PRIZIV SAVESTI 1102 2011 vrednosna orijentacija: POZADINA KAMPANJE

10. godina NVO AUA (IV. epizoda vremeplova)

PROGRAM REKONSTRUKCIJE STAROG SAJMIŠTA

Jedan od višestruko ilustrativnih primera – manipulacije, spinovanja, tragičnog nerazumevanja i javne zloupotrebe kolektivnog (prostornog) dobra – jednog urbanističkog (pa dakle i planerskog) IZAZOVA (da ne kažem „problema“ srca Beograda) – je fenomem STAROG SAJMIŠTA !!! Njime se ALIJANSA uporno i neprekidno bavi – od samog svog osnivanja – mada se može reći da je ovaj redak fenomen u Beogradu – koji je stvorio svoj autentični „genius loci“ – bio jedan od

bitnih povoda, za osnivanje n.v.o. – koja se bavi baš unikatima !!!

Najpre, ja sam još 2007. objavio na sarajevskom portalu A4A (arh. Nikola ŽIC) – članak pod nazivom : „Staro Sajmište nema cenu – ono je dragulj“. Ovaj članak su preneli svi arh. sajtovi, veliki broj dnevnih novina – i čak „Politikin Zabavnik“- sa redakcijskim komentarom : „Daj Bože da još neko u ovoj zemlji – o žrtvama razmišlja, kao autor ovog teksta“. Kada je dakle tekst postao javni stav - (uzgred neposredno posle 70.- te godišnjice otvaranja S.S. – 1937.god – koju je Urbanistički Zavod, obeležio skromnim skupom, u svome ulaznom holu, gde je postavljen odštampani PLAN Starog Sajmišta – po kome je izgrađeno – u funkciji makete bivšeg kompleksa (kakva se obično postavlja). Sačuvana dokumentacija – izložena je na Sajmu (novom).

Iz navedenog teksta je veliki broj beograđana, po prvi put je video - brojne istorijske činjenice o razlozima i svrsi izgradnje – ovog kompleksa (kada današnjeg Sajma, nije bilo). Kako tekst imate u nastavku, neću ga prepričavati – preneću vam samo nekoliko „okolnosti iza kulisa“ koje tekst ne pominje – a koje su bile razlog da ALIJANSA – od tada, do sada ne odustane od borbe za Staro Sajmište – kao dragulj – a ne poslednji LOGOR(ski memorijal na svetu) – kada je i Aušvic – već „stavio katanac“ po nalogu Opštine Osvijenćim – čak i za turističke posete!

Naime, tada dva proverena manipulatora, od kojih jedan (tadašnji) Predsednik Opštine, a drugi direktor medijske kuće – načuli su podatak (pomenut i u donjem tekstu) da bi na ovom priobalju Save, metar kvadratni mogao da vredi i do 10.000 € ! Kao najbolje preteče današnjih (2018) tzv. „građevinskih investitora“ - oni počinju da proganjaju funkcionere Zajednica jevrejskih opština, i drugih semitskih i semitofilskih Udruženja – sa (nebuloznom) pričom kako će im oni u Starom Sajmištu napraviti „replike“ Vitlejema – odnosno „zid plača“ - !?!

Neka mi oproste moji prijatelji Sefardi, u ovom trenutku

– oni su strpljivi i do kraja će sve biti jasno !!!

Da podsetim – tada je Staro Sajmište bilo službeno u statusu „kulturnog dobra“ (onako devastirano nije moglo dobiti status „spomenika kulture“) i u njemu su imali (stambene) ateljee preko 120 značajnih srpskih likovnih i primenjenih umetnika (neki svetski priznati) – dok je lagendarni Spasićev Likovni paviljon (jedini u svom vremenu građen namenski kao galerija – sa zenitalnoim svetlom 360º i simezom kretanja posetioca Galerije – preko 1.000 m) – u privatnom vlasništvu firme POSEJDON – kojoj je ovaj biser – u ogrlici Starog Sajmišta – tadašnji „Poslovni prostor“ morao da prepiše vlasniku – na ime duga za višegodišnje špediterske usluga (selidbe), koji nije mogao da mu isplati. Vlasnik je u Spasićevu Zadužbinu ušao u sred leta – u veliku salu sa vodom na podu – do članaka ! Kada pročitate priloženi članak i vi ćete razumeti

– kako i zašto je ovaj ceo prostor „žrtvovan zubu vremena“ !

Tvrdo jezgro ALIJANSE (koje će je osnovati tek krajem godine) – u dogovoru sa novim vlasnikom, sa idejom da se oživi Spasićeva antologijska zadužbina (u matičnoj i srodnim funkcijama) – u sastavu 7 magistara i doktora umetničkih i primenjenih dislciplina – usvaja naziv - SPASIĆEV PAVILJON – osniva Umetnički savet Paviljona i Programski savet Starog Sajmišta – i predlaže bogat elitni umetnički programski sadržaj. Pogledajte u prilogu vizit karte Predsednika (neću sada da eksponiram ni jednog člana Saveta) kao i ulaznicu na koncert „Filmske muzike“ – Maje VOLK sa prijateljima. Po datumu na ulaznici za koncert (12.04.2008) možete zaključiti - kada je ovaj prelom za štampu rađen. Istine radi – nekada su zbog „preživljavanja“ Ustanove i velikih troškova sanacije – koje je novi vlasnik – SNOSIO SAM – morali da se dozvole izvesni „programski kompromisi“ – kao recimo (izuzetno) boks meć ili estradni koncert.

U svakoj takvoj prilici – pomenuta dvojica mešetara, prvi svojim političkim uticajem (vladajuće stranke) – a drugi „gebelsovskim pritiskom“ svoga medija – počinju da maltretiraju vlasnika – sa osnovnom idejom – da donošenjem novog zakona – kvalifikaciju celog S.Sajmišta promene od „kulturnog dobra“ u „memorijalni kompleks“? Njihova „špekulantska logika“ je bila providna : Najsolidarnija građanska zajednica u Beogradu – bili su (i ostali) Jevreji. Ko je najviše stradao u „Juden lager Zemlin 1941“ (u priloženom članku vidite kako je RETORTA IDEJA EVROPE – postala logor) – naravno Jevreji. Providna logika pomenute dvojice, ignoranata i denotativaca – bila je : Ko ima najviše para u Beogradu – Jevreji. Ko je najviše stradao u Logoru – Jevreji ! Kome treba ponuditi LOGORSKI MUZEJ – Jevrejima !?!

Šta je najciničnije u ovom načinu rezonovanja ?

Kompleks STARO SAJMIŠTE – izgradilo je 33 zanatskih Udruženja – čijih su 80% članova bili Jevreji. I to ne bilo koji Jevreji. Naši domaći (poreklom španska grana) – SEFARDI – sa Dorćola – rođeni beograđani u II. ili III. kolenu. Isti oni beogradski Jevreji – koji su se samo svojom marljivošću, solidarnošću, radom i štedljivošću – u jednoj generaciji – uzdigli sa Dorćola – na Terazijski Greben – i kupili sve značajnije zanatske i trgovinske radnje u (tek formiranoj – današnjoj) Knez Mihajlovoj ulici !!! To su bili isti oni beogradski Jevreji – koji su osnovali 1923. - Prvo Društvo za zemaljske izložbe – sa programskim opredeljenjima – koja ćete nađi u tekstu iz A4A. Kako rekoh – 80% članova Društva činili su naši Sefardi. Njihova poslovna inutuicija – vodila ih je ka Sajmištu koje će kao RETORTA IDEJA cele Evrope – dva puta godišnje služiti za razmenu naučnih i tehničkih dostignuća i „širenje kulturne saradnje sa celim svetom“.

Kako su sa 2/3 ulogom Guverner Narodne Banke – Đorđe Wajfert i Premijer Nikola Pašić (ustupanjem placa od strane Grada) – pomogli da se na 14 ha, izgradi preko 4.000 m² u 14 (nacionalnih) paviljona – za samo 18 meseci – pošto je Društvo za Zemaljske izložbe strpljivo čekalo od osnivanja (1923) do početka gradnje (1935) – vidite u priloženom članku !!! Setite se svi - samo 4 održana (prolećna i jesenja) Sajma – sa kojih potiču antologijski snimci : „Čuda od čoveka – Dragoljuba ALEKSIĆA – koji držeći se zubima – visi sa aviona – koji nadleće paviljone S.Sajmišta. Središnje kule – koja je služila za demonstracione skokove padobranom – ili „PHILIPS“ – ovog paviljona – u kome je izvedena prva – televizijska projekcija u ovom delu sveta !!!

Mene do danas (11 godina) niko nije uverio, da naši Jevreji od tolikog kulturnog „depozita“ Beogradu – na Starom Sajmištu (upravo zbog žrtava) treba da trajno „zaustave vreme“ – u najtragičnijoj epizodi S.Sajmišta – praveći poslednji novi (stari) Logor na svetu – pod pritiskom dva nezajažljiva mešetara !!! Možda zato što sam ja bio Učenik i bliski saradnik B.Bogdanovića, jednog od najvećih srpskih umova – koji je sa svojih 19 memorijalnih kompleksa i 30 knjiga – od kojih više od pola napisanih u izgnanstvu – upravo pokazao – kako se humano i plemenito – može promišljati – PIJETET PREMA ŽRTVAMA - mnogih stratišta – širom Balkana !!!

Kako bilo – pre kraja godine – volonteri su morali da napuste „Posejdon“ i osnuju ALIJANSU UNIKATNE ARHITEKTURE – upravo sa idejom da trajno štite : unikatne : prostore – dela i autore. Zato sam ja, 26.10.2012 – podneo Ministrastvu kulture Srbije – PROGRAM TOTALNE REKONSTRUKCIJE kompleksa Starog Sajmišta – sa spoljašnjim izgledom paviljona – identičnih prvobitnim (izgrađenih naravno u novim tehnologijama koje danas imamo) i u svemu prema prvobitnim programskim odrednicama „Društva za zemaljske izložbe“ !!!

U prilogu imate pismo Ministru kulture (u tom trenutku g.Braca Petković – osnivač i vlasnik prvog beogradskog Muzeja automobila). Čitav elaborat Starog Sajmišta je takođe na ovom blogu – ali se mora potražiti – po datumu 22.09.2017 – post: Staro Sajmište – MR2007_na portalu A4A (gde se nalazi ovde priloženi tekst – pismo Ministru – i zatim svih 5 strana elaborata – pod nazivom : PROGRAM S.SAJMIŠTE_za Ministarstvo Kulture – na blogu :

PRIZIV SAVESTI 1102 2011 – www.marinrajkovic.blogspot.com

Staro sajmište nema cenu – ono je dragulj

Suočeni sa kampanjom da se jedino S.Sajmište
proglasi za LOGORSKI MEMORIJAL

Kada sam 01.juna 2007 godine u Privrednoj komori Srbije (kao moderator) u organizaciji Sektora za kulturu Opštine Savski venac vodio vrlo posećenu tribinu SILAZAK BEOGRADA NA REKE, okosnica je bio diplomski rad arhitekte Dragomira - Dika MANOJLOVIĆA – „VAROŠ NA VODI“ ! U spontanoj debati posle predstavljanja rada obimnom dokumentacijom - veći broj stručnjaka medju prisutnim planerima, urbanistima, arhitektima, umetnicima i novinarima – saglasio se da je prema trendovima cena na današnjem tržištu nekretnina u Beogradu, takozvani Savski amfiteatar (sve od Gazele do Brankovog mosta) u kategoriji oko 10.000 EVR./m2 !!! Iznad svih kategorija u gradu !!! Ovaj rad je inače starijeg datuma (Diplomski 1967 – Oktobarska Nagrada Beograda 1977) – ali je jedan od najobimnijih (istoriografski) i najinspirativnijh u planerskom smislu – pa je kao takav bio predstavljen i na Venecijanskom bijenalu, 2006 – gde je pobrao nepodeljene komplimente kolega iz cele Evrope – za savršeni „prelazak reke - gradskim tkivom“ – sa dva renesansna trga – koji „se gledaju preko reke“! Inače, osim ovog rada u Beogradskim arhivama postoji nekoliko desetina predloga o «silasku Beograda na reke». Na toj tribini medjutim - niko od učesnika nije tražio da se o bilo čemu opredeljuju - aplauzi i divljenje jednom temeljnom radu bili su nepodeljeni. Staro Sajmište je uzgred pomenuto – kao NEDIRNUTO !

Danas medjutim, kada smo suočeni sa bezobzirnom kampanjom da Staro Sajmište postane «atrofirano srce Beograda» time što će jedino ono biti proglašeno za LOGORSKI MEMORIJAL, postavlja se pitanje ko je «pogrešno razumeo» gore navedeni podatak o 10.000 EVR.-/ m2 ??? Staro Sajmište je 1987 godine proglašeno samo : KULTURNIM DOBROM – nema «fašizma» ! Kako je čak 27 novina pisalo o pomenutoj Trbibini. - u prilogu vam šaljem aviofotografiju Starog Sajmišta iz 1938 godine kao dokaz o tezi iz naslova da je ovaj fragment Savskog amfiteatra bio NAJLEPSI DRAGULJ evropskog urbanizma i u tom smislu ponos Beograda između dva rata.

Zašto je nastalo S.Sajmište, osim što je upravo zbog svoje uredjenosti 3 godine bilo nacistički logor? Trgovačka, Industrijska i Zanatska komora, Savez zem.zadruga i Srpsko poljoprivr.društvo su u periodu od 1923 - 1933 uz Beogradsku trgovačku omladinu kao članovi Društva za zemaljske izložbe uspeli da se izbore za ideju Međunarodnog sajma i da sakupe osnovni kapital - na osnovu koga su 10.09.1933 usvojena nova Pravila Društva – po kojima je svaki kolektivni član akcionar po funkciji. Početni kapital je iznosio 1.222.000, Zadužbina Nikole Spasića je dodala 500.000.- i Narodna banka još 300.000. – kada se pod novom Upravom, od 01.04.1937 pridružilo 13 udruženja trgovaca, 6 udruženja zanatlija, 5 udruženja industrijalaca i tri Slobodne privredne organizacije. (Podaci iz porodične arhive jednog od tri projektanta S.S: - arh.Rajka Tatića - Izgradnja 3/2003) Zašto insistiram na ovih 33 UDRUŽENJA ? Zato što ova nesrećna zemlja nikako da nauči koliko je koštao monopol familije KARIĆ kada je kao najjača bila «jedini buldožder» RAZVOJA ! Zatim je 18.12.1935.Veće Beogradske opštine ustupilo na uživanje Sajmištu 36,33 ha na 50 godina. Narodna banka je 08.05.1936. na postojeći ulog oko 2.000.000 zajedno sa Založbenim zavodom koji je stavio hipoteke na buduće (nepostojeće) paviljone – odobrila trostruki iznos kredita od 6.000.000 dinara sa kamatom od 7% i počekom od 5 godina. Zašto je ovo bitno ? Zato što se sve desilo za 16 meseci - kada je Država htela da stimuliše svoju PROIZVODNJU. Staro Sajmište je 1944 godine sravnilo sa zemljom savezničko bombardovanje. Da se «zatre klica» naci – stratišta !

Ponovo da podsetimo : JUDENLAGER ZEMLIN 1941 je 28.10.1941 otvorila DRUGA Zemlja – Nemački Rajh – na teritoriji TREĆE zemlje – NDH koja je svoju jurisdikciju nad Zemunom proglasila 10.10.1941 godine. Logorska «epizoda» Starog Sajmišta je trajala nepune tri godine i Srbiji ostavila samo 48.000 ljudskih žrtava i savezničkim bombama «preoran» najlepši BELI CVET evropskog urbanizma – mali PLANSKI izgrađen grad za samo godinu dana - 14 ha. Od 1944 ni jedna vlast na ovoj teritoriji – nije «ni korov počupala». Kome je tada bilo važno koliko je bilo žrtava koje nacionalnosti - osim Nacistima. Svaki ljudski život je jednako vredan i nijedan nema cenu, osim u dnevnopolitičke svrhe. Taj ljudski život je jednako vredeo i u Starom Sajmištu, i u današnjem Rudarskom fakultetu (sedištu Gestapoa) i u današnjem Zavodu za patente koji je bio jedan od najstrašnijih gradskih zatvora - logora pod Okupacijom. U ovoj zgradi postoji (danas kancelarija) na III. spratu iz koje se zatvorenik BACIO KROZ PROZOR tokom saslušanja od strane oficira Gestapoa. Tu sada radi jedan evropski funkcioner za patentna prava.

Pa zašto onda samo Staro Sajmište mora OSTATI LOGOR za sva vremena ? Da li zato što je bio ogledni poligon najnovijih TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA svoga vremena - pa bi današnju Državu kada bi ponovo (rekonsrtruisan) postao evropska RETORTA IDEJA - opominjao da pokrene neku PROIZVODNJU ? Da li zbog toga što sadašnju vlast podseća da je obećala denacionalizaciju još 2000. godine, ili zato što joj i sad 115 umetnika,među kojima ima svetski priznatih,žive i stvaraju u jednoj od poslednjih «favela» u Evropi. U autentičnoj scenografiji a la Kusturica. Da li brojni UMETNICI u ovoj Zemlji mogu da zadrže NA KORIŠĆENJE ono što im je namenjeno, i ono što su koristili u kontinuitetu 70 godina - pa zato ima «genius loci» (magiju mesta). Ja vam garantujem da ako UMETNICIMA damo «na staranje» Staro Sajmište – oni ga neće prodati nekoj drugoj firmi POSEYDON – kao što je tuđe vlasništvo prodala za keš - Direkcija za izgradnju !

I konačno nekoliko reči o razumevanju pojma PIJETETA prema ŽRTVAMA. Ako neko razume ovaj pojam on ga nosi u srcu – NEPREKIDNO. Dovoljno je da jednom pročita «Kako upokojiti vampira» - Borislava PEKIĆA pa da za sva vremena razume monstruoznu dubinu psihološke torture koju je primenjivao Gestapo pri saslušanjima. To za one kojima je iskreni pijetet na srcu. I za one kojima svaki ljudski život podjednako vredi. Za one druge, koje na to treba podsećati jednom godišnje, jednom mesečno, jednom nedeljno : koliko se ja razumem u savremenu tehnologiju dovoljan je jedan BIM projektor, vrhunska dokumentarna produkcija Verana MATIĆA na jednom CD – u i jedan beli zid – koji može biti u POSEYDONU gde je sedište Društva «Memorijal S.S», ali i na Rudarskom fakultetu i u današnjem Zavodu za intelektualnu svojinu.

Što se umetnika tiče nikakve BUKAGIJE na Starom Sajmištu još 60 godina ne dolaze u obzir ! Umetnici očekuju da Država Staro Sajmište rekonstruiše u celosti prema njegovoj prvobitnoj nameni da bude kulturno žarište PRIMENJENE UMETNOSTI umetnika svih evropskih zemalja. A reći ću vam i zašto ? Postoji naime jedna potresna istorijska beleška iz 2002 godine : Izvesni Nemac (zvaćemo ga) Fric, je 1941 godine regrutovan kao klinac (18) i kao redov Wermarhta poslat za logorskog čuvara u Zemun. Najpre se sažalio na troje (napuštene) dece koja su plakala na betonu u ćošku - pa ih je poslao u BOLNICU. Zatim se sažalio na troje iznemoglih staraca - koje je "zdrave" sklonio u logorsku BOLNICU ...Na kraju se sažalio na dojilju koja na splačinama nije imala mleka - pa je sklonio u SPASIĆEV PAVILJON koji je bio logorska bolnica. Konačno je vojničku (stražarsku) uniformu zamenio LOGORSKOM UNIFORMOM - kao izdajnik ... Jedan je od retkih koji je pobegao u pometnji za vreme savezničkog bombardovanja ... Kada je naivno poverovao da je u Srbiji pobedila DRUGAČIJA vlast – došao je sa zebnjom 2002 godine da poseti mesto svoga stradanja, jer su sa njim kao izdajnikom postupali još gore, ako je to uopšte moguće gradirati. Tom prilikom je bio PORAŽEN i izjavio je od prilike sledeće : " Pa kakav ste vi to narod - kad ja svako veče pre spavanja moram u hotelu da odplačem pola sata - ne zbog ljudi kojih se prisećam – sa kojima sam delio poslednji gutljaj cigure - nego zbog UŽASNE ISTINE da je Staro Sajmište - LEPŠE IZGLEDALO kao logor – nego sada ..."

Zato pozivamo svakog beograđanina, kada se nadje u Centru i ima pola sata slobodnog vremena, da pređe Brankov most i izčupa samo jedan struk korova i baci ga u kontejner. Struk po struk ... Da pomognemo komunalcima koji imaju problema u organizaciji pošto za 5 godina po treći put asfaltiraju sve četiri trake Avalskog puta od Autokomande do Trošarine !!! Ako Staro Sajmište već ne moše da IZGLEDA bar «kao kad je bilo logor» – ne mora već 60 godina da izgleda ni kao finalna scena filma «Ko to tamo peva ? » Osim ako neko nekom nešto nije OBEĆAO u poznatom «srpskom new deal» maniru : « ja tebi – ti meni « .....

Marin RAJKOVIĆ – arhitekt

Manifest umetnickog saveta S.Sajmišta

Anketni poziv