SAMO TIH
PET SE BROJE !!!!!
Jedne večeri, kao i obično na kraju KARATE
treninga, kad se rade vežbe snage,
Trener koji je pokazivao novo - samo je
poluglasno naredio :
100% TRBUŠNJACI !
100% TRBUŠNJACI !
To je značilo ne samo dići se iz ležećeg
u sedeći položaj (50%),
niti podići samo noge do vertikale – nego pokušati prstima ispružene
ruke dotaći prste ispruženih nogu (100%) -
niti podići samo noge do vertikale – nego pokušati prstima ispružene
ruke dotaći prste ispruženih nogu (100%) -
dakle svaki put dići
oba dela tela. MI smo međutim nekoliko puta pitali :
„Koliko komada?“ ali smo
svaki put samo dobili odgovor „trbušnjaci“
što je moglo značiti samo – koliko ko izdrži.
Nas oko 30 se po običaju rasporedilo po
sali kao kada pratimo demonstraciju
neke nove vežbe – tako da svako svakog
vidi. Počeli smo da radimo
na odbrojavanje i da razmenjujemo nepokolebive
poglede, koji su uvek značili
samo jedno – „Neću ja biti taj koji će prvi da popusti !“ Do 50 komada,
sve je islo u ritmu, ali onda je fiziologija učinila svoje, mlečna kiselina je počela svima
polako da „cementira“ mišiće i ja sam jednostavno (sedmi po redu) „pljesnuo“ na pod,
iako mi se činilo ...
samo jedno – „Neću ja biti taj koji će prvi da popusti !“ Do 50 komada,
sve je islo u ritmu, ali onda je fiziologija učinila svoje, mlečna kiselina je počela svima
polako da „cementira“ mišiće i ja sam jednostavno (sedmi po redu) „pljesnuo“ na pod,
iako mi se činilo ...
Drugi trener, koji je „brinuo“ da se ne povredimo
je došao i klekao pored moje
glave i sasvim tiho me pitao : „Jesi li siguran da ne možeš da uradiš VIŠE NI JEDAN ?“
glave i sasvim tiho me pitao : „Jesi li siguran da ne možeš da uradiš VIŠE NI JEDAN ?“
„Siguran Treneru, puk’o sam
ko zvečka ...
Da me napolju čeka Klaudia Šifer
u Poršeu – ni jedan ...“
Trener je nastavio još tiše, smirenim –
sugestivnim tonom :
„Vidi – to što si uradio možeš uvek – dotle si već
„našpanovao“ svoje telo.
Sad uradi još samo pet – JER SAMO TIH PET TI SE
„PIŠU“ !!!“
Naravno uradio sam tada pet, svaki sledeći put po
neki više –
i naučio
šta znaći samome sebi podizati letvicu
– stepenovano
postavljati sve više i više CILJEVE.
Što lepo reče Abdulah Sidran u filmi „Sjećaš li se
Dolly Bell?“ :
„SVAKOGA DANA U SVAKOM POGLEDU
– SVE VIŠE
NAPREDUJEM !“
BEZ TOGA NI SRBIJA NE MOŽE DA NAPRAVI KORAK !
BEZ TOGA NI SRBIJA NE MOŽE DA NAPRAVI KORAK !
Srdaćno Marin RAJKOVIĆ
