19.04.2014.

Razumni optimista : "NADA UMIRE POSLEDNJA"


Posebno zahvaljujemo
GALERIJI  " P E R O "

SREDNJA KLASA I SPOLJNI SVET - III deo

(ISKLIZNUĆE VREDNOSNE ORIJENTACIJE U SVETU)

Ako je bilo kome za utehu – potpuno „iskliznuće vrednosne orijentacije“ je globalni
(ekumenski) proces. Kao istoričar i teoretičar grada, ja ga pratim od 1980. godine,
od kada sam napisao brojne članke – sada pripremljene kao knjiga :
„PROSTORNI PROROK OPŠTE PRAKSE – ili 33 godine buntovnik sa razlogom“
– sinopsis - predstavljen u postu od 16.11.2012 .
POMERANJE VREDNOSNE STRUKTURE narasta sa ekspanzijom industrujske
revolucije, sredinom XX veka -  o čemu sam poslednji put pisao pre tačno 5 god.
– u časopisu ARHITEKTURA br.136 od aprila 2009 pod donjim zaglavljem
što je još jedan razlog za sećanje na našeg poslednjeg Sveca g.Pavla !
Tada je u Društvu zavladala potpuna - produkciona i monetarna PARALIZA.


STVORITELJ (kako god ga ko zvao) je najpre stvorio SVE - MIR kao meru uređenosti svih stvari. Zatim je stvorio Čoveka koji je umanjeni model, ali jednako složen kao Kosmos. ČOVEK je dakle, ono najsavršenije što postoji na Planeti. STVORITELJ ga je stvorio po uzoru na sebe, kao prostorno biće i biće prostora. Kao „prostorno biće” svaki čovek je - čitav kosmos. Čovek je stvorio GRAD kao „metamodel” koji je bio - umanjeni model Velikog Svemira. Susret svaka dva čoveka (zavisno od pola) je susret DVA KOSMOSA koji se može završiti : mimoilaskom – dodirom - i/ili prožimanjem, ili „velikim praskom” ! 
Svi takvi susreti se dešavaju u METAMODELU kosmosa
- zvanom (najpre) :POLIS - a kasnije URBS.
        Prostor metamodela, Stvoritelj s predumišljajem nije zamislio beskrajnim kao onaj u kome se on kreće – već ga je ograničio upravo čovekovim fizičkim ograničenjima - bića načinjenog od nesavršenog materijala (praha i pepela), sa nesavršenim upravljačkim mehanizmom, vođenog varljivim ČULIMA i konačno sa svim slabostima bića koje ume da misli i odlučuje. U tom prostoru metamodela Stvoritelj je „biću prostora” – uvek svesno ostavio male delove namerne NEUREĐENOSTI ! Prema tom metamodelu (gradu) čovek se mora odnositi kao prema najdragocenijem poklonu, kao da ga nismo nasledili od svojih predaka - nego smo ga POZAJMILI OD NAŠIH POTOMAKA ! Kao najsavršenije biće na planeti čovek imanentno poseduje integritet duha, duše i tela i u tome leži njegova lična odgovornost pred licem Stvoritelja, da se SAMOUSAVRŠAVA, da bi bio sposoban da Planetu, koju je nasledio od svojih predaka, svojim naslednicima ostavi U BOLJEM STANJU - od onoga koje je zatekao. 
Dosadašnja ljudska civilizacija se takvim odnosom ne može pohvaliti :         
– i to je njen ZLOČIN i njena KAZNA !!!

        Naš mudri Otac, njegova Svetost g. Pavle, u Vaskršnjoj poslanici (2009.) pominje materijalnu neimaštinu, ali nju ne označava kao najgore što nas je snašlo. Gore od toga je po mišljenju Patrijarha: pad morala i rušenje VREDNOSNE ORIJENTACIJE čoveka! On pominje Kulu Vavilonsku i čovekove zablude o svojim tehničkim dostignućima – opominjući nas tako, zašto se (po Bibliji) Bog razgnevio kada se čovek uzneo da kulu digne do Nebesa – pa je ljudima, za kaznu pomešao jezike – da više ne mogu da se razumeju! U našem poslu - ta biblijska cena je plaćena, struka arhitekte je već „ubijena“ !

         Nakon francuskih prosvetitelja, usledila je industrijska revolucija, zaneseno tehnološko SAMOLJUBLJE - koje čitav svet uverava da je permanentni rastpretpostavka budućeg postojanja !?! Nastaje nagla potreba za spajanjem umetnosti i zanata - počinje da se ispisuje raskošna enciklopedija graditeljskih igara :  « Homo ludensa » Johana Huizingea. Istovremeno međutim - na paralelnom koloseku počinje ekspanzija redukcionističke misli idealno oslikana knjigom Herberta Markusea : «ČOVEK JEDNE DIMENZIJE» iz 1964 god. Kao Čaplinova karikatura «marionete» za beskrajnom trakom u antologijskom filmu: «Moderna vremena» ! Mnogi opominju da se radi o OPSESIJI velikoserijskom proizvodnjom - koja svoju logiku «ubrazanja po sebi» nameće
kao jedini mogući – budući oblik postojanja !

         Socijalno raslojavanje u XX veku, dovodi do inflacije svih vrednosnih kriterijuma jer Markuseov jednodimenzionalni čovek postaje UNIFICIRANA mera svih stvari. „Niža klasa živi u višespratnicama, u identičnim stanovima, sa identičnim nameštajem na istim mestima, jedu istu hranu iz istih frižidera i život provode «urastajući u fotelju» pred istim televizorima – koji stoje na istom mestu.“ (Luis Mamford : «Grad u istoriji“- 1968) Sve POJEDINAČNO gubi svaki smisao u korist serijskog – uniformnog – to je kraj UNIKATA. Arhitekt postaje «...majstor klonovanja idealnih uzoraka...» i treba da ZNA jedino da primenjuje KATALOŠKE uzor(k)e !!!  Ključna rečenica Norberta VINERA (oca kibernetike) - da specijalista tokom karijere : „...saznaje sve VIŠE stvari o sve MANJE stvari... ” je sjajna metafora za najuže specijaliste, koje nemci bez ikakve ironije nazivaju : „Fach – idioten“ = slepi za sve osim svoje STRUKE. Oni su u ХХ veku stvarali „tehnološka čuda“! Za XXI vek su nam međutim - neophodna Univerzalistička znanja i veštine – da bismo u „živom pesku“ krize obilja 
– bili uopšte sposobni da NEKIM sistemom pretražujemo
„SVE - MIR” i nešto od obilja postojećih znanja iskoristimo !

        Zvuči kao kontrapunkt, ali naš premudri Patrijarh je za jedno očiglednodrobljenje
Znanja, a time i obrazovanja – za nesporno „mrvljenje“ pameti - upotrebio metaforu
Kule Vavilonske? Ali naš Otac nije to rekao čak ni zbog cene tehničkom napretka, koju uvek plaća neko drugi, a ne oni koju su štetu (po Planetu) proizveli
Kao pravi pastir, njegova Svetost je - izrazio brigu za CELO SVOJE STADO !
          Kako je naš narod posle „20 mršavih krava“ dočekao još i završni udarac svetske RECESIJE ? I šta mu se pritom desilo ? Evropska evolutivna spirala je kulminirala do potpune atomizacije znanja u subspecijalnostima, pometnje u vrednosnim opredeljenjima 
i hiperprodukcije «hleba i igara» („Panem et circenses“) - za najšire narodne mase.

SVE JE NA PRODAJU !

        Glavna zabava je duhovna prostitucija najgore vrste, u kojoj postoje ljudi spremni da
za sumu (koju neće izvesno dobiti) nedeljama žive - 24 sata - pred TV kamerama. Kriminalistička oprema (poligraf) koja pripada istražnom postupku (kao oružje koje „duži“ samo policija, vojska) i koje služi da se nesporno ustanovi KRIVIČNA ODGOVORNOST koristi se za nanošenje duševnog bola ! Da pred milionskim auditorijumom nevinom
građaninu „pretura“ po intimi – samo zato što je isti na to pristao za novac (koji takođe
neće izvesno dobiti) jedino ako pobedi ? Ni to nije najgore – najgore je što 80%  naroda
urasta u foteljugutajući tuđu patnju - umesto da živi svoj život ! Treba li bolji dokaz
rastakanja vrednosne orijentacije dovoljnog da zabrine našeg duhovnog Pastira ?

        Moderna tehnologija  - uz prednosti koje je donela (uglavnom u domenu komfora) nosi sa sobom otvorenu pretnju «rastavljanja» čoveku  imanentnog integriteta tela – duše – duha ! 
Digitalna tehnologija menja metode šestomesečnoa temeljne tehnologije dvogodišnje ! Ljudska duhovnost i graditeljsko umeće – samo od Imhotepa traju već dva milenijuma !!! Arhetipsko kolektivno pamćenje evropske civilizacije je nepresušan IZVOR inspiracije.

        Zato smo osnovali ALIJANSU UNIKATNE ARHITEKTURE da nove arhitekte vratimo renesansnom selektivnom i strukturnom načinu mišljenja. Mi se borimo za svetlo RAZUMA i razumevanja - nasuprot mračnim fijokama fragmenata. Mi se borimo za stari/novi  «leonardovski» univerzalizam : učenja, znanja, mišljenja i kreacije!


Marin RAJKOVIĆ – časopis ARHITEKTURA 136 – april 2009.

To je dakle taj tekst od pre pet godina
i tek kad sam ga sada pročitao, shvatio sam da je naš poslednji Svetac g.Pavle –
imao raskošnu intuiciju, kojom je disao duhom našeg Naroda. Mene (na primer)
ne može tako lako da impresionira neko, samo zato što je izgradio „najviši soliter na svetu“
(setite se – Vavilonsku kulu). Ali u mom slučaju – to je najverovatnije
profesionalna deformacija, jer arhitekt (a ima nas 5.000 u Beogradu i još toliko u Srbiji)
mora da vidi ko je projektovao, koju namenu i za koga, da vidi feasibillity studiju –
i najvažnije, da vidi da li je studija - opravdana posle (bar) 5 godina eksploatacije.

Narod to doživljava na mnogo dubljem intuitivnom nivou 
i zato je naš Pastir upotrebio (za naš) pojam
„Skadra na Bojani“ = (svetski) Vavilonska kula.
Narodu je naime dovoljno da vidi oko sebe tri (upola manje) kule od
110 – 115 m :„Istočna (trostruka) kula“, na vrh Ustaničke i „zapadna kula
“Geneks“ – koje već dve decenije „zvrje prazne“ i „služe kao bilbordi“
(kako dughovito reče novinar Mučibabić u POLITICI od
07.09.2010 u članku „Niko neće u kapiju Beograda“) I treća,
„Beograđanka“- - na terazijskom grebenu - u centu – takođe poluprazna
bar deceniju – na kojoj niko nije oprao prozore godinama.
E, ali : troškovi održavanja i slično – to je narodu bilo strašno nerazumljivo !
Sada međutim, kada treba da uporedi najblistaviji san iz „Hiljadu i jedne noći“
– (Vavilonsku kulu) i suvu koru hleba – sušenu u rerni – narod kaže:
„Selo gori - a baba se češlja“ – i to kroz zube ! Da taj spontani otpor
prema megalomaniji, (koji je g.Pavle prepoznao metaforom Vavilonske kule)
– kod našeg naroda nije tako jak – Radoš Bajić nikada od poslovice
– ne bi napravio beskrajni serial – narodni EP !

Ali - skeptici uvek kažu : „Hrist je umro – uzalud“ !
Nepopravljivi optimisti tvrde da : „Nada poslednja umire !“

Ja kao profesionalac (30 godina planer) ZNAM da Beograd
ZNA KAKO DA najpametnije potroši 2 - 3 milrd evra !!!
Ne trebaju nam "DANAJCI" za opbilaznicu kroz Zrenjaninske i Pančevačke ritove!
A najpreče je da saobraćaj "prodiše" ! Za to znamo da su naša deca,
 koja su morala da odu 1990. – ZARADILA MNOGO VIŠE !!!

18.04.2014.

SREDNJA KLASA U TURBULENCIJI - II deo


NAJVEĆA PLJAČKA VEKA – NA BALKANU
(KAKO JE UBIJENA NAŠA SREDNJA KLASA)   

          U prethodnom postu od 13.04.2014., elaborilali smo „Miloševićevu despotiju nerazuma“, kao prvu deceniju apokalipse Srbije – koja je (nažalost) „zaključena“ osiromašenim uranijumom. Završili smo post sledećom rečenicom :
„Toliko o Miloševiću – a o „ratnim profiterima“ drugih vrsta - posle Srpske „Oktobarske revolucije“ u sledećem postu – da ne utičemo na tok pregovora  : Vučić, Dačić i Tadić !?!


          Milošević je OTVORIO PANDORINU KUTIJU – a onda su „čuvari naših sudbina“
postali oni likovi – kojima bi u svakoj drugoj situaciji – (već) bilo mesto – „iza brave“ !
U knjizi koju smo pominjali po tome da „...gazda postaješ, kad počneš da plaćaš ljude 
da bi Ti slušao njih – a ne oni Tebe“ – postoji i jedan generalni moto – koji se provlači :

„KO NE ZNA NIŠTA – TAJ RADI SVE – JA RADIM SAMO ONO ŠTO ZNAM !!!“

Ovo se pre svega odnosi na one, koji se najviše otimaju da se izjašnjavaju, ocenjuju 
(a ako su u prilici) i da odlučuju upravo o stvarima – o kojima nemaju pojma !
Oni nemaju ni toliko pameti – da se bar „ne mešaju u svoj posao“ – kad su imali sreće (!?!) da budu zaposleni sa partijskog spiska – jer oni su školski primer „negativne kadrovske selekcije“ (vidi post od 16.03.2014) – „parazitske birokratije“ kojom su stranke (tri mandata) "ratovale", smenjujući se na vlasti – otpuštajući 100 tuđih – dovodili su 200 svojih. Princip je jednostavan – ne možeš ti tako malo da me platiš – koliko ja mogu da ne radim ništa
A plate su dve do tri prosečne plate u zemlji – i ne plaćaju ih Stranke iz svojih kasa 
– NEGO NAROD KOJI BUKVALNO GLADUJE !!!

Tako je Milošević – nepotizmom i partijskim zapošljavanjem – na samom početku oduživao dugove „dobrovoljcima“, „ratnim veteranima“ i onima koji su se već vratili sa velikim kapitalom (setite se – primarna akumulacija) je uvek „prljav novac“. Tako je bilo od prohibicije, do exproprijacije – brza promena vlasnika dobara – poznatija pod popularnijim nazivom „pranje novca“. „Novčane veš - mašine“ su naravno bili taoci ove operacije – državna preduzeća – koja (pošto su „pare pale sa neba“) počinju da bivaju bezobzirno pljačkana, od onih koji nikada nisu navikli da se „oznoje“ za platu, niko ne sme da pita „odakle pare“ - što nije moglo nikako drugačije nego uz učešće rukovodstva preduzeća – „ućutkavanje“ inspekcijskih i druih službi i naravno ništa od svega toga nije bilo moguće - bez „prljavog Harija“ i blagoslova lokalnih (političara) na svakom mestu.
To je dakle jedino u čemu je Miloševićev mutantski socijalizam – održao neokrnjen KONTINUITET – sa ljudskom mrežom od Trga Marksa i Engelsa – do poslednje baćije na
 vrh Prokletija – zadržana je „kadrovska struktura“ – koja je sada međutim promenila „predznak“. One koji su bili AKTIVISTI revolucije – koja je streljala „zbog crvenog šala“ – zamenili su neki drugi ljudi, po mogućstvu iz što udaljenijih krajeva, koje niko ne zna – idealno izbeglice. Uz dužno izvinjenje onim izbeglicama iz svih delova bivše YU – koji su stvarno proterani sa jednom najlon kesom stvari – ali njih sam upoznaooni su nažalost bili IZUZETAK koji je potvrđivao pravilo. Na to sam dakle mislio kad sam rekao (u postu od 13.04.14) : „Demontirana je u potpunosti kao besmislena „demokratska građevina“ oličena u stratifikaciji : zakonodavne, izvršne i sudske Vlasti – jer smo bili „pusto ostrvo usred Evrope“. 

Počinje epoha miliona UREDBI !!!“

          Gde je u svemu tome bila naša SREDNJA KLASA kojom se ovde jedino bavimo?
Većina je bila zgranuta bezobzirnošću – kao „Poštenjačina“ iz modelske priče (post od 16.04.2014) „Hijerarhija nesposobnosti“. Sklanjali su se „kabadahijama“ s puta. Isto onako kako smo se, mi koji smo čitali knjige, sklanjali s puta onima koji su se gurali da brišu tablu, 
pa da budu Predsednici razrednih zajednica, pa pionirski delegati – dok jednog dana nije došao pred školu službeni „Mercedes“ – po omladinskog funkcionera !
Još su krajem devedesetih – ovi sa kojima je Milošević uspeo da falsifikuje izbore – bili iskićeni zlatnim lancima – pa su se intelektualci sklanjali „da se ne ukaljaju“. Danas ti isti 
koji su preživeli Miloševića - imaju imidž „monetarnih skinhedsa“ – ali o tome na kraju.

Tako je dakle „srušena“ i vrednosna orijentacija – novac (bez obzira na poreklo) postaje merilo svih stvari – i sve postaje roba – u najvulgarnijem smislu te reči. Pare su „Zlatno tele“ Baje Patka – i ništa nam od toga nije „svetije“ ! Znanje, intelektualci, stručnjaci koji su bili među svetskim – otvarali su tezge na buvljaku – ako su imali nešto ušteđevine – a ako nisu imali „štek“ – kad ih obiju četiri barabe – pa nemaju šta da odnesu iz stana – još su i  batine dobijali:

„... kakav si Ti to Doktor – kad pošten lopov nema šta da Ti ukrade !?!“

          Konačno je došla Oktobarska revolucija (05.10.2000) – koja je osim neminovne asocijacije na boljševičku – budila još dve loše istorijske uspomene iz različitih perioda :
Paljenje Rajhstaga (1933. godine) i ulazak ruskih tenkova u zemlje Istočnog bloka – na koje je podsetio robusni Bager ispred Savezne Skupštine - u Bulevaru Revolucije !?!
Sa druge strane – milion građana koji su nedeljama bili animirani (i dobro organizovani) u GRAĐANSKOM BUNTU – koji je zadivio ceo svet – ulivali su poverenje u mogućnost održanja kontinuiteta EVROPSKE KULTURNE SPIRALE – od korena u antičkom svetu, ćiji je osnovni ideal bila VLADAVINA NARODA – i snaga individue – LIČNOSTI.

Ovo drugo im je pružio filosof dr.Zoran ĐINĐIĆ – koji je Miloševiću uzviknuo sa protestne tribine : „ Gospodine, uhvatio sam vas sa rukom u mom džepu, u kome držite moj novčanik – treba li ja vama da se izvinem – ili da zovem policiju !“ Milošević je bio prinuđen da prizna izborni poraz. Đinđić je bio jedini zaslepljujući BLJESAK NADE tokom te dve godine ! Kao nemački đak, vrhunski intelektualac i erudita – imao je plan i znao tačno kako da VRATI SRBIJU NA NOGE ! Time odiše svaka njegova rečenica - iz tri sata (moga izbora njegovih govora) koje rado i često preslušavam. Rekao je da Srbija ne može ni korak dalje – ako svako od nas, svakoga jutra pred ogledalom ne kaže : „Juće sam uradio to i to – danas sam za 1 promil BOLJI nego juče !!!“ Osnovao je Institut za privredni preporod Srbije (vidi prezentaciju u postu od 14.03.2014) u kome je bilo 144 zaposlenih stručnjaka svih specijalnosti – organizovanih po resornim timovima (obrazac za Vladu) – ali su samo četvoro od 144 čoveka - bili članovi Demokratske stranke. Rekao je (2003) : „Ako Srbija sada STANE – stajaće 10 godina !“ Ove proročke reči su govorile bandi i parazitskoj oligarhiji – da će morati da se radi – da se „plate dugovi časti“ – i zato su ga ZAUSTAVILI !!! 
I zato je Srbija bila paralisana 10 godina !!!

I šta su uradili ti „demokrati“ koji su ostali iza spomenika – kakav je bio Zoran?

          Obratite sada pažnju – po ključnim resorima. U ekonomiji (na primer) nikom ne pada na pamet da pokreće proizvodnju – prave se najsumnjiviji (mamutski) kreditni aranžmani sa „belosvetskim bankama“ i nastavlja se Miloševićeva sistematska pljačka „samoupravljačke ostavštine“ – kako materijalne – tako i moralne. Samo se to sada zove kampanja PRIVATIZACIJE  i odjednom „jučerašnje“ svetske FIRME – postaju bezizgledni gubitaši. 
U potpunom „iskliznuću“ vrednosne orijentacije društva – Stranke, odnosno njihovi „izabrani pojedinci“ počinju enormne budžetske sume, hedonistički da rasipaju na najgore primere „zabave miliona“ – estradnu produkciju, realiti programe bez ikakve mere i ukusa – u kojima narod masovno „urasta u fotelje“ uživajući u tuđoj nesreći – kao i u patološke navijačke strasti – nekada najprestižnijih fudbalskih klubova.- u nekada NAJBEZBEDNIJOJ zemlji na svetu !!!
          Pravosuđe je razvaljeno – što narod kaže „ko Bugarska Skupština“! Nijedan zakon ne važi – vlada se hiljadama Uredbi, od kojih se jedna recimo zove ovako :
“Uredba o izmeni Uredbe o prestanku važenja Uredbe o obaveznoj proizvodnji određenih građevinskih proizvoda i pružanju usluga i o uslovima davanja na privremeno
 korišćenje sredstava ili lokacija preduzeća” (ja citirao 2007 u ARHITEKTURI)

            Ovde imamo bar dva fenomena : Prvi je tzv. „divlja gradnja“ – multilateralna pljačka : Države, bivših vlasnika placeva i budućih korisnika istih – na kojima takozvani „investitori“ grade neka čudesa, koja su tema moje nove knjige : „Dosije X građevinske mafije“. Ali sam dužan da kažem - da knjiga sadrži samo TEHNIKE navedenih oblika pljačke. Nema ni jednog izvršioca, niti lokacije, niti vremena izvršenja !?!“ Pa nije to gospodo moj posao. Neka Istražne Sudije i Javni Tužioci zarade svoje skromne plate – naravno ako nađu da negde na periferiji Beograda - postoji „biće ovog krivičnog dela“ – kako smo nedavno naučili.
Drugi fenomen su ratni profiteri nove generacije – „monetarni skinhedsi“. Dakle obrijanih glava (obeležje elite - kao nekad japi repić) to su ljudi koji „pošteno rade svoj posao“ – recimo advokati koji brane čoveka koji je oteo lanac robnih kuća, ili izgradio o tuđem trošku Univerzitetsko naselje – koje nikad nije useljeno. Ako odbrani klijenta ovaj profesionalac 
bude i nagrađen – ako ne – njegova je tarifa inače najviša ! To što je branio klijenta koji uništava svoju zemlju – nema veze. „Komšija ništa lično – posao je posao !“

          Prosveta i obrazovanje počinju od učiteljice koja decu uči da pišu flomasterima, a vrhunac je kada „Prvi prosvetitelj“ u udarnom TV dnevniku deci brani da šaraju po knjigama – jer štednja nalaže da bar dve generacije - koriste isrti udžbenik !?! Osim činjenica da za sve škole i sve predmete postoje bar po tri „paralelna“ udžbenika, tu je i promena profesora (od strane stranke na vlasti) pa se menja nastavni metod – jer profa samo diktira u svesku
 – kakav udžbenik
Ja trenutno imam u ruci tri knjige stranih autora – koje se završavaju na od prilike isti način :
„Ako slučajno imate primerak ove moje knjige, raskupusan, išaran markerima i sa vašim beleškama na marginama – molim vas da mi je pošaljete poštom o mom trošku – a ja ću vam na isti način pokloniti tri primerka – da poklonite svojim prijateljima – jer znam da ste moju knjigu „naučili napamet“ !!!  Brojne primere - imate u svim mojim ranijim postovima.

          Još samo građanska prava – jedan od beočuga evropskog civilizacijskog kruga.
Neki demokrata se 2010. godine izborio za prava LDŽBT populacije – da održi „Paradu ponosa“. Tako se desilo da 150 osoba, prošeta 150 m (od „Manježa“ do „SKC“) za 150 minuta – da bi nas sutra Gradonačelnik obavestio da je Beograd ta šetnja koštala 1,5 milion evraza čije trošenje nikada nije položio račun. Ali to nije najgore ! Posle te parade – desilo se nešto što me je zgrozilo. Naravno da me uopšte ne zanima šta bilo koji građanin ovog grada - radi iza svojih zatvorenih vrata. Ovoga puta međutim, jedan aktivista navedene populacije – izašao je pred kamere svih svetskih izveštača i Beogradu – koji je u svojoj 2,5 milenijuma dugoj istoriji 6 puta do temelja sravnjivan sa zemljom od rimske đuladi – do osiromašenog uranijuma – sa osmehom nonšalantno pljunuo svome Gradu u lice :
„ Danas je Beograd IZGUBIO NEVINOST !!!!! „

          Dok je Beograd – zbog ovakve bezobzirnosti – od nekih drugih „nekontrolisanih grupa“ za par sati - ponovo uništavan u visini 1.5 miliona evra – šta mislite gde su bili odgovorni – na nekim tribinama, sa nekim estradnim zvezdama – je li to moglo da prođe bez njihovog znanja – u svakom slučaju bez reakcije???  Hoće li oni ponovo u Vladu uvući 7 grasnika apokalipse – koji su se provukli kroz tri prethodna mandata. Ko će (osim Boga) njih povezati za „bićem“ nekoliko hiljada krivičnih dela, koja su učinjena u Beogradu – beograđanima - tokom tri poslednja „demokratska mandata socijalista i penzionera ???“
Brinuo sam do nedavno kako će sve te gadosti podneti naša srednja klasa - ali onda sam video statistiku eksponencijalnog rasta smrtnosti od : infarka, kancera i moždanih udara 
u populacijskom preseku - između 50 i 60 godina. Pa neće još dugo ...............

Kao i uvek velika zahvalnost
velikom VUKAJLIJI !!!



OD VAS JEDINO OČEKUJEM DA PROGOVORITE
Napišite dole svoj komentar -
DOSTA SMO ĆUTALI – ZATO SMO SE ZAGLAVILI !

N a s t a v i ć e   s e   . . .


13.04.2014.

SREDNJA KLASA U TURBULENCIJI DRUŠTVA - I deo


KAKO JE NESTALA NAŠA SREDNJA KLASA
(MILOŠEVIĆEVA DESPOTIJA NERAZUMA – devedesete)

U nedavnom postu od 02.04.2014 napravili smo aluziju da je narod g.Vučiću vratio „skiptar jednopartijske vlasti“ – zbog svega onog što naša srednja klasa pamti kao „bolja vremena“ u kojima je jedan (recimo) projektni biro (koji čak nije ni gradio u drugim zemljama) nego samo projektovao i od toga delio XIII,XIV i XV platu ! A onda je od ZARAĐENIH PARA, za svojih 17 radnika, organizovao dvadesetodnevno „studijsko putovanje“ preko celih Sjedinjenih Država – da obiđu sve značajnije građevine – nastale u USA u novije vreme !?!
Kada je Tito umro, osamdesetih godina (posle promena Ustava od 1971/74 – „do odcepljenja“) republičke oligarhije su počele da „čerupaju YU budžet“ i svesno uništavaju svetske FIRME - koje su bile „orkestrirane“ (decenijama) da u okviru ondašnje SFRJ stvaraju godišnji prirast BND od 13,83%, kako nas uverava nemačkla istoričarka M.Ž.Čalić (pomenuti post). Bila je neophodna „finsnsijka injekcija“ ! Pojavili su se isti oni DANAJCI koji vam darove donose (grčka poslovica kaže „čuvaj ih se“) i koji se neprekidno sve ovo vreme, ubiše od brige za nama ! Prvu tranšu „za konsolidaciju“ nam je dao MMF – drugu Svetska Banka i onda opet MMF – da bi nam 1986, tada savezni Premijer Milka Planinc, u udarnom večernjem TV dnevniku saopštila da smo dužni 24.mlrd US$, odnosno svaka od 24.000.000. YU - duša (od novorođenčeta – do samrtnika) je bila zadužena sa po 1.000 US $ !?!
           Nekako baš tih dana sam sreo prijatelja, posle više od 8 godina, od kad smo skoro istovremeno diplomirali arhitekturu (sa 64 predmeta – 40 pismeno i usmeno) Z.R.iz Kraljeva, koji se, čim je diplomirao vratio u Kraljevo, jer ga je tamo čekalo radno mesto, u birou koji ga je stipendirao. Šest meseci pre toga – on je dobio drugog klinca – a sada je došao u knjižaru u Makedonskoj da kupi 10 rolni „Schelerovog“ hamera – jer AutoCAD nije postojao – a Revit ni toliko J Sa tim rolnama pod miškom, ja sam ga izljubio – a onda umesto da odemo u „Sunce“ u Domu Omladine i popijemo po jednu za njegovu prinovu, ja sam ga pitao da li je čuo Milku Planinc neko veče ? Moj drug poblede u licu – spusti one rolne hamera na prljavi asfalt –  (bilo je baš ovako proleće) zagarli i on mene i šapnu mi na uvu : „Slušaj ako smo žena, ja i moje dvoje dece dužni 4.000 US$ – ja sam srpeman do 31.12. ove godine da PLATIM SVOJ DUG  u neku „staklenu KASU“ – (danas čitaj „transpartentnu“) u koju ćemo svi vratiti dug – AKO JE TO NAČIN – ali pod dva uslova :
1. - Da vidim glave na kočevima na Kalemegdanu – onih čije dugove vraćamo i
2. – Da imamo potpisanu garanciju gde idu te NAŠE PARE – posle 01.01.sledeće godine !“
Mi smo dakle bili ta srednja klasa – PROIZVOĐAČI – bar tri plate mesečnojedne za normalam život svoje porodice – druge kao fiskalni doprinos prosperitetnom razvoju svoje Zemlje i treće, kao šlag na torti : za socijano staranje, kulturu i obrazovanje, nauku i ostalo.
Bilo nas je tačno trećina ukupne populacije – ili 60% radno sposobnog naroda – ukupno !
Bilo je to vreme kultnog vica o dva klinca na jugoslovensko – Mađarskoj granici :
... sa naše stoji naš klinac i jede kiflu – a sa druge mali Mađar ga gleda sa zavišću. Naše dete kaše izazivački : „Ja imam kiflu !“ – mali sused (da mu ne ostane dužan), ubrzano odgovara –„Ja imam Ruse !!! Sad se naš hvalisavac našao u čudu pa odgovori nesigurno : „Imaću i ja Ruse !“ – na šta mali Mađar odgovara tužno, ali uvereno :
„Možda – ali onda nećeš imati kiflu !!!“

A ONDA JE SRUŠEN BERLINSKI ZID – I PAO JE BIPOLARNI SVET !!!

          I šta se desilo? Nikakva recesija (odmah) – nikakav kolaps „bipolarnog sveta“ – kao što se pričalo da će kada : „mir sila – zameni sila mira“ – doći do finansijskog kraha. Nije bilo lako prvih godina nikome – ali „pametne zemlje“ – koje su naučile istorijsku lekciju da moraju po svaku cenu da sačuvaju svoja dva glavna resursa (narod i teritoriju) – Poljska, Rumunija, Mađarska, Bugarska, (za jače da ne brinemo) – pregurale su tranziciju (opet globalno gledajući) – smanjenjem „socijalnih apetita“ – i najviše forsiranjem PRODUKCIJE – gde je opet srednja klasa odigrala presudnu ulogu. Takozvane zemlje sa „rizičnom tranzicijom“ kao Češka i Slovačka, rastale su se onako kako je pisao moj omiljeni (počivši) kolumnista VREMENA, Stojan Cerović : „Kad su shvatile da će morati da se dele – premeštaju stanovništvo i razmenjuju nekretnine ... obavili su to malim oglasima ... bez kapi krvi...“ Usput su za dve, tri godine „učile u hodu“ švajcarski kantonalni model lokalne organizacije – decentralizacije i proizvodne regionalne specijalizacije. Ne kaže niko da im je bilo lako, izmaknut je i njima ispod nogu – „siguran tepih“ planske privrede – ali nisu stali !
Znajući dakle šta je VELIKA MAJKA - sve zemlje „istočnog lagera“ suočene sa tranzicijom – pre nego što su Velika Braća i Velike Sestre - uspele u njihovim Zemljama da stabilizuju svoje obaveštajne mreže – odmah su, suočene sa najvišim standardom Švedske i najboljom organizacijom Švajcarske, u kojoj su tri naroda oduvek živela „zajedno“ u usitnjenoj (kantolanlnoj) teritorijalnoj i proizvodnoj podeli – sa maksimalno liberalnim Parlamentarnim sistemom – „obnovile lekciju“ ! Bilo je pouzdano osloniti se na švajcarsko iskustvo – ona je pravila najbolje satove – čokolade i sefove – pa na Švajcarsku nikada nije pala bomba – jer je u svim „sukobima“ – bila „špar – kasica“ – SVIH zaraćenih strana.
Posmatrajući dakle navedene modele – kao „uzor“ – Istočni blok je brzo shvatio da odmah treba subvencionisati svakoga ko može bilo šta da proizvodi – dati mu fiskalne i kreditne olakšice – jer je bilo očigledno da najmanje košta očuvati svoju srednju klasu kao 
„tampon zonu“ između niže i više – kao TEG ravnoteže Društva ! Samo sopstvena JAKA SREDNJA KLASA – koja stvara nacionalni dohodak koji može bar približno da „alimentira“ socijanle fondove, penzije, stipendije i sl. - obezbeđuje konfornu poziciju pregovarača - sa svakim ! Da ne pominjemo da su u nekim zemljama penzioni Fondovi i Osiguranja – najjače monetarne poluge ! To je kod nas prvo opljačkano !!!
U trenutku pada berlinskog zida – naša je dakle inicijalna paradigma bila upravo OBRNUTA ! Po svim socio – ekomnomskim parametrima, 1990 godine – mi smo bili bar 10 godina ISPRED svih zemalja „istočnog bloka“. Imali smo 27 nacija na jednoj odštampanoj geografskoj karti (doduše „bez rama“) u 6 republika i dve javne i 4 Pokrajine u senci. Imali smo najjaču SREDNJU KLASU u Evropi (jaču od pola zapadnih zemalja) – srazmerno bruto nacionalnom dohodku – jer je za razliku od realsocijalizma (gde je bila omasovljena niža klasa) – takozvani „samoupravljački“ model Društva u celosti „uspostavljen“ prema srednjoj klasi i to po navedenoj definiciji današnje Evropske Unije (pod jakim udarom recesije) iz posta od 08.12.12 : „...profesori, direktori, lekari, akademski obrazovani i državni slušbenici srednje spreme, vojni kadar i zaposleni u školstvu, zdravstvu, administraciji ...“ – kojih je bilo
oko 50% populacije i kojima je za samo deset godina izgrađen kompletan grad od 500.000 stanovnika – Novi Beograd - da bi im Država rešila „stambeno pitanje“. Tito ih je zvao „tehnokratija“ – tehnička inteligencija – ona koja ZNA i koja rešava probleme Zemlje. Imali smo dakle sve što su istočne zemlje tek „gradile“ posle 1990 – i mnogo više. Kruna naše YU paradigme – bila je da smo najbezbednija zemlja na svetu (sa najmanjom stopom kriminala) – sa najjačim vezama na svim stranama sveta (kao osnivači „nesvrstanosti“) – tako da na čitavom svetu nije bilo zemlje – u koju nisi mogao da uđeš sa YU pasošem – tako da je tada taj pasoš na crnom tržištu Istočnog Berlina vredeo – 10.000 $ !!!
Takvu SVEST (svih) o snazi naroda, zemlje i njene JNA – Milošević i Tuđman su koristili u Karađorđevu da „hladno“ dogovore da je raskomadajuuz obilatu pomoć medija – koji su tada počeli (i nikad nisu prestali) da služe sejanju mržnje, straha, ksenofobije, šovinizma i nadasve najbezobzirnije trgovine partiotizmom ! Svima su dakle bila „puna usta“ patriotskih parola – a bilo je očigledno da što više „guslaju patriotski“ – to se prljavijim poslovima bave –    i to na veliko !!!Tako je još 1993 – moj omiljeni Stojan Cerović rekao :
„ Svi su Srbi srećno živeli u jednoj državi – dok Milošević nije rešio da ih ujedinjuje !“
Tadašnji Miloševićev „mutantski socijalizam“, kada su definitivno uvedene sankcijesamo je pustio da se „sruši“ čitava društvena struktura – zavladalo je potpuno bezakonje i haos. Jedan od poslednjih saveznih Premijera, Ante Marković najpre je neoprezno izjavio (umesto da je uradio) da će osnovati Nezavisnu bezbednosnu agenciju (po uzoru na FBI) – koja će odgovarati samo Saveznom premijeru !?!  Iste noći je proglašen „državnim neprijateljem br.1“  - dok su se nedelju dana - tri Republike „otimale“ – čiji je on nacionalni izdajnik. Milošević je u senci te buke – hladno opljačkao - sve arhivske fondove Saveznih Organa.
Uvođenje sankcija, bilo je alibi da se tovari bivših YU dinara povuku i zamene za konvertibilnu valutu i neskriveno deponuju na PRIVATNE RAČUNE – jer su YU računi u svim bankama u svetu bili blokirani. Budžet se punio iz svih izvora – gde je bilo dnevnog pazara i „keša“: sa benzinskih pumpi, kioska, supermarketa i drugih prodajnih mesta – i niko nije znao gde su pare odlazile. Demontirana je u potpunosti kao besmislena „demokratska građevina“ oličena u stratifikaciji : izvršne – zakonodavne i sudske Vlasti – jer smo bili „pusto ostrvo usred Evrope“. Počinje epoha miliona UREDBI !!! Građanski rat – ratove sa više naroda, sa kojima smo vekovima pili kafu preko plota – neću ni da pominjem, jer tu je većina priča već ispričana. Dovoljno je pročitati sjajnu knjigu  Moruza i Levinsona : „RATNI PROFITI“ – objavljenu 1940 godine (Geca Kohn) u kojoj su detaljno objašnjene sve tehnike „ratnih liferanata“ od Cezara do strelovitog uspona Hitlera – zahvaljujući Krupovom čeliku !!!
Crna ekonomija u Srbiji je cvetala !!!  Svetski prestižne firme i Instituti su pozatvarani – a Doktori nauka su počeli da prodaju švercovane cigarete – sa kartonskih kutija – na ulicama – jer nisu imali kapitala - da postave tezgu na „buvljaku“ da prodaju šrafove. Činovnici i trgovci su inhalirali benzin iz kanistera – kako se prodavao na ulici – jer je u NIS – u permanentno održavana psihoza NESTAŠICE. Sledile su „lokomotive razvoja“ – izabrane porodice kao Karići – kojima je Država davala sve beneficije. Robne rezerve su bile ključna poluga manipulacije narodom – iz čijih slamarica je trebalo izvući poslednji dinar. Zatim kreće kampanja sa Jezdom i Dafinom i stotinama „menjačnica“ koje su za samo tri godine plasirale neprekidno štampane pare bez pokrića – koje su proizvele inflaciju od nekoliko miliona posto – nezapamćenu u istoriji ekonomije. Milošević je sve to vreme bio SPASILAC – heroj koji se opire Zapadu – koji SE CEO UJEDINIO U ZAVERI protiv Srbije !!! Jedina mu je greška bila izjava : „Meni su isti seljak i Akademik – svaki je po jedan glasački listić!“
Mislim da sam u jednom od prvih postova na ovom blogu – opisao tu „rezonancu“ između besperspektivnog naroda i njihovog velikog VOĐE – koga su uvek izglasali onih 80% ljudi koji hođe da ne rade za 50 DEM socijalne pomoći – a neće da rade – za 5.000.- DEM !!!
Toliko o Miloševiću, koji nije zaslužio ni blagoslov – jer je po svedočenju koje sam lično čuo – na Hilandaru sleteo helikopterom u sred voćnjaka i povrtnjaka koji hrani 30 – tak monaha čitave godine – i svu hranu im uništio elisama. Zatim je ušao u Portu – pa u Crkvu – gde niko od monaha nije hteo da ga dočeka – pa su ostavljena dva iskušenika – po kazni. Milošević je stao pred original Trojeručice i sa rukama prekrštenim na kraju leđa teatralno progovorio : „Dakle to je ta SLIKA !!!“ – na šta su i dva nevoljna „domaćina“ pobegla iz Crkve – glavom bez obzira. Nadam se da znate da Hilandar nema Igumana – bar ne telesnog. Igumanija Hilandara je (prema žitiju Svetoga Simeuna – po Svetome Savi) upravo Bogorodica Trojeručica – koja je tri puta (raznim povodima) nošena sa Svete Gore i sva tri puta - po predanju (na magarcu bez pratnje) –Vladičica Hilandarska se sama vraćala u svoj Manastir.

          Toliko o Miloševiću – a o „ratnim profiterima“ drugih vrsta - posle Srpske „Oktobarske revolucije“ u sledećem postu – jer ALIJANSA UNIKATNE ARITEKTURE - www.nvoaua.com
 - kao specijalizovana Asocijacija i zainteresovana strana, ne želi ni na koji način da utiče na ponovljeni (?) tok pregovora Vučić, Dačić i Tadić !?!