KABADAHIJA je Šef Biblioteke (1741.godine)

DŽONATAN  SVIFT :   PRIČA O BURETU

Biblioteka – ORFEJ – Beograd – 1958 (I izdanje pod pseudonimom 1741.god.)

( SATIRE I DRUGE ODABRANE PRIČE )

POTPUN I VERODOSTOJAN IZVEŠTAJ O BICI VOĐENOJ PROŠLOG PETKA  IZMEĐU STARIH I NOVIH KNJIGA - U BIBLIOTECI SENT – DŽEMS

Stvari su tako stajale kad se desio jedan presudan neočekivan događaj. Jer, u najvišem kutu jednog velikog prozora živeo je izvestan pauk, naduven do krajnih granica zahvaljujući uništenju beskrajnog broja muva, čiji su ostaci ležali razbacani pred vratnicama njegovog dvorca kao ljudske kosti pred pećinom kakvog džina. Prilazi njegovom zamku bili su zastićeni preprekama i palisadama, sve po pravilima savremene nauke o utvrđivanju gradova.   Pošto poselilac prođe koz nekoliko raznih predvorja, stiže do sr­edišta tvrđave - gde mu se pruža prilika da posmatra samog njenog zapovednika u sopstvenom stanu, s prozorima okrenutim prema svakom prilazu, kao i otvorima za vršenje ispada kada bi se god pojavio kakav plen ili potreba za odbranom. U toj građevini je on neko vreme živeo u miru i obilju, bez opasnosti koja bi pretile njegovoj ličnosti od lasta odozgo ili njegovom dvorcu od metli odozdo; ali jednog dana sudbina nanese tuda neku zalulalu pčelu, čiju je ra­doznalost zagolicalo razbijeno okno na prozoru, i ona uđe unutra, gde, posle izvesnog okleanja, najzad slete na jedan od spoljašanjih zidova paukove tvrđave, koja se  pod pritiskom tereta ugnu do samih temelja. Triput je pokušala da silom prođe i triput se središte tvrđave zatreslo.

Pauk unutra, osetivši taj užasni potres, pomisli u prvi mah da se sprema smak sveta, ili  da je Velzevul[1] sa svim svojim legionima, došao do osveti smrt tolikih hiljada svojih podanika, koje je njihov dušmanin pobio i proždrao. Pri svemu tome, najzad se junački odlučio da izađe iz svog skrovišta i da pogleda u oči sudbini. U tome trenutku se i  pčela ispetljala iz njegove mreže i poslavivši se na pristojnom­ ostojanju, počela da čisti krila oslobađajući ih od ostataka iskidane paučine. U islom času se i pauk osmelio da promoli glavu i bio je skoro izbezumljen kada je ugledao lom, ruševine i propadanje svoje tvrđave : grmeo - je i proklinjao kao sumanut i toliko se naduo da je hleo da pukne. Najzad, pošto mu se oko zadržalo na pčeli i pošto je mudro zaključio šta su mogli biti uzroci tim događajima (jer su se znali iz viđenja), rekao je: Grom te spalio, kopilanko gIupava: jesili li ti ta  što si mi, iz besa, napravila ovaj rusvaj ovde? Gde su ti oči, bog te ubio dabogda? zar misliš da ja nemam druga posla (đavo da te nosi) nego da krpim i popravljam ono što si ti svojom stražnji­com upropastila? – Pravo veliš, prijatelju, odgovori pčela (pošto se već očistila, te je bila orna za šalu), dajem ti ruku i  reč da se više neću približiti tvojoj štenari : nikad u životu nisam bila u tako gadnom  škrripcu. Nato će pauk : Kad to ne bi pretstavljalo kr­šenje jednog prastarog običaja u našoj porodici - da nikad ne napadnemo neprijatelja van naše kuće, došao bih i naučio bih te pameti, skitnice jedna.

– Samo polako reče pčela,  jer ti se može desiti da uludo utrošiš svu snagu koju imaš, a ona ti, koliko ja vidim može itekako trebati za opravku kuće. - Rđo jedna proklela, odgovori pauk : zaboravljaš da treba da imaš malo više poštovanja prema ličlosti za koju ceo svet priznaje da je mnogo bolja od tebe.

- Vere mi. primeti pčeia, to poređenje će predstavljati izvandrednu šalu : i učinićeš mi veliku dobrotu ako me upoznaš s razlozima koje ceo svet izvoljeva upotrebiti u jednoj tako pretencioznoj oceni ? Nato pauk, pošto je zauzeo stav i naduo se kako to prilici onome ko se sprema za prepirku - poče da iznosi svoje razloge u pravom polemičkom duhu, čvrsto rešen da bude bezobziran i nepristupačan pri iznošenju sopstvenih razloga, ni najmanje se ne obazirući na odgovore i primedbe svog protivnlka; pošto je u sebi unapred doneo nepokole­bljivu odluku da se ni u kom slučaju ne dadne ubediti.

Neću sebe da ponižavam, počeo je - poređenje s takvom huljom -  jer, šta si ti do jedna skitnica bez kuće i kućišta, jedna tikva bez korena, kojoj nije suđeno da ima išta svoje, sem dva krila i sisanje tuđe muke? Žliviš od opšte pljačke nad pri­rodom; gusariš iznad polja i vrtova; i krađe radi, vršiš poharu nad  koprivom isto onako lako kao i nad ljubičicom. Dok sam ja domaća životinja, kolenović, koji svoje rodno stablo nosi sa sobom. Ceo ovaj veliki zamak (da bih pružio dokaza o svojim postignućima u matematici) sagradio sam sopstvenim rukama i svu sam građu izvukao iz svoje sopstvene utrobe.

Milo mi je, odgovori pčela, što čujem da prizna­ješ da sam pošteno stekla, u najmanju ruku., svoja krila i svoj glas; jer, s obzirom na to, imam da zahva­lim, izgleda, samo nebu za svoj let, i svoje zujanje - a provođenje mi nikad ne bi podarilo dve takve vrline da ih nije namenilo najplemenitijim ciljevima. Ja za­isita pohodim sve cvetove i sve cvasti po poljima i vrtovima; ali sve što tako prikupim obogaćuje me ne nanoseći ni najmanji kvar njihovoj lepoti, njihovom mirisu ili njihovom ukusu. Sad, što se tiče tebe i tvoje veštine u neimarstvu i matematici, nemam bogzna šta da kažem: u toj tvojoj građevini možda ima, koliko ja znam, dosta uloženog truda i me­toda: ali, sudeći po žalosnom iskustvu nas oboje, isuviše je očigledno da građa nije nikakva: stoga se na­dam da ćes se od sada uzeti u pamet te povesti računa i o istrajnosti materijala, isto onako kao i o neimarskoj veštini i metodu građenja. Hvališeš se kako nikome ni za šta ne duguješ i kako sve izvlačiš i ispredaš iz samog sebe; to će reći, ako je suditi o soku u sudu po onome što iz njega izlazi, da tvoje grudi raspolažu veoma obilnim količinama blata i otrova; i, mada, ni na koji način ne bih želela da umanjim ili omalova­žim od prirode ti date zalihe i jednog i drugog, ipak bih primetila da si ponekad prinuđen, radi njihovog povećanja, da malo potražiš i pomoći sa strane. Tvom sopstvenom delu blata ne nedostaje prinavIjanja od prašine koja se diže odozdo pri metenju: a svaki in­sekt te snabdeva izvesnim delom otrova da njime ubiješ drugoga. Tako da se, kratko rečeno, celo pitanje svodi na ovo: koje je stvorenje plemenitije od ovih dvaju: da li ono koje, osmatrajući, lenjo prostor od četiri palca, uobraženo i oholo, naslađujući se i porađajući se samo u sebi, sve pretvara u izmet i otrov, ne stvarajući nišla sem muhamora i paučine: ili ono koje, zahvaljujuči strogom redu, dugom istraživanju, velikom trudu, pravilnom rasuđivnju i razlikovanju stvari, donosi kući med i vosak ?

Ta prepirka je vodena sa toliko jetkosti, graje i strasti da su dva tabora knjiga, odloživši oružje stajali, jedno vreme. bez reči, očekujući, da vide na šta će sve ovo izići ? Nisu ostala dugo u neizvesnosti jer je pčela, izgubivši strpljenje usled tolikog traćenja vremena, odletela pravo na jedan ružičnjak, ne ha­jući za odgovor, i ostavila pauka, kao nekog besed­nika, usredsređenog na samog sebe, koji se upravo spre­mao da prasne.

Desilo se nekako da je pod tim okolnostima Esop prvi prekinuo ćutanje. On je u poslednje vreme bio predmet do krajnosti surovog postupanja od strane Upravnika biblioteke (2), koji je istrgao njegovu naslovnu stranu, nagrdio polovinu njegovih listova i čvrsto ga prikovao za jednu policu među pisce novijega doba. Ovde je, uvidevši ubrzo do koje će mere ta svađa da se razvije, upotrebio sve svoje lukavstvo i dovijao se na sve moguća načine. Najzad, pošto je uzeo na sebe magareći lik, Upravnik biblioteke je pomislio za njega da je neki savremen pisac; zahvaljujući ovoj okolnosti, imao je vremena i prilike da prebegne starima, upravo u času kad su pauk i pčela započeli svoju kavgu, koju je pratio s neopisivim zadovoljstvom, a kad se završila, kleo se najgromkijim glasom kako nikad u životu nije video dva tako slična slučaja i koji se u toj meri podudaraju kao događaj što se odigrao na prozoru i ovaj koji se odigrava na policama biblioteke.

Protilvnici su, rekao je, izvandredno  rukovodili rasprom između sebe, izrazili su  s punom snagom sve ono što je trebalo reći sa obe strane i iscrpli suštinu svakog  argumenta pro i contra. Ostaje samo da se ra­suđivanje  obojice njih prilagodi ovoj raspri koju mi vodimo ovde, zatim da se uporede i suoče rad i plodovi i jednih i drugih, kao što je to pčela učeno izvela, i onda ćemo videti da se zaključak o piscima novog doba i nama jasno i nesumnjivo nameće.

Jer, molim vas, gospodo, ima li ičeg tako savremenog kao što je pauk s njegovom nedmenošću,. njegovim po­stupcima i njegovim protivrečnostima? Poziva se, s mnogo razmetanja, u ime vas, njegove bratije, kao i u svoje lično ime na svoje samoniklo poreklo i visoke sposobnosti : hvliše se kako sve ispreda i luči isključivo iz sebe, i kako s prezranjem odbija usluge ili pomoć bilo s koje strane da dolaze.

Onda vam iznosi svoju veliku veštinu u neimarstvu i postignuća do kojih je došao u matematici. Na sve to pčela, kao da je ad­vokat kojeg su stari pisci uzeli da zastupa njihovu stvar, smatra da valja odgovoriti, ako je o visokim sposobnostima i pronalazačkom daru novih pisaca suditi po onome što su dali, kako ćete onda teško imati pri­like da se bilo čime pohvalite. Stvarajte svoje sistem s koliko god hoćete metoda i veštine; ipak - ako se građa sastoji isključivo iz blata, izlučena iz creva savremenih mozgova, građevina će na kraju ispasti od paučine: njena trajnost, kao i značaj, kojima se pauk toliko hvali – mogu se označiti samo kao  zaboravljeni, bilo što na njih ne obraćamo pažnje, bilo što su skrivene u nekom budžaku. Jer ničeg drugog samoniklog na šta bi se novi mogli pozvati nisam u stanju da se opomenem; sem možda jedne poprilično snažne sva­đalačke i podtsmevačke žice, koja ima veoma mnogo zajedničkog s prirodom i suštinom paukovog oltrova; i koja je, ma koliko oni tvrdili da je u celosti izlučuju iz samih sebe, pojačana istim onim spoljnim sredstvi­ma, hranom od insekata i gamadima vremena. Što se nas starih tiče, mi se zadovoljavamo. kao i pčela, tvrđenjem da nemamo ničeg svoga van naših krila i našega gIasa: što će reći, van naših uzleta i našeg jezika. U pogledu ostalog, sve što imamo stekli smo neumornim radom i istraživanjem. i tumaranjem po svma oblastima prirode. Razlika je u tome, što smo, umesto  blatom i otrovom, više voleli da napunimo naše košnice medom i voskom snabdevši tako ljudski rod dvema najplemenitijim stvarima, slašću i svetlošću...

------------------------------------------------------------------------------------------

[1] Velzevul – demon svih duhova – smatra se vrhovnim zaštitnikom muva.

(2). – Ričard Bently (1662 – 1742) lingvista i upravnik Biblioteke Sent – Džems, koji je poricao da je Esop uopšte postojao, nego da je basne pripisivane njemu u stvari napisao u XIV veku kaluđer po imenu Planudije  

PREDLOG NASTUPA VI PD KURSA URBANIZMA

NA SALONU ATHITEKTURE

Kako Salon arhitekture i kustos Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu arh. Dragana Živković, smatraju nedopustivim da se VI PD kurs URBANIZAM sa svojim osvedočenim polemičkim žarom, ne pojavi na 11 SALONU ARHITEKTURE. Programski savet DEBATNOG KLUBA VI PD KURSA URBANIZAM predlaže razgovor na temu nekih arhitektonskih beogradskih zbivanja, koji bi mogao da rezultira i jasnom eksplikacijom generacijskih preferencija u odnosu na novi ili stari deo grada Beograda.

u subotu 23. 03. 1985.  u 17h

u Muzeju primenjenih umetnosti (ul. Vuka Karadžića br. 18)

Međugeneracijski dijalog arhitekata pod nazivom:

POTPUNI I VERODOSTOJAN IZVEŠTAJ O BICI 

VOĐENOJ PROŠLOG PETKA IZMEĐU STARIH 

I NOVIH KNJIGAU BIBLIOTECI «SENT-DŽEMS»

sa polemičkim provkacijama:

-        Novi (Beograd, Zagreb, Skoplje, Ljubljana)

-        – svojevrsne labaratorije moderne arhitekture

-        stara jezgra svojevrsne retorte urbaniteta

-        naši stručni poligoni – Ko je zadužen za sudbinu grada?

«Bitka za Novi Beograd» - konkurs koga nema

-        Da li mlađe arhitekti zaista preferiraju staro jezgro?

Obavezna literature:

POTPUNI I VERODOSTOJAN IZVEŠTAJ O BICI VOĐENOJ PROŠLOG PETKA IZMEĐU STARIH I NOVIH KNJIGAU BIBLIOTECI «SENT-DŽEMS»

Priča Džonatana SVIFTA iz: “Priča iz bureta” – “Nolit”, Beograd 1958, str. 105-110

- u prilogu -

Molimo slušaoce VI PD kursa URBANIZAM da čim prime ovaj poziv, jave  Radmili MANDIĆ (tel.      ) U CENTRU ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE Arhitektonskog fakulteta, da li su u mogućnosti da prihvate ovaj termin, odnosno za kolege izvan Beograda, da boravak produže i na subotu posle podne.

Programski savet DEBATNOG KLUBA VI poslediplomskog kursa URBANIZAM Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

mr sc Marin RAJKOVIĆ, d.i.a. – (Predsednik Programskog Saveta VI. PDK)  marta 1985.