11.04.2021.

SRAMNI PARLAMENT POLUINTELIGENATA

 

SRAMNI PARLAMENT SRBIJE

(autorski tekst_Marin RAJKOVIĆ_210411_14:25) 

Upravo je 10 godina kako imam FB nalog (i blog PRIZIV SAVESTI 1102 2011) – ali, ako dobro pamtim, nikada vam nisam ispričao jedan svoj lični STAV - koji je u ovoj eri skaradne jednopartijske Skupštine – toliko karikaturtalno izvrgnut ruglu 

– da TO sada moram podeliti sa vama.

Dakle, nakon 40 godina karijere arhitekte sa projektantskom i izvođačkom licencom Inženjerske KS – održao sam preko hiljadu najrazličitijih sastanaka (od onih u strukovnom Udruženju) do onih neophodnih za mojih preko 330 projekata u karijeri. Shvatili ste da sam većinu vodio ja – i to u onoj najgoroj poziciji – između čekića i nakovnjka ! Čekića želja i apetita mojih investitora i nakovnja : objektivnih ograničenja, ili subjektivne alavosti – mojih izvođača i njihovih podizvođača. Teme sastanaka se ne mogu ni nabrojati – ali ono što vam mogu garantovati SVOJOM ČAŠĆU – odnosi se na NAČIN OPHOĐENJA – na nebrojenim sastancima, koje sam ja vodio, ili prisustvovao.

Na početku karijere – uveo sam neprikosnoveno pravilo  - NIKO KO NIJE PRISUTAN – NE SME SE „UZETI U USTA“ !!! Kao mlad inženjer sam to morao da objašnjavam : kučnim vaspitanjem, „ako ne poštuješ drugog (odsutnog) – ne poštuješ ni sebe“... i t.d. što je u to vreme bilo odmah prihvatano kao osnovano – budući da je tada postojala MORALNA MATRICA (ma koliko se to nekome neće svideti) – koja je obezbeđivala – da SAMOUPRAVLJAČI – participiraju u vlasništvu – ali i u odlučivanjuu svojim firmama. To je bio fenomen koji su dolazili da izučavaju brojni timovi sociologa, ekonomista i politikologa - i to iz zemalja, kakva je bila Švedska – tada sa najvišim standardom u Evropi.

 Naravno, dešavalo se da neko novi u timu – ospe „paljbu“ po neprisutnom kolegi – na šta ja - sasvim polako (slow motion) počinjem da se dižem iz stolice. Svi moji stari saradnici znali su da ću izaći – pa bi brzo povukli za rukav govornika – koji se odmah izvinio i rekao da će - TO reći kolegi – kad bude prisutan ...

Kako vam u svetlu ovog iskustva – izgleda naša pretužna jednopartijska Skupština – puna „njegove dece“- papagajskih namesnika – koji svo radno vreme potroše PLJUJUĆI NEPRISUTNE – ko god oni bili – koristeći vokabular koji sam ja čuo samo kad se posvađaju dve supruge vlasnika ribarnica (Pardon) na ribljoj pijaci u Rimu !!!!!

Liči li vam to na (kako to narod lepo kaže) pi'ke kukavi'ke – koje pljuju - samo iza leđa – i samo po tragu žrtve (pred milionskim TV auditorijumom) - ili na plaćene aparatčike, koji nisu neotesani buzdovani i (rodno ravnopravne) KLADE po sebi – nego su plaćeni da „potroše vreme“ – da bi se protivustavni Zakoni – kao onaj o porodici – USVOJILI PO HITNOM POSTUPKU – bez razmatranja, bez uvida, na zvonce - za tri minuta !

 Novi Predsednik Skupštine – koji se kleo da će od Skupštine da napravi britanski Dom Lordova – Slobin potrčko – koji se ne stidi da kaže : da ima „30 godina iskustva u tzv. Politici“ (jer nikad ništa nije zaradio sa svojih 10 prstiju) – ne da nije učinio ništa – bar zbog SVOG OBRAZA – nego očigledno (podelom uloga i vremena) razjaruje Arenu – tek koliko da od konačno donetog Kodeksa ponašanja – napravi toalet papir !!!

Na osnovu sopstvenog iskustva – koje sam konačno podelio sa vama – imam osećaj – da čitav sastav Skupštine – ovakav – kakav je – treba jednim potezom – sve zajedno IZBACITI IZ našeg Doma Narodaod koga su napravili „septičku jamu“ !!! Što rek'o Radovan III. : „Evo rešenja !!! – Baciš bombu – pobiješ govna i gotova stvar !“ To je međutim nemoguće – iz ključnog razloga – što bi kod primene ove improvizacije – nužno stradala i zgrada – A NAMA ĆE NAŠ PARLAMENT – tek trebati – da sva ova „gola govna“ – zajeno sa njihovim tekstopiscima – potrpamo na neki novi GOLI OTOK – šta god ko mislio o TITU – a i o Golom Otoku ... Ne znam kako se drugačije rešava  :

LUSTRACIJA – KONFISKOVANJE OTETE IMOVINE – RATNO PROFITERSTVO i sl.

26.03.2021.

IN MEMORIAM Stiv RAJKOVIĆ

(26.03.2021) - Dragi moj Stive , 

Evo danas tačno 10 godina – da nisam imao (fizičkog) sagovornika – da se ljudski „dovatimo“ – kao ono kad ja dođem kod vas na ručak – pošto sam već osnovao svoju porodicu – pa sam posećivao Tebe i Majka Milku. Majka je već zaboravila, kako je izgledala metodologija dolaska do istine Rajkovića. Svako (majka,sestra,Ti i ja) je mogao da kaže AMA BAŠ SVE ŠTO MISLI i grubo, i psovku pa i nešto uvredljvo – da se „ispravni“. Ti si nas učio da AFEKT kod svakog čoveka traje maximalno 15 minuta – iza toga bi sedali svi za isti sto – pa iz početka. Šta je bio SPOR – šta je ko zastupao – i gde je sredina – „istina“ !!! 

Kad sam dolazio u posetu – pa Ti i ja krenemo polemiku – Majka je protestvovala – „Zar vi kao otac i sin – nemate drugu temu od politike ?“ Uvek sam joj odgovarao isto – kako je Robespjer rekao : „Kad na bilo koji razgovor – dođu dva istomišljenika – jedan je suvišan !“– zaboravila si šta ste nas učili ...

A naše pozicije su počele kao rovovske – Ti si bio – moj „najmiliji Skojevac“ – dakle na strani Slobe – koji je „junačina“ – prkosi celom svetu – a ja sam od gimnazije čitao Mićunove eseje o Demokratiji. Ti si u beogradskoj BORBI ostavio 40 godina staža – i tamo Vuku ustupio mesto Šefa kabineta tvoga druga iz partizana saveznog Premijera – ali ja se nikada nisam primio na SPO – u kome sam imao drugara iz detinjstva – pa kad su pobedili na Paliluli – nađemo se mi da proslavimo i pitamo ga – „I ajde sad Brate Srbine – čekali smo decenijama višepartijske izbore – pobedili ste – šta ćete da menjate na Paliluli“ ? On je odgovorio sa osmehom: „A što da menjamo bilo šta – kad nam je Sloba ostavio „kadrovsku infrastruukturu“ od Terazija – do Prokletija“ !!! Ti si rekao: „Jesam li Ti rekao ?“ – a ja sam Ti onda za 70 – ti rođendan poklonio usnu harmoniku – kakvu si uvek želeo sa posvetom :

„Mom nepopravljivom Skojevcu – njegov sin Mika!“ 1993 !!!

Prvi koji nam je obojici „legao“ trenutno – bio je Zoran (moj ispisnik) – naše su polemike odmah dobile „konstruktivan ton“ – gde je preterao – koja mu „dosetka“ - najviše mobiliše ? Ti koji si odškolovao desetine novinara (kasnijih Urednika mnogih i pisanih i radio i TV redakcija) naglo si shvatio – šta je Sloba uradio „događanjem naroda“ – i gde mu je mesto – ali Ti si mi kao čovek koji je ceo život posvetio novinarstvu – bio nepogrešivi reper – kako si se „skandalizovao“ bezobzirnošću kampanje protiv Đinđića – stalno mumlajući sebi u bradu : „To nema veze sa novinarstvom !“ Inače nikada neću zaboraviti Tvoju ocenu : „Onaj ko je postao NOVINAR „na papiru“- kad dobije mikrofon i kameru, može da „pojede ceo svet“ !!!

Tako dakle – od osnovne škole – kada si me ubacio kao klinca u „ekspediciju“ borbine zgrade  – da prodajem na Terazijama sva izdanja te kuće (BORBA,NOVOSTI, TV NOVOSTI, EKO.POLITIKA, SPORT) – preko čestih noćnih dežurstava u štampariji – na koja si me vodio – da sečem „šifove“ za prelom novine i zapamtim miris ručne slovoslagačnice – naučio sam (kao „prvi put sa Ocem na noćenje“) – da je Dežurni Urednik – „Bog i Batina“ koji donosi trenutne odluge – kad se desi nešto vanredno – kao požar – poplava – Skopski zemljotres koji nas je zatekao na dežurstvu - kada nema Kolegijuma ni Redakcije
– a vest – mora da ode u svet !

Ostavio si za sobom – osim sestre, sa svojom advokatskom kancelarijom (specijalnost – kriminalistika – učitelj Prof.Ž.Aleksić) i mene – sa Nagradom za životno delo : „za ukupni opus i doprinos razvoju primenjene umetnosti i dizajna“ – ostavio si mi i više artefakata – koje ja nosim na savestišto još nisu publikovani – ali nisam objavio ni svoje 4 knjige – koje ćekaju normalna vremena – ako je za utehu. Evo šta si ostavio : 

1. – 1.700 (kako si Ti žargonski govorio „rubrika“- članaka, tekstova) bez obzira da li su vesti ili eseji – uvek si prebacivao normu – dakle Tvoja „produkcija“ u BORBI – za platu, uredno ukoričena kod knjigovesca u 8 knjiga (petogodišnjaka) u onom velikom „čaršav“ – formatu BORBE. Osim toga – osnovao si i tri „fabrička lista“ (mesečna) NEIMAR – ŽEGRAP i VODOTERMA. Tada sam ja već prelazio iz gimnazije na inženjerske studije – pa si me Ti proglasio svojim „grafičarom“ – dakle radio sam sve potrebne  ilustracije – karikature, rebuse, novogodišnje naslovne i zadnje strane za ove mesečnike – i naravno strip koji smo smislili – sa glavnim junakom „Mija Mistrija“- koji je „bez pardona“ izvrgavao ruglu svaki nestručan, nepromišljen ili grub potez Uprave (mislim da je to bilo u NEIMARU). Takva hrabrost se i danas teško nalazi – ali znam da Ti to gledaš odnekud – šta su nam „nesite ale“ 
– skakavci – uradili od onakve Zemlje ...

2.- Ostavio si preko 700 sjajnih akvarela, crteža u tušu i olovci – od kojih su neki ovde ilustracije – uglavnom formata A3 – pretežno morski motivi – jer si na odmoru imao vremena da slikaš – dok smo se mi brčkali ... Slike su najviše ocenjene – iako nisi imao sreće nikada da upišeš Akademiju ... bio si već na II. godini Prava – kada si konkurisao na Likovnu Akademiju – ali si na dan prijemnog ispita – pao u krevet sa žuticom – od krempita – kojih si se dva dana ranije prejeo – a njima jaja nisu „valjala“ ...

SLATKO – Ti je bilo i ostalo – jedini porok u životu.


3. – Ostavio si tri rukopisa – na tvojoj „Underwood“ pisaćoj mašini u masivnom drvenom koferu – preko koga je mogao auto da pređe. Ti si to zvao knjigama : „Zvuci rodnog kraja“ – „Perom i puškom“ i „Pogled sa kote 85“ – koji si završio na svoj 85 rođendan. Ova svojevrsna autobiografija – govori o mirisima rodnog sela – gde su se stanovnici delili na „zeljare“ (ratare) i „plaftare“ (tkače plahti) – zanatlije. Druga govori o vremenu u šumi – gde nikada nisi ni zadužio pušku – pošto si u partizane došao kao svršeni moler (tačnije soboslikar) iz škole čuvenog mađarskog majstora Šandora – čija je radionica – bila član „Zavoda za umjetnost i obrt“ – ugašenog 1940.godine. U partizanski odred – došao si kod komesara Ive Vejvode – vrsnog predratnog intelektualca – sa kojim si ostao prijatelj za ceo život. On Te je dodelio (kasnije evropskim slikarskim imenima) Zlatku Prici i Edi Murtiću – kojima si kao renesansni „mali od skele“ – pomagao u izradi poznate „partizanske freske“ 3/8 m u Topuskom u Sali za II.zasedanje ZAVNOH. Treća knjiga je Tvoje „svođenje računa“ sa sobom i sa svetom – spontane, refleksne reakcije novinara – na sve dnevno političke – ali i koncepcijske izazove ... Najviše što sam do sada uspeo da uradim sa tim – čitav tekst je digitalizovan (prekucan – originali se čuvaju) – prelomljen u vrlo lepu knjižicu od 300 strana – sa naslovom POGLED SA KOTE 85. Kratke priče i eseji (hronološki iz sva tri rukopisa) – ilustrovani su prvenstveno sa Tvojih neverovatnih 27 crteža (krokija) – urađenih u šumi – perom od grančice i tušem od prekuvane cigure – čije originale je 1973 godine – Muzej revolucije – otkupio „u paketu“ za honorar koji su oni ponudili – koje je i Tebe iznenadio 
– jer Ti je to bio jedan od većih honorara u životu !!!

        

Inače – buduća knjiga ponela je naslov trećeg rukopisa – jer si u njemu opisao i kako si 1946 godine, po partijskom zadatku – poslat u Beograd, sa radnom brigadom od 30 omladinaca, iz „tehnike“ Korpusa (što je bila „agit – prop“ baza) – sa zadatkom da ofarbate čuveni beogradski „železnički most“ – koji je spasao od miniranja – legendarni učitelj iz kraja ... Zatim si se sa deset drugara iz te ekipe – uselio preko skela u nezavšeni stambeni paviljon u Profesorskoj koloniji na Paliluli – zgradi u kojoj sam i ja rođen – gde si sa svojim „udarnicima“ još 9 meseci pomagao građevinarima da kuću završe – i da je vi naravno celu okrečite !!!

      

Kuća je na poslednjem (IV.) spratu imala malu salu (30 m²), učionicu i 8 tipskih soba veličine 2/4 m za po dva cimera – jedino si Ti bio sam u sobi – kao Upravnik Internata SLOVOSLAGAČA koji si osnovao - sa „dualnim obrazovanjem“ pola časovi – pola štamparija – a Ti si dobio posao u „Građevinskom Radniku“ – gde si iz cele Jugoslavije – mogao da kontaktiraš i dovedeš - kao gostujuće predavače : najbolje slovoslagače, ali i lektore, korektore i druge ...

Kada si pozvan da pređeš u BORBU – (posle jednog omladinskog Kongresa – gde si održao „gorljivi govor“ – preskočio si, kao „savezni novinar“ – u višu srednju klasusamo svojim zaslugama. To naravno nije promaklo mojoj najstarijoj tetki (koja je došla sa Sremskog Fronta) – a stanovala je sa dve sestre u dvosobnom stanu na drugom spratu iste kuće, kao ćerke Nikole PUTNIKA, glavnog dispečera Beogradskog Vodovoda, koji je kao mašinski tehničar popisao sve tačke koje su Nemci minirali kod povlačenja – pa je Prleta i Tihog – proveo od jedne do druge (svi ste ga videli u epizodi VODOVOD antologijske serije Žike Mitrovića OTPISANI) – JER JE TAKO SPASIO Vodovod - po povlačenju Nemaca.

   

Dakle moja tetka, Tvoja generacija, svesno i neskriveno Ti je „podvela“ svoju najmlađu sestru – moju buduću majku – šaljući vas svako veče da izlazite i kupujući bioskopske karte – jer si Ti celu platu ostavljao kod poslastičara ... Kad ste se vas dvoje venčali – onda je Kućni savet mladencima dodelio jednu veliku sobu od 20m² na drugomn spratu – dok su u drugoj ostale dve Tvoje svastike. Tetka je – čim je navršila 10 godina staža – dobila stan od Investicione banke – jer ste svi potpisivali radne ugovore – da svakome od 10 godina stambenog doprinosasleduje stan – prema njegovim porodičnim potrebama ... Ja sam tada već bio rođen – a 6 godina mlađa sestra je bila na putu – pa je i to uticalo da tetka dobije svoj stan. Inače u istom stanu – smo nedavno tvojoj udovici – mojoj majci slavili 90 rođendan ! Dakle – ni Ti nisi – (koliko ja pamtim) ništa dobio – što nisi zaradio sa svojih deset prstiju, kada je "čovek bio naše najveće blago" – a Boga mi – NI JA - kasnije !!!

  
     
Ove potpuno privatne detalje o „socijalnoj politici“ SFRJ – naveo sam ovde samo zato što mi je već muka – kada danas pročitam ocenu politikantskih parazita : „Broz je bio crveni komunistički Đavo“ – ali nema potrebe da dalje - zagađujem ovo drago sećanje ! O ostalih (30 godina „privida“ dobrog života) - ću tek pisati ...

I na kraju – da Ti javim – našao sam Ti ono što si tražio celog života – obilazeći knjižare sa majkom – (dok nije bilo Interneta). Negde u leto 2015 – našao sam na netu u *.pdf formatu i skinuo (za Tebe i sebe) sve što je napisao Vaso PELAGIĆ – koji je bio presudni mit – o kome si slušao priče i pročitao par citata – kada si rešio da odeš u šumu ! Arhimandrit Banjalučki, Upravnik Bogoslovije, koga su Turci proterali zbog širenja „velikosrpskih ideja“ u BIH Ustanku 1875 – Austrougarska internirala – i koji je umro 1899 u zatvoru u Požarevcu – gde je dve godine ranije došao - da organizuje prvu proslavu „I. MAJA“ u Srbiji_pa ga danas Wikipedija prevashodno predstavlja kao prvog srpskog „socijalistu – utopistu“ !!! Napisao je (između ostalog) „Odgovor na četiri društvena pitanja“ : Socijalizam i osnovni preporođaj društva – Spas Srbije i Srpstva – Blagodatnik – Nauka i radni narod. Zatim kapitalno delo : STVARNI NARODNI UČITELJ – dok je kako navodi Wikipedija – „antireligiozne teze izložio u delima: „Poslanica Bogu“ – „Koliko nas košta Bog i Gospodar“ i glavni traktat : „Umovanje zdravog razuma“ – koji počinje ovako :

„Zabluda je osnovni uzrok svih zala. Religija je najkrupnija zabluda.
Svetlost nauke i zdravog razuma dužna je da rastera 
kužnu magluštinu svih predrasuda !“
A završava Tvojom omiljenom frazom (još iz detinjstva) :

„Verov'o bi svak u Boga – kad bi moglo bit
Da očita molitvu – pa da bude sit !!!“

Zato će dragi moj Stive – čitavo „Umovanje zdravog razuma“ (16 strana A5) biti poseban prilog na kraju Tvoje autobiografije – iza Tvoje obimne bibliografije radova ...


Jedna lekcija o akvarelu - 2002


RTS 1 - OBJAVA ODLASKA Stiva RAJKOVIĆA








 

12.03.2021.

ZORANOV INSTITUT ZA PREPOROD

 

INSTITUT ZA PRIVREDNI PREPOROD SRBIJE

Zorana ĐINĐIĆA - 2002

 

Jedan od najznačajnijih PROGRAMA koji Premijer Đinđić NIKADA NIJE sproveo – jer je UKLONJEN - (ako nije bio i jedan od razloga – ZBOG kojih je uklonjen) bila je ideja o INSTITUTU ZA PRIVREDNI PREPOROD SRBIJE – koji je zamišljen, najpre kao multidisciplinarna RETORTA IDEJA, koja će se baviti strateškim pitanjima razvoja Zemlje. Pritom – to bi bio i kadrovski „predprostor“ za prelazak na mesta Ministara i Savetnika u budućoj Vladi „preporoda“ – onih stručnjaka koju su tu došli „kvalifiovani“ od svih najjačih STRUKOVNIH BAZA (Instituta, Zavoda, Fakulteta, Istraživačkih centara i sl.) – a koji bi odatle u Vladu odlazili – već „timski“ uigrani i osposobljeni da na sve izazove reaguju – spregom svojih najboljih ZNANJA i sposobnosti. Ovo je urađeno na dva glavna stuba : Program za spas Srbije – B.Dragaša i saradnika i koncepta Ustavnih reformi M.St.Protića i L.Koena – autorski markirano – iako se o tome nije pričalo pre objave Instituta – bilo je izneneđenje – tretirano kao - „predsoblje“ prave Zoranove Vlade !!!

Detaljnije na blogu : www.marinrajkovic.blogspot.com

 

            CD prezentaciju Instituta – MSP – konačno je uradila firma „Digital Illusion“ Ante Čurlina, po neposrednom nalogu Z.Đinđića – pa sam tako bio u prilici – da čujem jadnu anegdotu koja govori sve o prirodi ove Premijerove ideje. Pre kodiranja finalne prezentacije – koju vidite dole – jedan od bliskih Đinđićevih saradnika – došao je kod Zorana, sa određenom bojazni. Rekao je : „Vidi Zorane, mi u prezentaciji imamo za svakog čoveka i rubriku o partijskoj pripadnosti. Ali tek smo na kraju uočili – da su, od 144 zaposlena – svi nestranački specijalisti – samo njih četvoro pripadaju upravo Demokratskoj Stranci !“ Zoranov zagonetni pogled je pitao – „u čemu je problem“. Saradnik je rekao : „Pa mislio sam da je to kao „prst u oko“ – samo oni iz DS – neki „zli jezici“ će jedva dočekati – da objasne – kako smo ih tu „stavili“ zato što su naši članovi. Zoran je progovori sasvim polako : „ A jesmo li ? Da li sam nekog od njih, ja pomenuo u bilo kom kontetksu – da li si ih Ti „preporučio“ – ili neko iz našeg G.O.?“

            „Pa znaš vrlo dobro da nismo. Pričali smo o tome više puta. Ti si izričito tražio od svih Ustanova i strukovnih Institucija – da po strogo STRUČNOM kriterijumu – izdvoje i garantuju – za najbolje među sobom. Znaš da smo pričali, kako su to ljudi koji su svojoj struci žrtvovali čitave živote, a nikada nisu bili odgovarajuće plaćeni. Ima tu mnogo ljudi sa po više projekata i patenata, brojnim međunarodnim Simpozijumima i desetinama recenziranih članaka u strušnoj literaturi celog sveta. U svakom Zavodu imaš po više (da kažemo) ljudi „istog kvaliteta“ i njihovi sastanci su trajali danonoćno – da bi suzbili svoje sujete – i ponudili Tvojoj Vladi – najbolje među sobom. Tako i ovo četvoro – oni su „izabrani“ od svojih kolega koji su ih poslali kao najbolje – što je jedina prava preporuka“. Zoran je još jednom upitao : „ Još ne vidim problem – dobili smo najbolje ljude u Srbiji u svakoj disciplini – da ne kažem Resoru !“ „Pa jesmo – ali je jako upadljivo da su samo njih 4 iz DS ! Hoćeš li da izbacimo rubriku o „partijskoj pripadnosti ?“

            Zoran odgovori – već po malo uzrujano : „Šta hoćeš da kažeš – da ako im DS nije bio „kvalifikacija“ za ulazak u Vladu – sada zbog pretpostavljenog straha „od zlih jezika“ – to što su naši, treba da im bude „diskvalifikacija“ !?! E, pa to neće moći ! Ostavite rubriku u kojoj se vidi da ih je 140 „nestranačkih“ – a da su ovi naši. Videćemo za godinu dana, da li će naši (baš zato) više da „grabe posao“ – ili ne !?!“

            To je bio Zoran Đinđić. To je HTEO Zoran Đinđić. I verovatno su ga zbog takvih sposobnosti državnika i uklonili polupismeni paraziti – koji nisu nameravali DA RADE !!!

 

Bila je to : „OSVETA LOŠIH ĐAKA !“ – kako lepo reče Akademik Pavle Savić !

 




12.02.2021.

10. ROĐENDAN BLOGA

DANAS JE 1202 2021 – A TO JE
10. ROĐENDAN MOGA BLOGA
PRIZIV SAVESTI 1102 2011
Na kome je objavljeno oko 200 postova
Srećan Rođendan i „ na daj se“ !

Kao i sve što radimo i ovo ćemo proslaviti radno :
1. - Najpre ćemo postaviti jedno pitanje male vrednosti – od 1,00 .- RSD
2. – Zatim nekoliko reči o smislu i  značaju ovog BLOGA – koje je on opravdao.
3. – Konačno za sve državljanje Srbije – pitanje od MILION DOLARA !?!

Najpre pitanje od jednog RSD glasi :
Da li zvezda petokrata, izvezena od crvene vunice, devojačkom rukom – na SMB klasičnoj partizanskog kapi „titovki“ – najsličnijoj šajkači – predstavlja KOKARDU“ !?!
Napominjem da pitanje nije za DENOTATIVCE – odgovor sledi – u sledećem postu

Umesto samohvale, ili navođenja naslova svih postova – citiraćemo ovde samo podnaslov Bloga – koji je svakome ko je ušao na blog – bio stalno „pred nosom“ – ali sam ga, čak i ja retko pročitao – a on je OPRAVDAO SVE na šta sam se obavezao – počevši od prvog posta : „Deklaracije o ljudskim pravima“ Pariske Komune iz 1789.god.

 U zaglavlju bloga stoji doslovce :

PRIZIV SAVESTI 1102 2011 vrednosna orijentacija

by Marin RAJKOVIĆ - 1102 2011 - POTPUNA RASNA, VERSKA, ETNIČKA I RAVNOPRAVNOST POLOVA, POVRATAK PORODICE, USPON SREDNJE KLASE, PROTIV SVIH VRSTA DISKRIMINACIJE, MEDIJI SU U SLUŽBI NASILJA I MRŽNJE

Kad savetuješ prijatelja, nastoj da mu pomogneš, a ne da ga usrećiš.“ - Solon

 Konačno – pitanje od MILION DOLARA za sve srpske Državljane – glasi :

„Koja su to četiri OCILA koja treba “složiti“ – da bi se SRBIJA SPASLA“ !?!
Da pogađam (zasad) – slede 4 posta o svakom „ocilu“ – iz mog ugla: 

1. - RODOLJUBI – Patriote – PRVOSRBIJANCI – oni koji pred jedina dva resursa kojima raspolaže svaka zemlja : NAROD I TERITORIJU – nemaju šta da iznesu – osim izjave sa du oni PATRIOTI – a da svi drugi „uništavaju Srbiju“ !?! Što rek*o Bjela – od njih tražim dokaz – da su veći rodoljubi od menejer Srbija je – MALO I MOJA !!! 

2. – GRAĐANERI – „Drugosrbijanci“ – oni koji najviše znaju, najbolje rade i svoje obaveze prema Državi – najredovnije izmiruju i zato u ovoj zermlji – najteže preživljavaju !?! Oni imaju ZNANJE – REZULTATE – PREDLOGE REŠENJA – ali ne pominju svoj patriotizam – jer ga podrazumevaju (kao kada bi rekli ja sam čovek – ili žena – muškarac) i ne pominju svoju duhovnost – jer podrazumevaju moralnu vertikalu – pošto je njima (koji rade) - poznata profesionalna ETIKA !!!

3.- CRKVA – Koja je izgradila najveći broj hramova u celoj istoriji Srbije – tokom poslednjih 30 godina – kada je narod Srbije – najviše patio – pod najgorim Vlastima. Od čijih para !?! Tajkuna (najbogatijih na FORBS listi u Evropi), Mafije, političara i „elite“ !?! Od istih onih INDULGENCIJA – koje su parking Patrijaršije – napunili „Audi“- ima !?! Crkva – kojoj + + + г.Павле + + + u poslednjoj poslanici (2009) nije uputio ni uput ni blagoslov – zbog čega sam ja svoju redovnu kolumnu u ARHITEKTURI – nazvao : „Povrtak veri u BOGA U ČOVEKU“ – povodom navedene poslanice !!!

Vidi dva posta ispod – „Ispovest para – apstinenta GRAĐANSKIH PROTESTA“ (mene)

4. – APSTINENTI svih izbora od devedesetih – „tvrdo jezgro“ oko 50% ljudi za koje Mark Tven kaže: „ATEISTI znaju mnogo više o vašoj Religiji nego vi – zato i jesu ateisti“ ! To je uništena SREDNJA KLASAdrži se građanskih prava - ne traži ni od koga ništa – sve STVARA sa svojih „10 prstiju“ ! Ako su još iz „mešovitih brakova“ – oni su najviše proganjana vrsta – svih srБskih Vlasti – posleednjih 30 godina ...

Njima pripada i bivši jugosloven – zatim biznismen – „rođendanska želja“ bloga:

https://youtu.be/JJuLPnSVg08

  

02.02.2021.

RANE SLUTNJE O GLOBALIZACIJI - od 1980 DO DANAS

 

ALMANAH DELOVA TEKSTA MR
O GLOBALIZMU I TEORIJI ZAVERE
OD 1980.god. – DO DANAS

VERTIKALNA UMETNOST 1980 – DKG.BEOGRADA

KA  ARHITEKTURI  DUHOVNE  VERTIKALE

Pan-istorični dualizam evropske kulture u kome, (po rima nekih istoričara) »danas sve manje znamo šta je 'umetnost, a sve više sumnjamo u nauku, želi, pritom, po svaku cenu da ih na neki način spojimo“) - privodi Modernu umetnost njenoj konnosti u znaku stvaranja dela (robe) brze potrošnosti, izlazeći time u susret efemernosti HORIZONTALNIH potreba potrača. Taj smer odvajanja od konceptualnih sadržaja, »zanatsk, dakle iskustvene i proveravane metodologije i kompleksne forme, bogaćene ornamentom (kao znamenjem a ne ukrasom), morao je, po logici koncepta dosetke, dovesti do protiv - pokreta, odnosno do reafirmacije širokog trezora antropoloških kvalifikativa (od socio-psiholkih i duhovnih, preko ritualnih i spiritualnih, do arhetipskih i transcendentalno-metafizičkih potreba), do svojevrsne obnove ljudske DUHOVNE VERTIKALE, kao sadržajnog modela i podstreka novom pristupu stvaralaštvu. Takav post - moderni stav, kao i okupljanje oko pojma VERTIKALNE UMETNOSTI, mora, čini mi se, podrazumevati bar dva aksioma, koja ću pokušati izliti i kao pretpostavku mog rada. Aksiomi su: zamena pojma isplativosti pojmom hiper-racionalnosti (dakle mudrosti); zamena homeostatskog nagona naporom ka pro - življavanju i formiranju idealnih modela, dakle ka KOSMIZACIJI, što je u smislu osvajanja svesti o kosmičkom položaju čoveka, pored ostalog, jedan od bitnih preduslova svake „duhovne harmonizacije.

Iz svog dugog rada na razmatranju modela integrisanja renesansnih utopija, orijentalnih paradigmi (kao transcendentalnih modela) i tekovina našeg civilizacijskog kruga, ovom prilikom želim da predstavim jednu svoju ekstrapolativnu grafičku rekonstrukciju Kampanelinog Civitas solis, iz 1974. godine, kao i njenu savremenu razradu: Hram blaženstva. sjedinjenja i pomirenja; paviljon duhovne i telesne komunikacije, ili, u balkanskog prevodu Rospi-Pantheon. Bitna funkcija hrama je »kvalitet života« u domenu inicijacije u ontolki totalitet LJUBAVI. Sama arhitektonska forma hrama je ustanovljena kao dvojno simetrični objekt (sledstveno renesansnoj strogosti, shvaćenoj ovde kao »urbanistička regulativa«), ali sadrži iznutra dve SPIRALE, izvedene kao dva naspramna lavirintska meandra. Crtka prezentacija je svesno reminiscentna u odnosu na nasleđe. Na taj način, i činom, i ritualno, želim da evociram i aktuelizujem artističko-scijentističku paradijastolu vremena post-moderne umetnosti, odnosno njene specifične perspektive u znaku DUHOVNE VERTIKALE - VERTIKALNE ARHITEKTURE.

Kulturni centar Beograda

Likovna galerija
05 - 18.01.1981. godine

arh. Marin Rajković

VKV zidar iluzija

 



 


1980 - DELO - KULTURA - UMETNOST

URBANIKUM – DELO_godXXVI/8_VIII.1980_Beograd_str.39 – 59

DELO_BEOGRAD_godina26_br.8_str.39 - 59

O kontinuitetu merkantilne indoktrinacije

Živimo u vremenu velike, bespoštedne materijalne afirmacije (zapada i severa) i srazmernog duhovnog siromaštva istih, dok su istok i jug bukvalno „u kolapsu“. U vremenu malih «privatnih» političkih ratova (terorizam), koje je još šezdesetih godina obeležila i kon­ceptualna umetnost kao svojevrsna intelektualna gerila. Vremenu pretvara­nja, kako je Marks nagoveštavao još krajem prošlog veka, «logike svetske privrede» u večite «zakone prirode i ljudskog razuma». To je konačna suština aksioma našeg vremena da je: POTREBA STALNOG RASTA - PREDPOSTAVKA BUDUĆEG POSTOJANJA, kao i brojnih bauk-bajki intoniranih u duhu replike da: «[...] Iako ne znamo kuda idemo, odavde možemo biti sigurni da ćemo tamo stići brzo».

Empirijska i ideološka geneza principa modernog, globalnog imperijalizma mi se čini istorijski prepoznatljivom. Prvi problem je bio distri­bucija i plasman roba u naraslim količinama, obzirom da su od jednog tre­nutka proizvođene logikom kapaciteta i finansijskog efekta, a ne potreba populacije. Prvi sistem, bio je dakle – marketing. Sa narastanjem industrijskih ka­paciteta i umnožavanjem funkcija - dolazi industrijski, odnosno tehno­loški inženjering. On je u jednoj zatečenoj strukturi i pojmu grada, uspevao manje - više vešto, racionalno i efikasno, dugo vremena da penetrira i sinhronizuje (u postojeće tkivo grada), narastajuće tehnološke kapacitete i naročito njiho­ve produžetke: sisteme nesrazmernih komunikacija, infrastrukuru, kapaci­tete organizacije i mehanizme plasmana roba, koji su davno zaboravili pija­čnu tezgu. Od neke tačke međutim, to se nije uspevalo bez novog - urba­nog inženjeringa, koji već definitivno odustaje od pojma grada, okre­ćući se: metropoli, megalopolisu, urbanoj regiji, urbanom kontinuumu, ur­banizovanom kontinentu, ekumenopolisu, ili već nekoj srodnoj opsesivnoj projekciji operacionalizacije prostora. Čini mi se da je paralelno sa ovim empirijskim poljem, tekla priprema teorijske baze za trenutak kada će mo­derni imperijalizam nesrazmeru svoje imanencije rasta po sebi i svoje osno­vne funkcije (da zadovoljii potrebe populacije) morati i ontološki da fundira.

 

Počevši od modernih «mitova» i teorija kao što su statistička, bihevioristička, brojne kibernetske i druge, (kao polja moderne «redukcioni­stičke» misli), preko svog zastrašujućeg (po razmeri) i perfektno uređenog naučnog aparata, (inspirisanog PROFITOM, kao kultom «sub spaecie aeternitatis»), a pod plaštom savremnih specijalnih ili hibridnih nauka, izgle­da da je savremeni imperijalizam svoju ontologiju uspeo da uobliči u nešto što ću ovde uslovno nazvati fiIozofijom statistike. Sama tehno­logija sa svoje strane, približavajući se stadijumu automatizacije (čime na izvestan način ovladava sobom kao sistemom u operativnom smislu) isto ta­ko perfekcionistički odlazi najdalje s onu stranu svakog humaniteta. U tom trenutku, jedini način da najnovija apologija industrijalizma - intelektu­aIni inžinjering, zadrži čoveka, (koga vidi kao «faktor koji ume - mo­že - zna ili hoće») u okviru sistema, je da ga ortodoksno isprogramira, što se postiže pre svega, uvođenjem zamenjujućeg sistema vrednosti. Tako u jed­nom svetskom sistemu vrednosti, sa globalnom otuđenom podelom rada, čija suština ostaje nadnica sve dotle, dok je pretpostavka profit, fetiš NO­VAC, postaje jedini mereći ekvivalent između rada i potrebe, u onom stepe­nu u kom je intelektualni inženjering, jedini mogući koegzistent automatizo­vanoj materijalnoj proizvodnji.

 

Onaj efekat ovakvog procesa, koji je za nas najinteresantniji je činje­nica da je prostor kao konceptualno, antropološko i empirijsko polje našeg bavljenja, upravo prvi medijum spekulacije pomenute filozofije stati­stike i njenih produžetaka. Prihvatajući ovako označenu vrednosnu struktu­ru industrijalizma, koji je diktirao i pojavu imperijaIizma grada, kakvu ilustruje sveprisutna koncentrična hijerarhizacija gradskih prostora koju pominje i Lefevr, odnosno prihvatajući industriju, ili određen tehnoIo­ški spreg kao prostorno najambivalentniji, ili kao egzistencijalno presudan faktor, mi ga u stvari priznajemo za neprikosnovenu direkciju u projek­tovanju, na račun svih drugih proizvodnih i neproizvodnih - humanih entiteta i kvaliteta, koje okuplja i treba da sinhronizuje grad. Mislim da ostaje osnovana bojazan, da na taj način planer, u stvari najefemerniju funkcionalnu logiku PROFITA, prenosi na svoj ukupan odnos prema prostoru – pripremajući tako (svesno ili ne) „globalizaciju“ !!! Uostalom ključna negacija predstojeće globalizacije – još iz sedamdesetih je da je „centar Imperije“ - Amerika  „ [...] blagoslovene zemlje ko­ja je svojoj OSREDNJOSTI podigla kip «Pobede» [...] kako lepo reče nemački pacifista Valter Hazenklever.

 

ARHITEKTONIKUM – KULTURA 44/79 – Beograd – str.135-159

O diskontinuitetu neimarske etike

Od odre­đene tačke, politička dominacija u fenomenu prostora, počinje da se uobli­čuje u ekonomsku i političku regulaciju i artikulaciju (posredstvom filosofije statistike) u formu prostora ­superstrukture, u kojoj nekadašnji POKAZATELJ smera razvoja industrijske produkcije (recimo u samoj Americi – generacija „baby – boom“  od pelena do „Ford –mustanga“ – za ciljanu grupu potrošača) – biva definitivno zamenjen statističkim UZORKOM „prosećnog potrošača“ – koji je INPERSONALAN – beskrajno multiplikabilan i izbacuje iz igre svaku proizvodnju ili uslugu namenjenu poznatom KORISNIKU  - sa svojim zahtevima !!!

U duhu poleta GLOBALNE industrijalizacije sa perspektivama serijske proizvodnje, svetsku slavu doživljava Vajmarska škola «Bauhaus» na čelu sa arhitektom Val­terom Gropiusom, škola koju Lefevr optužuje za «Iešinarenje» na smrti pojma perspektivnog prostora, kao poslednjeg čovekomernog odnosa prema prostoru je, (pod parolom «... da je arhitektura izdala svoj status ujedinjujuće umetno­sti ...», napadajući Akademiju XIX veka da je «umetnički proletarijat» uljulj­kala (u «san o geniju») iznela zastavu vere «... da je mašina moderni medijum dizajna i da hoće da postigne sklad sa njom». Postavljajući se, kako danas konstatuje italijanski arhitekta Fabio de Sanktis, kao veštački arbitar između funkcije i forme zahtevom da  «... forma mora slediti funkciju ...», dakle iz­među etike i estetike umetničkog delanja, škola Bauhaus je u periodu izmedu 1919. i 1933. uspela da stvori model arhitekture «... prilagodene njenom svetu mašina, radija i brzih automobila ...», kao što je uspela i da odgovori svom zadatku da «... obrazuje umetnike tako, da razumeju svet u kome žive i da stvore forme koje će simbolizovati taj svet ...“, kako o tome govore njeni ma­nifestni dokumenti. Međutim, pred njenim «ključevima» kao što je «Egzistenzeminimum», ili pozicija u koju je stavila umetnika kao slugu u služ­bi industrije (koji tako sledi «funkciju», ali funkciju profita) – mi danas ulažemo znatne napore da prevaziđemo - sagledivu antropošku katastrofu.

Sledeća etapa uobličavanja teze o «obliku u prostoru» čija forma mora slediti funkciju, dobila je precizan sinopsis u Atinskoj povelji donetoj 1933, sa njenih famoznih pet «odredaba»: stanovanje – rad – rekreacija - saobra­ćaj  - spomenici (!!!), koja po sebi odbacuje sve antropometrijske kriterijume, koje su vekovi (na razne naćine) smatrali merom svih stvari.

Sledi najisturenija arhitektonska figura veka, Šarl Eduar Ženere. Tim povodom, moramo se podsetiti jedne surove Čaplinove šale, finalne replike filma «Gospodin Verdu», koja glasi: «Jedno ubistvo čini ubicu, masovna ubi­stvaheroje!  Broj sve posvećuje!». Ortodoksna analogija koja bi se mogla prevesti u naše graditeljsko iskustvo glasila bi: «Jedna loša kuća je spome­nik neveštosti, a «Ozareni grad za tri miliona ljudi» (Korbizijeov) - daje arhitektu veka, koji je počeo veliku «čistku» arlitektonske forme i koji je kao jediniakt humanizacije arhitekture” ponudio «crtanja cveća na fasadi» !!! Posle vajmarskih panfleta protiv nasleđa umetničkih akademija, izgleda kao dobro smišljena šala podatak, da Korbizje nikada nije završio ni jednu arhitektonsku školu.

 

Danas živimo u vremenu u kome masa betona koja se dnevno ugradi samo u stambene objekte, verovatno premašuje ukupnu graditeljsku masu svih renesansnih gradova Italije zajedno. Živimo u vremenu za koje Milan Lojanica tvrdi da «[...] traži i plaća samo BRZINU, RUTINERSTVO i KOMBI­NATORIKU». Vremenu koje, kako kaže naš Protomajstor Bogdan Bogdanović: «[...] sve što nas okružuje, od ideja do ženske lepote, svodi na dobro probrana  opšta mesta». (kurziv M. R. - 32/34). U arhitektonskoj praksi bezmerno «klonovane» uzorke «optimalne arhitekture» pravljene po meri statističkog uzorka prosečnog potrošača, već danas (1981) prepoznajemo kao «morbidne masovne spavao­nice» kakva su sva nova naselja pa i naš Novi Beograd.

 

U stručnom jeziku, svođenje svega na dobro probrana opšta mesta se zove optimalizacija. To je kriterijum koji danas smatra sebe sposobnim, da za jedan model kaže da je pouzdano boIji! Ako sam na početku uspeo da osvetlim svoje viđenje ekonomizma pomenute filosofije statistike, kao inspiratora imperijalizma grada, koji bez mnogo obzira ruši i premešta, ako ne sve, ono bar većinu poznatih etičkih, moralnih, estetskih, filosofskih, pa od neke tačke i najširih antropoloških normi i granica, onda se za mene postavlja suštinsko pitanje: šta je to «pouzdano bolje», koje može da identifikuie takva vrednosna struktura – i za koga ?

RETORTA IDEJA – ZAMAK K. – V.Banja – 1981_str.71- 82

O alternativnim sinopsisima prevaziIaženja

Nakon „bombe“ studentskog protesta u Sorboni 1968. protiv svih vrsta birokratskih mitova, ovo nezadovoljstvo „alijenacijom čoveka“ (kako se tada govorilo) preplavilo je tokom sedamdesetih, ne kao plima, nego kao lavina ćitavu „misleću Evropu“ ! Naravno uvek sa univerzitetskim epicentrima, ali zatim i sa koncentričnim krugovima animiranja svih Instituta, većine država – kojima je osnovna svrha i bila da „kanališu razvoj“ – a ne da ga prepuste otuđenim „centrima moći“ – koji su već uveliko otpisali Planetu – i poćeli da „prodaju karte“ za beg izabranih – na Mesec – kad se ovde obogate - na ekološkoj katastrofi Planete.

 

Seća li se neko ovih priča (i novinskih naslova) iz sedamdesetih i osamdesetih ? Ova knjiga daje vrlo detaljnu argumentaciju za sve atake na resurse planete u centrima moći koji su pozicionirani u Gradovima, jer je još pre 30 godina anticipirala :

Energetsku neodrživost „ubrzanja po svaku cenu“ – ograničenost resursa koju je sjajno ilustrovao Barry Commoner u svojoj knjizi iz 1970. : „Nema beplatnog ručka u prirodi“. U sledećem delu – prikazane su „uzavrele osamdesete“ u tadašnjoj Yugoslaviji (posle Brozovog odlaska) – kada pre svih umetnici postavljaju najčešće pitanje : „Ko će platiti tu cenu rasta ?“

 

Pre navođenja tih nadasve prepoznatljivih naših današnjih dilema – koje je ova knjiga davno anticipirala – još samo par informacija o jednom ranom naporu autora ove knjige da pokaže put izlaza. Radi se naime o Diplomskom radu koji je „naivno počeo“ kao zaokruživanje ranije navedenih hipoteza (koje tada još nisu imale potvrdu). Rađen je dve godine, i odbranjen na Vidovdan 1979. godine u Beogradu sa „zastrašujućom“ elaboracijom na 30 panoa metar sa metar (studija i projekata) – 17 probnih modela i 5 reprezentativnih maketa – alternativnih rešenja – pošto je autor već bio iskusni arhitektonski maketar. Ovaj rad je u velikom procentu dao rešenja – koja su konačno ishodište ove knjige – samo na pravoj lokaciji – koja osim svega ima i „genius loci“ RAZVOJA – kakve ima malo ko u Evropi. 

Gradski centar specijalne namene

RETORTA IDEJA

„Želeo sam da markiram tačke prepoznavanja polja značenja koje pokriva projektantska metodologija, u složenim uslovima projektovanja jednog višeznačnog, pluraistički usloženog sadržajnog i prostornog programa, kakve pred nas postavljaju prostorne potre­be našeg savremenog života. Ovo je model-projekt upravo zato, što mu je primarni zadatak da ilustruje metodološku složenost projektovanja u našim naporima ka formiranju slike čovekomernog grada.

Takav koncept je uobličen u takvozvani KONCEPT SELEKTIVNE SINTEZE, koji polazi od predpostavke da je tradicionalna podela na umetni­čke oblasti i discipline neprikladna u vremenu u kome se, (kako je pomenuto) metodološka i sadržajna polja pojedinih umetničkih disciplina, a i polja umetnosti i naučnog istraživanja, sve više preklapaju. Metodološka matrica koncepta selektivne sinteze (KSS) sadrži sledeće odrednice: priča, i nje­na konkretizacija - tekst; crtež, sa svojom eksplikacijom - planom; model, koji pokriva polje značenja – do režije; i interpretacija, sa reaIizacijom, do materijalizaeije. U toj matrici je moguće identifikovati i dva ni­voa: nivo inicijacije - priča, crtež, model, interpretacija, kao i nivo konkre­tizacije - tekst, plan, režija, realizacija. Ovu metodološku matricu, međutim, ne treba shvatiti formalno, jer počiva na ideji da dobra novela može preći sve nivoe - od priče - do materijalizaeije u igri; kao što i dobar urbanistički plan, mora nositi uslovno rečeno i «inicijalnu priču», da bi konačno bio mate­rijalizovan u formi «prostora shvaćenog kao oblik».

Na mestu današnjih Velikih stepenica, koje smo identifikovali u osi Gumpove tačke 33, razvio sam raskošni «nagnuti prospekt» koga sam nazvo Gaudijevim stepeništem, sa brojnim bazenčićima i fontanama, koji se kaskadno spuštaju prema Savi. Pomen imena velikog majstora Antonija Gau­dija i Korneta, ima metaforični smisao, jer time hoću da skrenem pažnju da bi ovde, u svrhu oblikovanja ovog «stepeništa» trebalo angažovati posebna is­traživanja tradicionalnih običaja oblikovanja ovakvih prostora u etnološkom fondu naše graditeljske tradicije, onako kako je Gaudi u svoje projekte uno­sio «dušu» katalonskog tradicionalnog manira građenja.

Na mestu današnje prostrane raskrsnice ulica Pariske, Sime Markovi­ća i velikog stepeništa, konstruisana je moćna fontana, čija se «živa voda» preko Gaudijevog stepeništa spušta prema Savi i uliva u tamo postavljenu marinu, koja ujedno predstavlja stanicu Beogradskog vodenog tramvaja.

U funkciju gradskog centra specijalne namene idealno se uklopio kon­cept selektivne sinteze i na bazi njega urađena eksperimentalna kolonija. Ve­zivanje za zeleno jezgra Kalemegdana samo je jedna od komponenti humani­zacije ovog prostora, koje sam ja u pretpostavci predvideo za ovu lokaciju. Osim masa zelenila, obezbeđeni su raskošni prostori za pešačku komuni­kaciju, sa posebno analiziranim prostomo-dinamičkim efektima šetačkih pra­vaca, promenama smerova i nivoa kretanja, te stalnom eksponiranošću rasko­šnoj panorami suprotne obale Save sa Starim Sajmištem (kakvo je bilo i treba da bude). Oko «Gaudijevog stepeništa» kao ose kompozicije i glavnog vizuelnog prodora, sa severne strane se nalaze blokovi preko 120 ateljea, a sa južne Glavni centar okupljanja i Dokumentaciono-informativni centar, (DIC), koji sa­drži pohranjene sve informacije o našem civilizacijskom krugu, u obliku mi­krofilmova, biblioteke, slajdova, audio i video kaseta. (Nije bilo Interneta) J

Centar okupljanja sadrži: Reprezentativnu salu Opere i Baleta sa 600 mesta i likovnu galeriju sa simezom kretanja od 1100 metara; «Atelje 313» i Kamernu scenu sa 100 mesta čije su bine rešene u podbinskom prostoru glavne scene; kafanu i restoran sa po 100 mesta sa centralnom kuhinjom koja opslužuje obe: te ot­vorenim kamenim amfiteatrom za 500 posetilaca, koji tangira jak kaskadira­ni pešački potez, koji se od postojećeg ambijenta Kosančićevog venca spušta prema DIC., da bi se razvio u šetalište pored obale Save.

Ovaj Centar, konačno sadrži i METODOLOŠKU LABORATORIJU. Ono što u kulturolo­škom okviru grada predstavlja cela eksperimentalna kolonija, to u njoj samoj kao «mali sistem u velikom», predstavlja metodološka laboratorija, kao «retorta ideja». To je svojevrsni zanatski centar u kome su u oko 20 tačaka koncentrisani po jedan stolar sa šumarskim, odnosno bravar sa mašinskim inženjerom i sl., kao pokušaj integracije spekulativno-modelske i delatno empirijske kom­ponente, prisutnih u umetničkim delatnostima. Ovaj linijski zanatski centar ima dva pola. Okrenut prema jakoj promenadi pod kolonadom stubova za­dovoljava potrebe grada zanatskim savetima i uslugama. Unutar strukture se nalaze sale za akustičke, optičke i foto-kino eksperimente te dve prostrane univerzalne sale za opšta istraživanja. To znači da korisnici ateljea u koloniji, kao i građani, koji su u DIC formirali svoj eksperimentalni ili konceptual­ni program, u ovim eksperimentalnim prostorima mogu da animiraju raspo­ložive majstore i inženjere oko svojih programa, koji mogu bazirati na najneverovatnijim metodološkim sklopovima.

--------------------------------------------

Na bazi : Saopštenja arhitekte Marina RAJKOVIĆA – strane : 71 - 82
ZBORNIKA SAOPŠTENJA ZA «SIMPOZIJUM SINTEZE HUMANOG SAVREMENOG GRADA»
Održanog u Vrnjačkoj banji 1981 – izdavač : ZAMAK KULTURE «III knjiga o sintezi»

 

DOSIJE „X“ GRAĐEVINSKE MAFIJE – SizD – Beograd – 2018

 P R E D G O V O R

Ova knjiga ne priča o „smrti” jednog arhitekte – već o smrti – zvanja NEIMARA – po sebi (kao takvog) ! Priča o smrti čitavog jednog od najstarijih – graditeljskog Zanata. Prića o načinima na koje je GRADITELJSKI ESNAF – tokom poletnog napona industrijalizacije u XX veku, kada je i jedan Luis MAMFORD napisao knjigu  „MIT O MAŠINI” – svesno ili nesvesno – korak po korak – obesmišljavala postojanje ikakvog ARHITEKTE – za kakvog se znalo do početka novog milenijuma. Arhitekte koji je smišljao i proizvodio UNIKATNE kuće i prostore – za „poznatog korisnika” – neposrednog naručioca ! Mamfordov „Mit o mašini” pomenut je samo zato da razumemo – kako je žrtvovanje najstarije - KRALJICE svih Umetnosti – ARHITEKTURE – bilo ZALOG za magiju VELIKOG BROJA – koji kako kaže Čaplin – „...sve posvećuje”!  Naime

poslednji Čaplinov tekst u filmu „Gospodin Verdu”, koji je bio prvi tonski film u istoriji, glasi :

„ Jedno ubistvo čini ubicu – masovna ubistva – heroje ! Broj sve posvećuje !”

 

Osim toga, ova knjiga nije nikakva „optužnica” građevinske mafije – koja jeste „sahranila” i Esnaf Arhitekata – i državne građevinske fondove i najbolje male građevinske firme – što je naveća kolateralna šteta njenog delovanja. To prosto nije svrha ove knjige – jer njen autor nije ni Javni Tužilac – ni Istražni Sudija. To nije njegov posao. Zato u ovoj knjizi nema : ni jednog IZVRŠIOCA – ni jedne LOKACIJE – niti VREMENA  izvršenja velikog broja krivičnih dela. Ko se „prepozna” – ukazuje na narodnu priču o „zloj ženi” ! Ko je uzeo ovu knjigu da bi u njoj čitao prljavštine izvršilaca krivičnih dela u građevinarstu – ili poimenično blaćenje vršilaca državnih funkcija – koji se „nisu mešali u svoj posao” – takođe je pogrešio – treba da čita tabloide !

                   Osnovni smisao (cilj) ove knjige je da da preciznu sliku, kako je bilo moguće, da potpuni ignoranti, koji nemaju „pojma” o gradnji – samozvani „investitori” – u jednoj neopisivoj eri NADRI GRADNJE – podržanoj od korumpirane Države na svim nivoima, u kontinuitetu od četvrt veka – grade najjeftiniji – a prodaju najskuplji „kvadratni  metar” – u Evropi ?

                   Knjiga predstavlja zbirku eseja u rasponu od 2007 do 2015 godine – pa se svaka

(od 33) priče može čitati i nezavisno. Ali najveći broj njih (čak 24) su objavljene u časopisu ARHITEKTURA – u rubrici, pod jedinstvenim nazivom i logom : „Anatomija destrukcije graditeljskog esnafa” – što dovoljno govori o narušavanju osnovnih „uzansi o gradnji”, kako se tradicionalno zovu običaji i „prakse” u zanatu i građevinarstvu – koje su „nadri investitori” rasturili – kao slon staklasku radnju. Ovako sabrane, sve priče simuliraju rendgenski snimak svih tehnika manitulacija samozvanih investitora, kojima su pljačkali sve – od prethodnog vlasnika placa, preko Države kojoj nisu plaćali ništa, do konačnih kupaca (recimo) stanova ili lokala – koji su ih u nedogled (bez ikakvih ugovora) – prinudno „kreditirali”. Knjiga ilustruje, kako su ovi profesionalni prevaranti – stvarali enormna bogatstva – prividno „ni iz čega”. Tačnije iz svih obaveza investitora u normalnoj gradnji – koje oni nisu ispunjavali – već su svu protivpravno stečenu dobit zadržavali za sebe i time zaslužili ocenu : „organizovana kriminalna grupa” i/ili „građevinska mafija” !

Sa tog stanovišta,– onog trenutka kad se pojavi nekoliko časnih (ne korumpiranih) Javnih Tužilaca i Istražnih Sudija – (ili Saveti istih) – ova nevelika knjižica - postaje nezamenjiv priručnik za formiranje predistražnih postupaka – dragocenih bar kao „ček lista” pilotu kada uđe u kabinu aviona. Pilot zna da je njegov avion, pre njegovog dolaska, pregledalo bar 10 ljudi – od flajt inženjera – do punioca goriva, ali on svakako pod miškom nosi planšetu sa „ček listom” - u kojoj

se nalazi sve ono što mora da proveri (čekira) – pre nego što „upali” motore.

Ova knjižica, postaje nezamenjiva  – onome ko hoće da vrati red u srpsko građevinarstvo (a ne samo da naplati legalizaciju). Ko hoće da na čelo postupka gradnje vrati – GLAVU – stručnjaka, koji je objekat „izmislio” i jedini zna sve njegove „rizike” – koji jedini može (na papiru – gde je najjeftinije) da sagleda i predupredi sve „prazne hodove” mrežnog plana i nepotrebni „rastur materijala” ! Takvom javnom službeniku, Ustanovi, Instituciji – ova mala knjižica – uštedela bi nedelje, ako ne i mesece istraživanja i preliminarnih konsultacija sa veštacima ovog Zanata.

E da bi i u Srbiji gradnja – postala (kao u celom svetu) motor (generator) rasta građevinarstva,

ali i svih ostalih uključenih, i/ili pratećih disciplina – i/ili delova proizvodnje.


PREDGOVORA
  S A D R Ž A J

P R O L O G

DIJAGNOZA STANJA

 

01. -  „PROSVEĆENI INVESTITOR U SRBIJI XXI VEKA”(I) – Kolarac (1)

02 . K r i t i k a«NOSAČI PROJEKTA – DO AERODROMA I DALJE ...»

03 - K r i t i k a«ARHITEKT U BELOM MANTILU»

04 - K r i t i k a - „KUĆA snova 12 PARI SOKOLOVA ”

05 - K r i t i k a - „ PRE NEGO ŠTO KRČAG KRENE...na vodu? ”

06 - K r i t i k a -„ DESIGN PROJEKTA I NAOPAKO“

07 - K r i t i k a  - «ARHITEKTA SA NALIV - PEROM»

08. - L a m e n t  - „NAOPAKOMETRIJA”

09 - K r i t i k a – „ RENDEROVANO CAREVO NOVO ODELO ”

10 - K r i t i k a - „RAZBIJENO OGLEDALO LUISA KAROLA”

11 - K r i t i k a - „ KO JE OSTAO U ŠIROKOM OTKOPU (1) ”

12 - K r i t i k a – „KO JE OSTAO U ŠIROKOM OTKOPU (2)

 

F O R E N Z I K A

 

13 -                 „PROSVEĆENI INVESTITOR U SRBIJI XXI VEKA”(II) – Kolarac (2)

14 – Tradicija - «SELJAK KUĆU GRADI – VILE OTIMAJU »

15 - E s e j  «PRIČE JEDNOG UČITELJA» -

16 - E s e j  „VASKRS MORALA I VERE U BOGA U ČOVEKU”

17 - Inspiracija„ SVAKOM PO ZASLUZI ”

18.-. – PORTAL A4A – „STARO SAJMIŠTE  NEMA CENU – ONO JE DRAGULJ”( 25.11.07)

19 - K r i t i k a –«SRCE BEOGRADA U FORMALINU»

20 – blog : 1102 2011 – post - POTOPLJENA JE I POSLEDNJA NADA  25.05.2014

               „NADRI  GRADNJA & MAGIJA  LEGALIZACIJE“

21 – FB komentar – „MANDATNI  URBANIZAM & NADRI GRADNJA“

22 – FB komentar – ili post na blogu PRIZIV SAVESTI 1102 2011 –

               „PARA STRUČNE – PARADRŽAVNE INSTITUCIJE IGNORANATA“

23 - K r i t i k a - „KOME JOŠ TREBA ARHITEKT ?” – ILI IZMEĐU KORBIZIJEA I „ŠEVALA(?)“ –

P R O G N O Z A

 

24 - – IDEALI - „ HTEO NE HTEO – IZVAN SEBE ! - Fantastika

25 – DOLE ŠKOLE - 3x3 – I. put - (2007) - „Materijal – od kog se pravi – DOBAR ARHITEKT“

26 – MOTIVACIJA - 3x3 – II. put - (2008) - „NEMOGUĆI  ŠEGRT“

27 – FANTAZIJA - 3x3 – III. put – (2009 „ SUSRED U ROTONDI – klesarev san“

28 – ZNANJE JE SNAGA - Stari esej – 2000 - „KAD  POSTAJEŠ  GAZDA“

29 – ODLUKA STRUKE - Program AUA -  „MANIFEST ALIJANSE UNIKATNE ARHITEKTURE

30 – ETIKA ESNAFA - Program AUA - „INHOTEPOVA ZAKLETVA“- by M.R. ZIS 383/08 – 260608 ®)

31 – UNIKAT JE STUB - Programa rekonstrukcije MK RS  – ZIS -  A-0202/12 – od 11.10.2012     

                        „STARO SAJMIŠTE NEMA CENU – ONO JE DRAGULJ“

32  - INVESTITOR XXI veka„PROSVEĆENI INVESTITOR U SRBIJI XXI VEKA”(III) – Kritika

33 – DAIMONION -  „PRIZIV SAVESTI 11 02 2011” –  od 27.07.2014 – pod nazivom :

                        „BIO SAM U ISTRI  - UČIO OD  BURE