HIJERARHIJA NESPOSOBNOSTI

Imao sam sjajnog druga sa kojim sam sedeo u klupi tokom čitave osnovne škole. Zvao se Nenad i njegova majka nam je predavala FIZIKU. Svaki put kada bismo mi danas igrali fudbal u njenom dvorištu, ona nas je obojicu sutradan ispitivala poslednju lekciju i davala nam jedinice, tek da se zna da kod nje nema “protekcije”! Otac mu je bio jedan beskrajno plemenit Čovek – novinar, esejist i putopisac. Od njega smo prvi put čuli citat Isidore Sekulić : “ Lepota nije u predelu – nego u putniku “. Nenad je bio višestruko talentovan, ali posebna strast mu je bila matematika – bio je rodjeni Pitagorejac. U sudaru izmedju dva jaka autoriteta roditelja, da ne bi (pod pritiskom) studirao ni nuklearnu fiziku, ni književnost, pobegao je posle gimnazije “glavom bez obzira”
na Vojnu akademiju !!!

Treba li reći da je pešadiju završio u rekordnom roku i bio diplomac generacije?
Zatim je kao potporučnik otišao na dužnost u trupu, negde u unutrašnjost.

Prvi sledeći put sam ga video posle 9 meseci - imao je 15 kg više nego ranije. Pio je dnevno - koliko smo za vreme studija zajedno pili nedeljno. Bio je siv u licu i rekao mi je da je “sahranio sve svoje iluzije o ljudima”, potkrepivši to sa 3 priče:

–PRVA o čoveku koji je sa planine došao da služi vojsku i panično beži od tramvaja !

–DRUGA o vojnicima koji “bonsekom” usecaju krst na vrhu olovnog zrna puščanog metka, praveći tako “dum – dum” metke, jer su čuli na obuci da ti meci “šetaju” kroz telo i “izbacuju iz stroja” bar još dvojicu, koji moraju da zbrinu pogođenog. Pričam Vam o sedamdesetim godinama (kada nisi imao gde da upotrebiš pravu municiju), ali ovo se dešavalo u GLAVAMA NEKIH LJUDI. Nenad je to registrovao i bio je “poražen”.

–Treća priča je ilustracija anatomije kadrovske hijerarhije NESPOSOBNOSTI !!!

Ovu modelsku priču, po malo karikaturalnu, Nenad mi je ispričao ovako :

”Nas trojica smo došli u situaciju da medju sobom, tajnim glasanjem biramo Šefa.

Tri je prvi broj koji uopšte omogućava izraz većinskog mišljenja.

Ja, kao najobrazovaniji, najiskusniji, ali samim tim i najskrupulozniji

– Poštenjačina !

Onaj drugi, srednjak sa malo škole, koji se savršeno

SNALAZI u životu - Pametnjaković !

Onaj treći ima dva razreda škole, smatra da mu je sve dopušteno,

jer mu nikada ništa nije pruženo – Tupan !

U situaciji tajnog glasanja :

Meni čast nikada ne bi dozvolila da glasam za sebe, a od preostale dvojice,
Pametnjaković će mi uvek biti za petama u karijeri - a sa Tupanom

lako izlazim na kraj. Glasam dakle za Tupana !

Pametnjaković, kao srednjak, ako glasa za mene, moraće da radi bez

zabušavanja i varanja. Pošto on nikada nije preuzeo odgovornost,

glasa naravno za Tupana -  birajući tako “manje zlo”!

Tupan glasa za sebe, jer mu nije ostao niko drugi,

a moralnih dilema nikad nije imao !

Sa 3:0 pobedjuje Tupan,

kao najgluplji, najbezobzirniji, najalaviji i najnesposobniji.!