NAŠA SREDNJA KLASA U ZEMLJI ČUDA

PROLOG

U svojoj prvoj knjizi iz 2000. godine pod „signifikantnim“ naslovom :

„KAKO NAJLAKŠE UPROPASTITI SOPSTVENU KUĆU – u fazi gradnje naravno“,

koju je maestralno ilustrovao Bob Živković – kome nikad ne propustim da opet zahvalim -

naveo sam jednu, kasnije jako često korišćenu (citiranu) opasku, a mnogi moji prijatelji su kupovali po desetak primeraka knjige da bi ih poklanjali svojim investitorima – a da im ja 
(kao autor) – na odgovarajućoj strani „overim“ svojim potpisom da su oni TI. Citat glasi :

„Nisi postao GAZDA kad napraviš mnogo para ili imanja – nego onda kad počneš

 da plaćaš PRAVE stručnjake – DA BI TI SLUŠAO NJIH - A NE ONI TEBE !!!“

Tako dok mi nestrpljivo čekamo da GAZDA napiše svakome - temu za „domaći“,

naša srednja klasa kojom se ovde bavimo – bojim se strepi kao Alisa u zemlji čuda.

Zato vam i postavljam svoj tekst u nastavku – objavljen prvi put jula 2009 – u stručnom

časopisu ARHITEKTURA 139 – u okviru kolumne od 24 nastavka pod nazivom :

„Anatomija destrukcije graditeljkog zanata“ – kao laku literaturu - u isčekivanju da čovek kome smo poklonili potpuno poverenje, pozove nekog stručnjaka - a ne političara

– da ga bar konsultuje o problematici - određenog resora buduće Vlade SPASA !

Uživajte u malo „beletristike“ – odmorite se od teških tema „na prazan stomak“ !!!

RAZBIJENO  OGLEDALO LUISA  KAROLA

Beše petak – pazarni dan, modro svanuće je nagoveštavalo prijatan dan, 24 ' C, potpuno vedro, sa Košavom 2 – 4 m/sec. Alisa je pre prvih petlova krenula ka izlazu iz njene male varošice - glavnim (ulaznim ili izlaznim) drumom, zavisno već od toga da li Vi Alisinu varoš doživljavate kao domaćin – ili kao gost. Obukla je najlepšu haljinu sa žiponima koju je imala – jer je pošla da postavi svoju tezgu na drumu na kraju grada, gde će do 07:00 sva mesta za vašarske tezge biti popunjena – a do 09:00 više nećeš moći iglu da baciš, a da ne padne na nekog pazardžiju. Ponela je izletničku korpu punu najlepše izheklanih i uštirkanih šustiklica, jer je ona u tome bila „velemajstor“. Ne samo da je završila Fakultet za heklanje – nego je sve četiri godine studija bila suvereni nosilac „Zlatne Hekleške“ – bez konkurencije. Ona je svoju laku montažnu tezgu postavila vrlo brzo i pošto nije bilo „žive duše“- odskakutala je do čika Mitrove radnje, u prvoj kući - na vruć burek i hladan jogurt.

Vraćajući se posle par minuta - Alisa iz daleka ugleda kako nema njene tezge – oseti laku drhtavicu - kao neko pucketanje oko svoje aure - i prođe kroz neku barijeru sva bordo u licu. Htela je da eksplodira jer je njena tezga bila bačena u jarak, a na njenom mestu (koje je nasledila još od babe) - neki ludi, ogromni Beli Zec – postavio je svoju tezgu sa belim kožnim rukavicama, lepezama i okačenim kineskim satovima za džep na muškom prsluku ! Bio je strašno debeo i videlo se da se uopšte ne hrani „zdravo“ – za njega je Duško Dugouško bio Gospodin i to sa velikim „G“ ! Još uvek nije bilo nikoga na drumu, pa Alisa poče očajna da plače potocima suza. Njene divne uštirkane, kao sneg bele, upeglane šustiklice bile su bačene okolo, najpre po blatnjavom jarku, ali što je više plakala one su počele da „otiču“ niz šanac – u kome nastade pravi potok od Alisinih suza.

Nije mogla da veruje da niko nema poštovanja prema mestu za tezgu koju je ona nasledila od bake pre tri generacije. Mislila je u sebi Alisa : „Pa nije moguće da ovde nema nikoga ko bi zaštitio sto godina staro vlasništvo od ovakvih gadnih debelih“ ... Alisa se ponovo okrenu mestu svoje tezge - kad Zecu ni traga ni glasa – nije mogla da veruje!!! Dok su njene divne šustiklice, bespovratno oticale potokom njenih suza – na istom mestu sada se nalazila jedna još gadnija debela prugasta Mačka na novoj tezgi koja se ugibala pod njenom težinom, dok se ona neprekidno cerila. Imala je ogromne bele zube koji su se caklili i stalno je (delimično nestajala), kao da je preko nje (tamo – vamo) neko stalno prevlačio plašt Harija Potera koji te čini nevidljivim. Ona je dakle ležala preko cele tezge, dok su na četiri stuba krova tezge i kanapima između visili manji i veći kavezi raznih ptica koje je nahvatala od kanarinca i vrabca, preko svih vrsta papagajačića do Tvitija !!! Ptice su bile skamenjene od straha, jer nisu znale koja će prva doći na red - mada je izgledalo da ogromna mačka uskoro neće smeti da pojede ništa više – jer će pod njom tezga prosto da se sruši!!! Niko ne ume da objasni zašto – ali ovi „mali ptičiji spomenici“ su jednog trenutka prešli vrhunac kulminacije uvrede Alisinih osećanja, tako da je ona bez razmišljanja krenula da nađe nekog u Upravi Vašara - ko će rešiti njen problem.

Prekoračujući potok svojih suza pun šustikli - ponovo je osetila krckanje kao da je prošla kroz neku membranu idući oko čika Mitrove burekdžinice, prema centru varoši. Usput je kad joj je već propao pazarni dan, pogledala u tašnicu da li je trebalo da završi još nešto u varoši, kao što je recimo plaćanje nekih računa (dok su svi na Vašaru) i slično. Zatim uđe u Poštu - jer je morala da donese zakasnelu uplatnicu (pošto su joj „odsekli“ telefon) nije mogla da veruje da Pošta nema nadzor svojih uplata – nego je vreme građanina „najjeftinije“ - pa im mi donosimo papirnu uplatnicu „na noge“ – u vreme Interneta. „Ko u ovoj zemlji zbog koga postoji – pomisli u sebi, Država da rešava probleme građana – stvori uslove za proizvodnju nacionalnog dohotka, ili građani da pune Budžet – šta god Država radila sa Budžetom 
– o čemu građani nemaju pojma - od izbora do Izbora? 
A država samo cedi „suvu drenovinu“ - ništa više !?!“

Konačno je došla u Upravu Vašara da reši vlasnička i prava neometanog korišćenja poseda. Zatekla je tri reda od po nekoliko desetina ljudi – u srednjem preko stotinu ! U levom redu čekali su oni koji vade nove lične isprave - tu su radila dva šaltera, bilo je zakazivano, pa je red tekao relativno mirno i bez nervoze.U desnom redu su se izdavale registarske tablice tezgi na Vašaru i tu je išlo vrlo brzo, jer je čekalo vrlo malo ljudi. U srednjem redu međutim, među preko sto ljudi, vladao je potpuni haos. Tu se čekalo produžavanje registracije korišćenja istih tezgi od strane višegodišnjih korisnika, u kakve je spadala i Alisa...(ne kao nesuđeni vlasnik mesta) - nego kao „stalni korisnik“ !!!

Kao i u Pošti i ovde je od pet šaltera radio samo jedan, ali su ljudi bili neuporedivo nervozniji, razdražljiviji, svadljiviji – da ne poveruješ. Ralog je bila pre svega ta osoba koja je radila za jedinim otvorenim šalterom – a koja je jedan predmet radila po 25 minuta, da odkuca pet podataka na jednom formuralu i  upiše jedan datum u korisnikovu knjižicu. Posle svaka dva – tri predmeta ona bi se digla i odšetala negde, stalno gunđajući da ni pauzu ne može da koristi. Preko sto ljudi u četvororedu je bilo na ivici da se pobije međusobno oko redosleda, dok su obilato biranim rečima pominjali Vladu u kojoj od 24 ministarstva, samo 10 ministara ima odgovarajuću STRUKU – ne kvalifikaciju! Pominjali su kako parazitska birokratija živi od BUDŽETA koji im oni pune, a ne radi ništa osim što nabija sve veće takse, poreze, i namete kao u “tamnom vilajetu“ i ko zna šta sve još.... Bila je takva ludnica da su u dva navrata izašle nindža – kornjače da zavode red i da objasne da građani moraju da imaju strpljenja jer je koleginica (ona sa šaltera) po kazni sa mnogo višeg položaja poslata na šalter – pa sad malo tera inat !?! Alisa je ponovo poželela da može da se povećava i smanjuje (kao durbin) pa je kao bubica šmugnula na vrata. Pošla je kući uverena da će sutra naći zaštitu u svom strukovnom Udruženju !!!

Prilazeći svojoj skromnoj kući čija su ulazna vrata bila ukrašena biljurnim ogledalima i divnim vitražima, čula je iz svoje kuće strašnu buku (kao da je na sred ulice) – od koje su u trenutku dok je ona ulazila, popucala sva ogledala i vitraži na njenim lepim vratima. Pošto je do kuće već dostigla svoju visinu odrasle devojčice, utrčala je u dnevnu sobu i na malom ekranu TV prijemnika ugledala neku grdnu uličnu pometnju sa gomilom koja viče, mnogo policajaca i „polivanja kamerom“ da se „uhvati“ svaki detalj. Zagrlila je kao Radovan mali ekran TV prijemnika i na brzinu „pretrčala“ nekoliko kanala. Nije mogla da veruje!?!

Kao da joj je neko čitao misli : na jednom kanalu reporter je objašnjavao kako nekoliko hiljada diplomiranih heklera – od jutros jure ulicama grada, Predsednika Zemaljskog saveza heklera, da ga pita na osnovu čega decenijama prima platu – jer se reporter unosio u kameru sa papirom o registraciji Saveza, gde je zaokružio datum koji svedoči da je Savez registrovan osamdesetih godina prošlog veka. Isti akademski građani jurili su i nekog iz Gradskog društva heklera - da ga pitaju koliko su Javnih konkursa organizovali za poslednje dve decenije, za šta su uredno dobijali budžetska sredstva. Hiljade policajaca grada jurili su građane koji su narušavali javni red – umesto da rade svoj posao i jure Džordža ...Na arhivskom snimku trećeg kanala - neki tipovi su Zlatnim Ekleškama igrali pikado - jer sad svako ko kupi Diplomu dobije i ovaj (nekada) najveći trofej Zanata - samo za najboljeg u Generaciji. Alisa nije mogla da se otme utisku da je ona sve ovo „zakuvala“ !!!

Brzo je u sebi izračunala: “Pa da : samo danas - samo ja – 3 ogledala puta 7 godina nesreće, tačno 21 godina propasti moje male zemlje „kaldrmisane pameti“ ! Pa gde će mi duša ? Onda se tako strašno zaplakala - da je u neviđeno kratkom roku, uspela da se udavi u svojim suzama u sopstvenoj kući, uprkos tome što su ulazna vrata bila već razvaljena !!!

Pogledajte na kraju reportažu bivšeg III kanala RTS o gore pomenutoj knjizi :

https://www.youtube.com/watch?v=0gcoHohhobM

NAŠA SREDNJA KLASA - nastala pre 1990

ZAŠTO JE NAROD VUČIĆU VRATIO

SKIPTAR JEDNOPARTIJSKE VLASTI

( ILI KADA JE NASTALA NAŠA SREDNJA KLASA )

         U dole navedenoj rekapitulaciji NAŠE SREDNJE KLASE, (od pre 3 godine) - sad kad se osvrnem, bio sam malo obeshrabren i preterano sentimentalan. U sledećoj godini (2013) pokušao sam da održim, negde ranije dato obećanje – navodio sav više pozitivnih (pregalačkih) primera. Međutim u ovom opštem RASULU vrednosne orijentacije – kada sve izgleda kao u iskrivljenom ogledalu, naročito ako znamo da u srpskom jeziku „svaka reč ima rep – a neka i dva“ - očito moramo pokušati da aktiviramo malo duže pamćenje od prosečnog građanina Srbije – posebno od prosečnog GLASAČA !?! Srbija se naime nalazi u situaciji – kao da je upravo izgubila najveći rat u svojoj istoriji – tako je opustošena od domaćih plačkaša – koji su rođenu Zemlju opljaškali – kao da je tuđa. Ali otom – potom ! 

          Počećemo od kažnjenih – kako su oni preživeli izgubljeni rat. Recimo, da li znate kako su reagovale „Sile Osovine“ (Nemačka,Japan i Italija) kada su IZGUBILE RAT – pa su im Saveznici zabranili da 20 godina – i jedan cent Budžeta ulože u vojne svrhe. U roku od mesec dana, sve tri zemlje su održale Nove Skupštine (u posleratnom – „pozvanom“ sazivu - edificiranom od Savezničke Komande i kompletne iznose prethodnog (najvećeg) Budžeta za 1944 – usmerile u kapitalna istraživanja – čitaj NAUKU ! Naravno, nakon 10 godine – zemlje „gubitnici“ su ponovo bile, svaka u svom regionu „najjače“ i samim tim stimulatori regionalnog razvoja. Kako je međutim preživeo narod tih10 godina? Maršalov plan („Obnove Evrope“) iz 1948 od ukupno oko 13.mlrd US $ obuhvatilo je naravno i Nemačku i Italiju – koje su time pristupile OECD - u. Ali kako je nastala samonikla „srednja klasa“ ? Pa najbliži primer (Italije) pokazuje : Vi, ja, baba, tetka, majka i otac porodice – na starim štrikaćim mašinama – od restlova i rasparane vune najrazličitijih boja i eto ti za godinu dve – svetski brend BENETTON ! Nazovimo ih za sada PIONIRI dizanja zemlje „na noge“ ! Prića je naravno (svesno) malo pojednostavljena i karikaturalna – kao za post – ali cela SUŠTINA prvog koraka je tu !!!

          Sa druge strane – bile su Zemlje koje su se deklarisale kao socijalističke – pa nisu bile obuhvaćene Maršalovim planom. Uprkos zajedničkom startu od „0“ – YU privreda se odmah po raskidu sa Staljinom – značajno razlikovala od sovjetske i svih istočnih ekonomija – već samim tim što nikad nije ušta u tzv.“Istočni LAGER“ ! Broz je izabrao mudru politiku „tampon zone“ – saradnje sa obe strane – koju je narod odmah pretvorio u dosetku : „Daš levi migavac – a skrećeš desno !“ YU privreda nije bila državno – nego društveno vlasništvo. Njome nisu upravljali partijski namesnici – nego samoupravljači – pod parolom „Fabrika radnicima – zemlja seljacima“. Po Kardeljevoj teoriji o Udruženom radu – formirana je jaka infrastruktura Saveznog i granskih SINDIKATA – koji su imali moć da svaki radnik (uz potpunu podršku Sindikata) – može da izdejstvuje smenu Direktora.

SFRJ – kraća verzija – Wikipedija – latinični URL

http://bs.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_federativna_republika_Jugoslavija

          Nisam nikakav YU – nostalgičar – ali prosto pamtim da su još 60.-ih dolazile u Vinču japanske naučne delegacije – da vide prvi kompjuter na svetu. Potražite post od 14.11.2012 – LEKCIJA IZ ISTORIJE – pa ćete tamo naći SVETSKE BRENDOVE : Centroprom, Beko, Kluz, PKB, JAT, Merima, EI Niš, Elan, Ratko Mitrović, Kongrap, TOZ, Rudnap, Energoinvest, Crvena Zastava, Genex, Inex, Energoprojekt i mnoge druge ... !

Ili će vas uveriti nemačka istoričarka (bivši veštak Haškog Tribunala) Mari Žanin – Čalić, koja je septembra 2013 dala intervju NEDELJNIKU – pod naslovom : “Bilo je bolje živeti u lošoj Jugoslaviji nego ni u kakvoj“ – da bi nam saopštila da je SFRJ imala godišnji porast BND od neverovatnih 13,83% !!! Kada je morala najviše da se oslanja na domaću pamet, znanje i teško iskusvo. Ja ću vam sa svoje strane ponovo citirati moga omiljenog Stojana Cerovića (počivao u miru) : „Svi su Srbi srećno živeli u jednoj Zemlji – dok Milošević nije rešio da ih ujedinjuje !“  O tome sledeći put !

Sve češće razmišljam da li je zaista JEDNOPARTIJSKA DRŽAVA (SFRJ) – značila izvesno : jednoumlje, monolitni apsolutizam i sve drugo – što je bila argumentacija za razvaljivanje „tamnice naroda“ ? Da li je sama priroda tog sistema bila veći rizik od višepartijske anarhije – koja sa svoje strane  - nema veze sa uređenim demokratskim liberalnim kapitalizmom. Ne kao istoričar – ali kao inženjer – najmanji zajednički sadržalac koji sam prepoznao iz prvog i poslednjeg modela je – UREĐENOST SISTEMA ! Svi koji pamte bivšu YU – vrlo dobro znaju da su svi (bez izuzetka) - današnji Predsednici svih srpskih Stranaka, koji (bar se nadamo) trenutno neće u Vladu, pravi „titovi pioniri“ u odnosu na političke i špekulantske ale – kakve su bili :S.Dolac, V.Bakarić, K.Gligorov, D.Marković, Hamdija i Hakija Pozderac (koji su brojnu familiju još 1941 ravnomerno rasporedili u Četnike, Ustaše i Partizane) i drugi republički poglavari. Molim ovde „dežurne patriote“ da mi ne broje kojim sam redosledom postavio ove političare – jer će oni („patriote“) - biti tema posebnog posta. Redosled je slučajan i beznačajan.

Najblaže rečeno nemamo mi danas pojma - kakvu je „opoziciju“ Tito imao u svom Polit - Birou. Kakva su oni „opstrukcija“ Titu bili, sa njegove strane vrata Kabineta, najbolje govori ova epizoda iz Tempove kuće, gde su neki svedoci čekali kraj celodnevne sednice najužeg Rukovodstva – koje je raspravljalo da li su studentske demonstracije na Novom Beogradu 1968 (gde je pretučen Miloš Minić) – revolucija ili „kontrarevolucija“ ? Nadglasali su ga da su studenti „bagra“ zahvaćena talasom buržoaskih gibanja sa Sorbone : „Budimo realni – tražimo nemoguće !“ i on ih je rezigniran ispratio kućama. A onda je krišom pozvao (tada) jedinu televiziju u zemlji i dao intervju, koji je sutra putem TANJUGA osvanuo u svim novinama i u kome je najkaće zaključio da : „...Zemlja koja se svađa sa svojom mladošću – nema perspektivu, te da su studenti u pravu što traže promene, ukidanje partijskih privilegija i sve ostalo !“ TO je bio jedini način ! Republičke „gazde“ su bile PAF !!!

          Pomišljam često da li je bilo bolje imati GODIŠNJI BUDŽET podeljen paritetno na Republike (po broju stanovnika i teritoriji) – ili u višepartijskom sistemu imati „kasicu prasicu“ u koju svi građani ulažu „krvavo“ stečen novac za preživljavanje – a kad RIK saopšti rezultate Izbora – Stranke razbiju „prasence“ pa razvuku kolko kome sleduje – bez ikakvog nadzora trošenja („transparentnosti“ J ) – pa se još u Skupštini razmeću kako oni SVOJE PARE (koje im je valjda deda ostavio) troše kako oni hoće – a na sledećim izborima – ne pređu ni cenzus.

PRIVREDA SFRJ – Wikipedija - srpska

http://sr.wikipedia.org/sr-el/privreda_Socijalističke_Federativne_Republike_Jugoslavije

          Pada mi napamet da li je izum realsocijalističke privrede sa „petoljetkama“ – dakle elementi PLANSKE PRIVREDE – koje su u YU „modelovali“ Strukovni sindikati – ipak predstavljali pravo – ali i obavezu strateškog osmišljavanja razvoja Zemlje – koja svesno stimuliše ono što će joj omogućiti sledeći korak u razvoju.

          Razmišljao sam i o tome da li su „platni razredi“ garantovali da ako imaš neku kvalifikaciju – za redovno radno vreme - ne možeš biti plaćen manje od toliko – niti više od toga – ali ako radiš prekovremeno - možeš da zaradiš više od svog Direktora (2-3 P.R.) Čak je simulirana i artikulacija „različitih“ interesnih grupa kao Socijalistički Savez, Savez žena, Savez omladine, Strukovne komore, brojni Stručni instituti ... Neki su to smatrali simulacijom „višepartizma“ – kao poslednji trzaji da se održi jednopartijski sistem !?! U svakom slučaju svi društveni tokovi su sinhronizovani jedinstvenom strategijom i kao što ste videli  - TO JE RADILO !!! Neću ni da spomiljem besplatno školovanje, socijalno i zdravsteno osiguranje ili stan koji vam je garantovan za 10 godina od overe radnog ugovora. Tada je NASTALA naša SREDNJA KLASA za koju je u 7 godina izgrađeno 200.000 stanova – čitavo jezgro Novog Beograda ! Bili smo najbezbednija i najomiljenija Zemlja u Evropi, čiji je pasoš na crnom tržištu Istočnog Berlina - vredeo 10.000 US $ !!!

SRBI NAJBOLJE ŽIVELI 70 – TIH – Večernje NOVOSTI – 10.03.2012
/www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:370055-Srbi-najbolje-ziveli-70-ih

Konačno nisam na ovo podsećao zbog toga što se tada mnogo bolje živelo (mada je poučno) – nego duboko uveren da je ona četvrtina biračkog tela – koja je gospodinu Vučiću ponudila da SAMO ON I SNS formiraju Vladu i preuzmu svu odgovornost 
– iste ove stvari evocirala izlazeći na birališta 16.03.2014 !

YU - nostalgičare ne smem da uputim baš na himnu - ali evo linka :

“Jugoslavijo“ - http://www.youtube.com/watch?v=DeZR5vK6qZ0

Posle više od godinu dana nepogrešivog postavljanja pravih pitanja, pokušao sam da simuliram NOVOJ VLASTI - šta bi mogla od njih da očekuje četvrtina biračkog tela

koja joj je pružila priliku za novu evolutivnu spiralu „prosvećenog apsolutizma“

- kad Srbija napreduje !!!

Verujem da SNS sada ima kadrovski kapacitet i za prave ODGOVORE !

U Vladi jedne partije naime - presudna je STRUČNOST !!!

Verujem takođe da nikada neće zaboraviti da polovina biračkog tela,

koja ne veruje više nikakvim obećanjima, jer im je bez pitanja oteto

20 najproduktivnijih godina – uopšte nije glasala.

PRVE ANALIZE SREDNJE KLASE (pre 3 godine)

SKRAĆENI PRESEK 

STANJA SREDNJE KLASE

Ako u fokus bloga stavite praćenje naše SREDNJE KLASE, kao potencijalne poluge vraćanja Srbije „na noge“, onda je korisno podsetiti dokle nas je dosad - dovela analiza.

17.02.2012 – OTPISANA SREDNJA KLASA – dok nije bila izvesna promena vlasti, ovaj post je zaključen oporim citatom – pre nego što je iko „objavio rat kriminalu“ :

Danas su najveći gubitnici oni koji pošteno rade svoj posao, oni koji ga znaju, oni koji plaćaju račune i poreze, oni koji ne parkiraju nepropisno !!! Ostalo im je da dok detetu u spavaćoj sobi čitaju „bukvicu“ kako treba da uči da bi se usavršavalo i što bolje prodalo svoje ZNANJE – neko im u dnevnoj sobi upravo pljačka zlatni sat, dobijen od Firme za 20 godina rada. Kad ga Policija privede posle pet dana (bez pertli) i vrati vam sat - lopov vam se obrati sa nonšalantnim osmehom : “Komšija ništa lično – posao je posao !“

            16.11.2012 – NEKROLOG SREDNJOJ KLASI (neočekivani prilog našoj argimentaciji, zastave našeg liberalnog novinarstva Aleksandra TIJANIĆA, koji je doduše poslednje godine karijere proveo na čelu RTS - uz mnogo osporavanja – ali neka počiva u miru – „o mrtvima sve najleše“) Tijanić je naime 08.11.2012 održao svojim budućim kolegama – studentima žurnalizma – (sada mislim) istorisko predavanje gde je rekao i ovo :

„...Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaženja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti ("ne sećam se odakle mi pare") ili državne milosti. U središtu obrnute društvene piramide, koju na glavi drže gubitnici tranzicije i pokojna srednja klasa, funkcioniše novac. Veliki. Desno od novca su stranke i država. U tom delu, gotovo svaka grupacija, tokom mandata, uradi za sebe više nego za Srbiju. Levo od novca su škola, crkva i mediji. Desni održavaju postojeći poredak i strah. Levi proizvode inerciju, društveni konsenzus te iluziju kretanja ka boljem. Koje tek što nije...“

30.11.2012 – GDE SU ONI ŠTO SU „UĆUTALI“ – pobuđen prethodnim Tijanićevim šlagvortom, pokušao sam maksimalno objektivno – „ statistički“ (iako sam naveo da sam još 30 godina ranije statistiku proglasio najpromiskuitetnijom naukom) da ustanovim trenutno stanje naše SREDNJE KLASE iz tri dovoljno raznorodna izvora : Wikipedije – NOVOSTI i „Blica“ uz mnogo proizvoljnosti autora. Evo dva fragmenta :

... Ako se zna da u „proizvodnom sloj“, po definiciji (u uspešnim društvima) „zaposleni“ zarađuje osim „plate“ koja se isplaćuje njemu – bar još dve – jednu za državu (Budžet) i jednu za tzv.: „socijalu“ i nadgradnju – što znači – penzije, stipendije, kulturu, i sl. – zavisno od sistema – onda bi gornji „radni model“ bio podesan da predstavi stabilno društvo – koje redovno stvara izvesni višak društvenog proizvoda – namenjen RAZVOJU. Međutim, kada takav model uporedimo sa najbolje stojećim društvima „danas“ (pa i pre opšte recesije) – on pokazuje nedopustivu „šematičnost“ statičnog modela – koji je slep za medjuslojeve (podele) – zonu sive ekonomije i „migracije“ među društvenim klasama – kao i nesposobnost da takvo stabilno društvo – predupredi socijalne udare – kakve predstavlja opšta RECESIJA – koja je pogodila sve! 
Na našem primeru – ovaj model je nažalost – potpuno beskoristan !

U nastavku .....

Miroslav Ružica, bivši viši savetnik Svetske Banke – navodi sličan uzorak pripadnika srednje klase kao : profesore, menadžere, lekare, dizajnere – sa univerzitetskom diplomom, bar jednim jezikom, autom vrednim oko 10.000 € koji mogu da školuju decu u inostranstvu – da bi konstatovao da su ovo : „ ...parametri i za one koji ovaj sloj čine u razvijenim zemljama Evrope.“ !?! Ipak Ružica dodaje da ovaj „materijalni“ kriterijum nije jedini – jer kada bi se srednji sloj identifikovao i po sociološkoj – tačnije vrednosnoj orijentaciji

– broj u Srbiji bi bio mnogostruko veći !!!    (30.11.2012)

Onda – šta kažete – da li u Srbiji – IMA ILI NEMA srednje klase ? Gde je ELITA?

            08.12.2012 – DOSTA SMO ĆUTALI – društvena klima počinje da se menja – doduše najviše u zoni NADE i poverenje naroda u snagu koja bi mogla da mobiliše SREDNJU KLASU za koju se sve vreme borimo – i da konačno stane lopovima „nogom za vrat“. Time podstaknut izvodim rekapitulaciju slojevitosti naroda iz gornjih „stručnih izvora“:

Najpre ono najteže (što reče Trejsi) „najkrastavija žaba“ – da saberemo statistiku :

-  2.175.000 ljudi gladuje sa troškovima oko 200 € - bez redovnih primanja (slobod.delatnosti)

-  1.000.000 penzionera sa manje od 22.000.- dinara izdržava polovinu gornje populacije –

(koja je diplomirala pre oko10 godina i nikad se nije zaposlila) – jer je Zemlja paralisana !

-  1.600.000 – nominalno zaposalenih – od kojih (kao što smo čuli) :

- nešto stvarno i radi 900.000. – za svaku 3. ili 4. platu ako je primi sa par dana kašnjenja !

- 700.000 – je još od 1981 „kamen oko vrata“ – svesno napravljeni tehnološki višak !!!

- 400.000 – živi od „socijalne pomoći“ – čitaj „javne kuhinje“ – perspektiva : kontejner ...

Kada sve ovo prosto saberemo  - ostaje još 300.000 ljudi u dijaspori (od popisa 2002)

odnosno oko 800.000 ukupno – od 1990 do danas – ali oni su tema sasvim posebnog posta.

Kako je ponovo većina društva u zoni pozitivnih očekivanja – jer je SVU VLAST dala faktički jednom čoveku – vreme je da se ponovo - sada detaljnije i u većim istorijskim presecima vratimo analizi : kako je NASTALA – gde je NESTALA – kako se može ponovo reinkarnirati naša „pritajena“ SREDNJA KLASA – bez koje nema ravnoteže u društvu.

          Nećemo „prerano slaviti“ ni g.Vučića – jer samo dobri istoričari, koji dugo pamte i imaju savršen naučni aparat znaju koji RIZIK predstavlja – sva vlast data jednom čoveku. Sa druge strane jedina stvar veća od rizika je PERSPEKTIVA – jer Srbija jeste najviše prosperirala u doba „prosvećenog apsolutizma“ – kada je recimo Miloš Obrenović imao za savetnima Vuka Karadžića – koji mu je osnovao Licej.

          Sa stanovišta građana – potrebna je ona vrsta discipline – sa kojom svugde u svetu liberalnog kapitalizma – u proizvodnji u kojoj se „zna red“ - svaki naš radnik pravi čuda. Sa stanovišta Države mora se eliminisati „parazitski hibrid državno kriminalne oligarhije“ – zbog koje Srbija ne može da prodiše punim plućima (kao u priloženoj karikaturi u kojoj nesrećni Mojsije (koji je istoriski spasao svoj narod) – ovde u humoresknoj paraboli – svome susedu „zavrće slavinu“. Nisam odoleo ovoj duhovitoj „zameni teza“ prosto zato

što je to treći Zavet našeg spasa Zemlje : „ Da komšiji krava bude živa i zdrava !

(potražite navedene postove po datumima 

- podsećanje služi tome - da nastavimo analizu 

i sagledamo PERSPEKTIVU)

Mojsije oprosti mi što sam zgrešio –

želeći da ljude podstaknem na akciju i emocijama !

PREDIZBORNE MEDITACIJE - uvod

OD PLATONA DO TUPANA

Ko je pažljivo pratio ovaj blog od osnivanja,

uočio je pre poslednjih (redovnih) parlamentarnih Izbora dva posta :

23.04.2012 – PREDIZBORNA SLAGALICA _01 

- u kojoj sam uredno opomenuo da :

„Nikakva zloupotreba u bilo čijoj kampanji – nema saglasnost Autora“

i tada sam se zalagao za trezvenost naše svesno uništene SREDNJE KLASE.

26.04.2012 – Predizborna slagalica_02

– zvala se već UVEK MOŽE DRUGAČIJE

 i vrlo je eksplicitno sugerisala kako izaći iz krize u 4 KORAKA

– sa puno obrazloženja – bogato ilustrovana.

Ove godine sam sve „igrače u utakmici“ svesno lišio svojih

NESTRANAČKIH RAZMIŠLJANJA O OPSTANKU –

Pre svega jer se od onih izbora ipak nešto desilo :

POSTAVLJENA SU BAR PRAVA PITANJA !!!

Ne želeći nikome da pripišem nikakve zasluge – ovog trenutka

obraćam se samo BIRAČIMA – pripadnicima naše SREDNJE KLASE

i razlozima da ujutru još jednom stanu pred ogledalo :

Procene kako su živeli nekad – kako sada – a šta im treba da bi

Živeli kao SAV NORMALAN SVET ?

Želim da podelim sa vama tri svoje najkraće priče – koje su više od

Sugestije – a bile su (prolog) uvod u neke moje duže tekstove čiji

su sadržaj najavljivale. Vas treba da podsete – pre svega da je otac

DEMOKRATIJE – Platon rekao čuvenu definiciju :

„DEMOKRATIJA JE PRE SVEGA VLADAVINA PROIZVOLJNOSTI !“

To znači da u recimo periodu od 4 godine x 365 dana x 24 sata = 35.040 sati

NAROD „VLADA“ (demos – cratos) samo 12 sati = 0.034% vremena.

Na delovanje onih koje smo zaokružili nemamo nikakvog uticaja

od izbora do izbora – i na to nas je Platon opomenuo.

Zato sutra popričajte par minuta sa onim u ogledalu – ako Vam je stalo

DA SVOJOJ DECI – OSTAVITE BOLJI SVET – NEGO ŠTO STE ZATEKLI !

Može vam se naime desiti da izaberete likove iz prve priče,

ili pak uzornog mudraca iz druge priče – mada niko od njih

NEĆE MOĆI DA URADI NIŠTA – BEZ SVAKOG OD NAS !!!

(šta zavisi samo od nas - je treća priča za „Dobro jutro“)

PREDIZBORNA MEDITACIJA - prva

HIJERARHIJA

NESPOSOBNOSTI

Prva priča je ilustracija anatomije kadrovske hijerarhije NESPOSOBNOSTI !!!

Ovu modelsku priču, po malo karikaturalnu, Nenad mi je ispričao ovako :

”Nas trojica smo došli u situaciju da medju sobom

tajnim glasanjem biramo šefa.

Tri je prvi broj koji uopšte omogućava izraz većinskog mišljenja.

Ja, kao najobrazovaniji, najiskusniji,

ali samim tim i najskrupulozniji -  Poštenjačina !

Onaj drugi, srednjak sa malo škole,

koji se savršeno SNALAZI u životu Pametnjaković !

Onaj treći ima dva razreda škole, smatra da mu je sve dopušteno,

jer mu nikada ništa nije pruženo – Tupan !

U situaciji tajnog glasanja :

Meni čast nikada ne bi dozvolila da glasam za sebe, a od preostale

dvojice, Pametnjaković će mi uvek biti za petama u karijeri a sa

Tupanom lako izlazim na kraj.

Glasam dakle za Tupana !

Pametnjaković, kao srednjak, ako glasa za mene, moraće da radi bez

zabušavanja i varanja. Pošto on nikada nije preuzeo odgovornost,

glasa naravno za Tupana -  birajući tako “manje zlo”!

Tupan glasa za sebe, jer mu nije ostao niko drugi,

 a moralnih dilema nikad nije imao !

Sa 3:0 pobedjuje Tupan,

kao najgluplji, najbezobzirniji, najalaviji i najnesposobniji.”

Što rek'o Ljuba TADIĆ : " Drino ***em ti - deponije šljunka i LOPURDE !"
(neka je večna slava glumačkoj LEGENDI - Ljubi Tadiću)

PREDIZBORNA MEDITACIJA - druga

SOKRATOV TEST

„TRI KRITERIJUMA“

Jednog dana Sokratu na Agori priđe jedan njegov rođak i reče :

«Nećeš mi verovati šta je Tvoj najbolji prijatelj uradio ...»

«Stani malo – prekide ga Sokrat blago – evo idealne prilike

da još jednom proverim svoj TEST «trostrukog kriterijuma» !

Ti dakle hoćeš da mi ispričaš nešto što je moj prijatelj uradio,

u Tvom prisustvu – pošto inače ne možeš tvrditi da mi prenosiš ISTINU ?»

«Ma ne – odgovori rođak – to sam sad malo pre čuo -  pa sam mislio...»

«Samo malo – prekide ga ponovo Sokrat. Ako si to što si hteo meni da preneseš,

čuo iz «druge ruke», onda mi odgovori na drugi kritetrijum :

Da li je to o mom najboljem prijatelju nešto DOBRO za njega ?»

«Naprotiv - odgovori ovaj tiše – mislim da je dostojan Tvoga prezrenja !»

«Zanimljivo – na to će Sokrat, treći kriterijum je dakle KORIST.

Da li bi to što si hteo da mi preneseš - Tebi na bilo koji način bilo KORISNO ?»

«Pa ne baš – odgovori rođak snuždeno – ali mislio sam da moram ...»

E pa dragi moj – Ako to što si hteo da mi kažeš o mom najboljem prijatelju

nije dobro za njega, Tebi ne donosi nikakvu korist, a pritom ne možeš tvrditi ni 
da je to istina – zašto bi mi to uopšte rekao?

Zbogom !»

PREDIZBORNA MEDITACIJA - treća

SAMO TIH PET SE BROJE !!!!!

Jedne večeri, kao i obično na kraju KARATE treninga, kad se rade vežbe snage, 

Trener koji je pokazivao novo - samo je poluglasno naredio : 
100% TRBUŠNJACI ! 

To je značilo ne samo dići se iz ležećeg u sedeći položaj (50%), 
niti podići samo noge do vertikale – nego pokušati prstima ispružene 
ruke dotaći prste ispruženih nogu (100%) -

dakle svaki put dići oba dela tela. MI smo međutim nekoliko puta pitali : 

„Koliko komada?“ ali smo svaki put samo dobili odgovor „trbušnjaci“

što je moglo značiti samo – koliko ko izdrži.

Nas oko 30 se po običaju rasporedilo po sali kao kada pratimo demonstraciju 

neke nove vežbe – tako da svako svakog vidi. Počeli smo da radimo 

na odbrojavanje i da razmenjujemo nepokolebive poglede, koji su uvek značili 
samo jedno – „Neću ja biti taj koji će prvi da popusti !“ Do 50 komada, 
sve je islo u ritmu, ali onda je fiziologija učinila svoje, mlečna kiselina je počela svima 
polako da „cementira“ mišiće i ja sam jednostavno (sedmi po redu) „pljesnuo“ na pod, 
iako mi se činilo ...

Drugi trener, koji je „brinuo“ da se ne povredimo je došao i klekao pored moje 
glave i sasvim tiho me pitao : „Jesi li siguran da ne možeš da uradiš VIŠE NI JEDAN ?“

„Siguran Treneru, puk’o sam ko zvečka ...

Da me napolju čeka Klaudia Šifer u Poršeu – ni jedan ...“

Trener je nastavio još tiše, smirenim – sugestivnim tonom :

„Vidi – to što si uradio možeš uvek – dotle si već „našpanovao“ svoje telo.

Sad uradi još samo pet – JER SAMO TIH PET TI SE „PIŠU“ !!!“

Naravno uradio sam tada pet, svaki sledeći put po neki više –

 i naučio šta znaći samome sebi podizati letvicu

– stepenovano postavljati sve više i više CILJEVE.

Što lepo reče Abdulah Sidran u filmi „Sjećaš li se Dolly Bell?“ :

„SVAKOGA DANA U SVAKOM POGLEDU

 – SVE VIŠE NAPREDUJEM !“

BEZ TOGA NI SRBIJA NE MOŽE DA NAPRAVI KORAK !

Srdaćno Marin RAJKOVIĆ