slika cele zamisli – koja se u stvari sastoji od praznih neosmišljenih  kutija, koje arhitekta Bojan Kovačević u svom vrlo sadržajnom intervjuu Radiju slobodna Evropa : „Vučićev Beograd – ZAZIDANI GRAD“ – naziva vrlo duhovito kutijama za cipele! U svakom slučaju sa ovako prezagušenim rešenjem – pao bi na prvoj godini projektovanja - svaki student Arhitekture. Konačno, kako je pre skoro godinu dana u „Izgradnji“ B.Bojović – skicirao, tako je i doajen našeg planiranja – arhitekt Branislav JOVIN – u svom skorijem revoltiranom komentaru : „Beograd na vodi – novo rođenje Srbije ? “ (objavljenom u „Stavovima“ 09.03.14) precizno objasnio - šta tačno znači Vučićeva ponuda : „ Srbija ulaže samo („opremljeno“) zemljište i dozvole („..uz poštovanje zakonske procedure) !?!“ To znači da su, na ovih 80 ha, uklonjeni svi objekti (osim zaštićenih), znači Međugradska BUS stanica, koloseci Putničke Železničke i Tehnička stanica, Kontejnerska (teretna) stanica sa kolosekom oko Kalemegdana. Pretpostavka je naravno - stavljanje u funkciju – Nove BUS stanice, Novog Beo – želešničkog čvora, koji obuhvata stanicu Prokop, sa putničkom Autobuskom i Ž.S. na Autokomandi,  Tehničke stanice u Zemunu i Kijevu za jug i obilaznica za teretni saobraćaj od Ž.S. Beli Potok do Pančeva, sa drumsko – železničkim mostom „Vinča“. U svakom slučaju Brana Jovin se ograđuje (kao obučeni timski igrač) od ideje da
stambeno poslovni objekti za rentiranje – mogu biti proglašeni za
„nacionalni razvojni projekat“ – i tu delikatnu ocenu - upućuje pravnicima !
Ali avaj – Čarobnjak iz Oza – je pravnik !!!

Uz napomenu da je naš poznati arhitekt Slobodan Maldini komentarisao BNV u više navrata u svojoj kolumni „Dnevnik zabluda“ u „Večernjim novostima“ i još nekolicina kolega jednokratnim prilozima u Politikinom nedeljnom kulturnom dodatku – mislim da je ovo više nego dovoljan dokaz skepticima koji tvrde da STRUKA ĆUTI – iako zaista ničim ne mogu da garantujem da će se oglašavati više
– pošto aktuelna vlast
radikalno smanjuje prostor različitog mišljenja !

Sada ću vam, samo sa po par rečenica predstaviti (bar) tri rešenja Savskog amfiteatra, koja su tokom poslednjih pola veka, radili mesecima timovi doktora i magistara svih planerskih specijalnosti – od kojih je svako 100 puta bolje, od BNV – tek da vidite da planeri Beograda (struka) tačno znaju šta nam treba u Savskom amfiteartru i da je to višestruko stručno - planerski i projektatski overeno - na domaćem i svetskom nivou – utoliko pre što su pojedini segmenti ovih rešenja - savršeno uklopivi u jedno (moguće) jedinstveno
i trajno rešenje budućeg ravoja grada Beograda.
Prvo ozbiljno rešenje ovog poteza – radi Urbanistički zavod grada – po neposrednom nalogu Broza, namenski za prezentaciju, 1975. u Najrobiju na II. Svetskom skupu Nesvrstanih. Nekako istovremeno i ja sam upisivanjem Arhitekture „zagazio u Savu do kolena“ – zaklinjući se da ću do kraja karijere presudno uticati da se moj rodni Beograd – posle mnogo godina priča –„spusti na svoje reke“. Tada je bio „odsečen“ Savskom ulicom od dve trake (sada se nudi 12 saobraćajnih traka) sa pratećom infrastrukturom.Tako sam ostao u Savi do kolena do danas i nikada nisam bio dalje od „silaska na reku“ – naprotiv danas mi se kao građaninu nudi neki kineski zid betonskih sanduka u staklu, koji ne da ne spušta Beograd na reku – nego ga ograđuje frontom sanduka – koje ako jednom budemo morali – možemo ukloniti – onako kako Č. Dženks počinje knjigu „Postmoderna arhitektura“ – samo dinamitom.
Na Vidovdan 1979. godine odbranio sam vrlo ambiciozan Diplomski rad : „Kosančićev venac – Savska padina“ – Internacionalna eksperimentalna umetnička kolonija – detaljno predstavljen na „Simpozijumu Sinteze“ u Vrnjačkoj Banji 1981 – saopštenjem : Gradski centar specijalne namene – RETORTA IDEJA. To je znate, bilo vreme kad se Diplome nisu kupovale, nego „krvavo“ odrađivale dve godine – niti su se krali Doktorati.

Skupština Grada, 1986. godine, raspisuje veliki međunarodni konkurs „ Budućnost N.Beograda“ na koji je stiglo 99 radova od Kanade do Australije i od Japana do Argentine, što je bilo idealno za uporednu analizu I za temu moga Magisterija : „ELEMENTI URBANOTVORNOSTI NOVOG BEOGRADA“ u kome sam izvukao najmanje zajedničke sadržaoce (nagrađenih) koncepata – koji od „mrtve spavaonice“ (kakvi su svi novi delovi Prestonica u Evropi)
– može napraviti „živi“ grad !
Primarni zadatak raspisa naime – nije bio veza starog i novog Beograda, ali su svi radovi (bez izuzetka) uvodili  – jedan vrlo živo (najrazličitije) ansambliran bogati gradski „tok života“ – sličan pravcu „Brodveja“ kroz Njujork - koji je počinjao uvek raskošnim TRGOM sa leve obale Save - u zoni Savskog amfiteatra.

Akademija nauka je 1991. godine naručila od Arhitektonskog fakulteta program
„III MILENIJUM“, koji je radilo nas 18 magistara i doktora najrazličitijih planerskih specijalnosti – pod neposrednim rukovodstvom sadašnjeg Akademika prof.arh.Milana Lojanice. U dva toma – na ukupno preko 1000 strana studija je u celosti elaborilala, sve planske koncepte razvoja Beograda, od Gumpovog plana iz 1688. Jedna od posebnih ideja, različitih od svega što ćemo ovde pomenuti – bila je opšta saglasnost svih autora – da Beograd svoj dramatični saobračajni „Gordijev čvor“ zaglavljen između dve reke u pravcu Ušća – (zaglavljen još 1991 – ovde gde se sad trpaju „kutije za cipele“) može da razreši samo širokom gradskom obilaznicom kroz Zrenjaninske i Pančevačke ritove – sa četiri mega - garaže na kardinalnim pravcima – gde bi „stranci“ koji dolaze u grad i ne poznaju ga dovoljno – ostavljali vozila i koristili savršeni gradski prevoz koncipiran kao : šinski, metro i autobuski sistem - u razgušenom gradskom jezgru ! Mega garaže su bile i satelitski centri (dobro fundirani) sa preporukom da se oko njih organizuju veliki tržni centri – „šoping molovi“ – nisu postojali ! U tom krugu planera – kolega, koji godinama sanjaju isti san o boljoj organizaciji Beograda – za koji nikada nije bilo dovoljno para – okretao se jedan korpus ideja u kome se tačno znalo – šta je u struci opšte prihvaćeno – a šta anatemisano.


Zapravo najbolje i najkompleksnije rešenje Savskog amfiteatra – uradio je arhitekt Dragomir DIK MANOJLOVIĆ – najpre kao svoj Diplomski rad 1975 – nagrađen Oktobarskom nagradom Beograda 1976 – zatim više puta nagrađivan , da bi konačno kao predstavnik Opštine Savski Venac, na Venecijanskom bijenalu 2006. godine doživeo plebiscitarnu podršku evropskih kolegaza najbolju vezu starog i N.Beograda. Predstavljen je javnosti, na velikoj tribini (gde sam bio moderator) „Varoš na vodi“ održanoj u Privrednoj komori Srbije 01.06.2007. Ovaj suptilni, urbanomorfni i antropometrijski koncept dva gradska trga  - koji se „gledaju preko reke“ – plasira pretežno javne sadržaje – uključujući Operu – za kojom Beograd vapi decenijama. Najkraće - sve dobre strane ovog rešenja – ujedno su neoprostive mane „BNV“ !

A sada o samom „Beogradu na vodi“

Uvaženoj exelenciji – šeiku Muhamedu Al Abaru, uz dužno poštovanje – treba saopštiti da su nam kristalno jasne njegove časne namere, da u prestonici Republike Srbije – svoje 3 milrd € pretvori u 9 milrd € - kad tad. U tom smislu – osim g.Vučića, kao nosioca moći - neće naći NI JEDNOG STRUČNJAKA u gradu, koji bi podržao da se u najzagušenije gradsko jezgro u Evropi - implantira „kancerogenih“ 2.000.000 m² sintetičkog gradskog tkiva, koje beograđanima – ni za šta pod Bogom ne trebaju – a „organizam“ Beograda bi to kad – tad – odbacio kao „strano telo“.
Što se kula tiče – Beograd ih u ovom trenutku ima 4 upola manje visine (110 – 115 m) i sve već dve decenije „zvrje prazne“ i služe kao bilbordi : Istočna Kapija, Genex kula, Beograđanka i bivši CK. Možda ovaj namenski kapital treba pokušati plasirati na Menhetnu – tamo jako uspešno niču ti 200 metarski (makar i pozajmljeni iz Londona) – „krivi krastavci“. Jedino se bojim (mada nemam poslednje podatke) da u „Velikoj Jabuci“– za 2.000.000 m² - ovih 3 mlrd € - nebi bile dovoljne ni za depozit gradske rente – pre nego što se dobije dozvola za gradnju. Inače u Njujorku već dugo prodaju 1 m² gradskog zemljišta – po 70 puta (ili koliko već ima spratova) – pa tačno znaju cenu kvadrata – i imaju gotove tablice gradske rente – kategorisane po obimu investicija !!! Ukratko, uz najveće poštovanje za Šeikovu spremnost da „nam pomognete“ – izvesno je – da g.Vučića više nijedan stručnjak u Beogradu neće podržati da nastavi ovu sprdnju sa dva i po milenijuma dugom istorijom Prestonice – od Singidunuma do Prestonice Srbije – u kom vremenu je 6 puta do temelja sravnjivana sa zemljom, od kamene đuladi, do bombi sa osiromašenim uranijumom i obogaćenim grafitom – sve od „prijatelja“ (saveznika) koji su hteli da pomognu – a za koje važi grčka poslovica: „Čuvaj se Danajaca – čak i kada darove donose !“ - jer su darovi „upakovani“ u drvenog (Trojanskog) konja. Sa druge strane – za iskrene prijatelje, koji zaista žele (a mogu da pomognu) – postoji Solonova mudrost sa kraja zaglavlja ovog bloga  (koja bi Šeiku mogla biti poznata) :
„Kad želiš da pomogneš prijatelju – pomozi mu – ne pokušavaj da ga USREĆIŠ !“
-        kao kamiondžija iz Trebinja - sa početka ovog teksta.


Što se tiče tehničke strane rešenja (čiji autori bolje da ostanu anonimni – obzirom na „diletantizam“ koji pominje kolega Bojović) – kada sam video prezentaciju iz Dubaia, kojoj nisam prisustvovao – logika ovog planerskog pristupa bila mi je potpuno jasna.
Ja sam naime pre par godina, u Hurgadi (Egipat) upoznao doktora arhitektu, po imenu Šeik Ismail El Sajed, koji je polovinski vlasnik resort hotelskog kompleksa „Desert Rose“ – dugog 1,6 km i širokog 500 m, gde sam ja letovao sa suprugom (arhitektom). Ismail je za nas odvojio ceo jedan dan – u kome sam ja snimio tri sata reportaže.

Između ostalog - Ismail nam je tom prilikom objasnio, da Egipat i još neke zemlje regiona (prema mogućnostima) već skoro dve decenije – vrlo svesno planski i frontalno „napadaju pustrinju“ u širini fronta od 2 do 10 km – polažući na tvrdu kamenu podlogu betonski tunel – za budući metro – sa kompletnom linijskom infrastrukturom. Iza toga (u planiranim koracima) poprečno idu - na razmaku od po 2 do 3 km ovakvi resort hotelski kompleksi kao što je „Desert Rose“ – jer su oni „pionirski generatori“ urbanih aglomeracija – najpre od zaposlenih u hotelima, zatim trgovaca i dalje redom – klasićna „pionirska priča“ osvajanja teritorije. Tehnički dakle posmatrano – rešenje „Beograda na vodi“ NEMA VEZE NI SA ČIM – jer u zaleđu umesto ravne pustinje – „seda na Savsku padinu i Terazijski greben“ – gde nikako ne staje Snežane od 200 m, a pogotovo još 7 solitera od po 20 spratova.
Na modelu, naime, desna obala Save je ravna.
Osim ako model iz Dubaia nije bio uzor – sa koga je skinut „BNV“ – kao što je pozajmljen pilon na Adi Ciganliji sa Vijadukta Millo u Francuskoj.
(vidi moj post : 23.04.2012 – „Predizborna slagalica I. – vijadukt Millo – France)
Jasno je da živimo u veku velikih prevara – i to više nikoga ne uzbuđuje.

Uskoro će biti 100 dana nove Vlade – što nestrpljivo čekamo :

U međuvremenu da se prisetimo : Samo poslednjih meseci 2013, sa par vrlo veštih marketinških rečenica, o tome kako je svo „naše blago“ (budžetski deficit) – TU – u bisagama domaćih razbojnika – i samo treba odlučno povesti bitku protiv kriminala I korupcije – bilo je dovoljno četvrtini biračkog tela – da Vučiću preda
ničim ograničenu vlast – polovinskom većinom u Skupštini
koja može da izglasa šta god joj se traži.
(vidi post : 02.04.2014 – „Štafeta jednopartijske vlasti“)
  
Kada je Vlada položila Zakletvu Narodu i Državi – prvo je „opalila“ po primanjima porodilja, pa je održala sudbinski sastanak sa „ključnim privrednicima
koji su najjači fiskalni oslonac Države ???
Naglo je postalo jasno da Premijeru nije ni na kraj pameti da pokreće bilo kakvu proizvodnju – nego da je sklopio pakt sa Alibabom i 40 razbojnika
– jer jedino oni mogu da mu garantuju bezbednost
– koju nije imao Đinđić !
U zanosu svoje neograničene vlasti – počinje pljuvanje neistomišljenika :
„Budale, neprijatelji, ljudi koji imaju probleme sa inteligencijom - čim neko iznese bilo kakvu primedbu na njihove odluke. Počeli smo da slušamo svakodnevno kako se Čarobnjak iz Oza (u direktnom TV prenosu) izdire na svoje najbliže „laže i paralaže“ (koje je sam birao) sa kupljenim Diplomama i Pokradenim
Doktoratima – ali ne zbog toga – već zato što se dovoljno ne oduševljavaju
„Cerevim novim odelom“ – poznatijim kao „Beograd na vodi“

U takvom stanju potpune deregulacije – nikakva više racionalna analitika
„ne pije vodu“ – pa sam po pitanju perspektiva „nacionalnog razvojnog programa“ – BNV – morao da se okremnem svom hobiju od gimnazije – a to su radistezija, astronomija, astrologija, mistika i metafizika.
U konkretnoj situaciji poslužio sam se zavetnim proročkim kamenovima :
Urim i Thummim (koje sam i dobio prilikom prve posete Hurgadi)
a pre njih sam koristio crni i beli „kamen“
– kineskog šaha GO – mnogo starijeg od - šaha koji mi poznajemo.
U standardnoj ritualnoj proceduri višestrukog bacanja ova dva kamena
(ko za njih nije čuo - naći će ih u „Alhemičaru“ Paola Kuelja)
       svojim pozicioniranjem pri padu, u više navrata i „povezivanjem poruka iz
       pozicije i redosleda (broja bacanja) – daju vrlo složenu i
       provereno pouzdanu prognozu razvoja događaja,
       koja je međutim u dosta enigmatičnom (šifrovanom)
       hermeneutičkom kodu – pa ću za ovu priliku odgovore
       „prevesti odgovarajućim“ narodnim ili epskim iskazima
       iz naše tradicije – radi lakšeg razumevanja čitalaca.

Na prvo pitanje :
“ Da li BNV može da se ukomponuje u postojeće urbano tkivo Beograda ?“
– Urim i Tumim su odgovorili (recimo) : „Kao rogovi u vreći!“  
Na drugo pitanje :
 „Šta će se desiti ako neko ipak na silu proba da ga gradi ?“ Kamenovi su odgovorili : „Zidanje Skadra na Bojani“ – a narodni ep kaže :
„Što majstori za dan sazidaju – to su vile noću porušile“ – a ja sam se naježio pri pomisli – u kom trenutku su nas pogodile poplave – ništa nije slučajno !
Treće pitanje je bilo :
 „Da li strani investitor treba da „operiše“ SRCE  Beograda“ !
Kamenje je odgovorilo : „Nevesta ima divne oči i đerdan oko vrata“ !
Što treba protumačiti kao odsustvo diplomatičnosti provodadžije koji vuče za rukav 
belosvetske đuvegije – kada Srbiju nudi – kao „ćoravu mladu“ !

Vrhunac tog odsustva takta - bilo je hvaliti se pred svim svetskim medijima
i Merkelovom lično – kako smo spomenik kulture - Geozavod (konačno nešto urađeno po svim normama) pošto je trunulo preko pola veka  – uredili tuđim parama – što je samo malo bizarnije - nego kad biste se pohvalili da vam je u vašoj kući – bračnu ložnicu, za medeni mesec uredio KUM svojim parama i još vam doneo mladu u naručju u krevet.

Ja sam nekako preživeo 30 godina graditeljske karijere uveren
       da su spomenici kulture – svetinja jednog naroda
        (čak i kad nisu na Kosovu) i kao takvi obaveza resornog Ministarstva
        i sručna stvar našeg Esnafa – kao i ponekog od tih tajkuna – od kojih svaki može da pokrije budžetski deficit sam – a za spomenik kao ova zgrada – treba investirati manje od onoga koliko on nije platio
        porez, doprinose za radnike, struju, komunalije
        i sve ono zbog čega popisivači – sirotinji raji
        – uzmu fotelje ispod (oprostite)
        kraja leđa – zbog istih tih – građanskih obaveza !!!