200. jubilarni post - URBANIZAM SRCA

CENTAR ZA KULTURU

as

IZVEŠTAJ O STANJU OBJEKTA

PO SNIMANJU POSTOJEĆEG STANJA

 Poštovani – ko god da ovo čita,

Uveravam Te da ćeš videti najluđi, najsentimentalniji, ali i najtačniji izveštaj ikada ..

Mislim da na to imam pravo - posle pola veka rada - na preko 350 projekata !

            Kada sam 2000. godine objavio svoju prvu knjigu „KAKO NAJLAKŠE UPROPASTITI SOPSTVERNU KUĆU“ – moj recenzent i dragi prijatelj arh.Živojin Bata Kara – Pešić, Počeo je recenziju za zakazanu promociju knjige u Biblioteci grada Beograda rečima :

„...Arhitekti uglavnom pišu retko,malo i nedorečeno : tema bude uzvišenija i složenija od raspoloživog mesta u glasilu (podsvesni poriv da kuća bude veća od prostora koji zaprema ili u koji se upisuje). Pišu za svoju dušu (namučenu odsustvom prilika da za nju i projektuju) i za svoju struku (ona najbolje razume nerazumevanje vanstručnjaka za uzlete stvaralačke uobrazilje). Iako je obično tako, katkad poneko od njih, posredstvom socijalne imaginacije zavara trag napasničkoj rutini tehničkih opisa za naruioca, o kome i protivu koga nije uputno ništa reći (ne turaj testeru pod vlastiti tur) ...

Ali knjiga o kojoj je ovde  reč - spada u one koje su se otele.” (2002)

          Naravno da ovo nisam citirao da bih reklamirao svoju knjigu posle 24 godine – već zato što rečene opservacije frapantno ilustruju „kontrapunkt života“ kakav predstavlja predmet snimanja : „Centar za kulturu AS“ upravo sa prejakom željom stanovnika jednog N.Beogradskog bloka – da svome parteru daju smisao „boljeg mesta za život“ sa jedne strane i nekih bezumnika – koji pružaju šapu ka njihovom životnom prostoru – misleći da im je sve dozvoljeno.

            Našim vrlim novinarima (otac mi je bio 40 godina u BORBI) moram da poručim da traže od urednika da im dovede nekog lektora – jer kad jedan čuje neku floskulu, za 24 sata ceo medijski prostor je zatrovan velikim brojem anti – sintagmi..

Na primer :“građevinski investitor“ je vrhunski besmislena „contradictio in adjecto“ – jer je „građevinsko“ personifikacija nečeg stručnog, konstruktivnog, stvaralačkog i sl., dok „investitor“ može biti BILO KO – bez struke, da ne pretpostavljamo poreklo para koje on „investira“ i čiji interes zastupa. Takođe „investitorski urbanizam“ je u toj meri lišen smisla – kao kada biste rekli (recimo) „plutajući rolerkoster“ !!!  Investicije naime mogu imati nebrojene izvore – privatne, državne, tajkunske, mafijaške, indulgencije, međunarodne, namenski fondovi – i njihov „zastupnik“ – koji predstavlja interes „investitora“ – po definiciji, nigde u svetu NEMA VEZE – sa državnom politikom razvoja – čiji je jedan od temelja urbanizam. Ta koruptivna sinbioza ne postoji ni u jednoj zemlji, od kojih svaka ima „svoju mafiju“ – jedino u Srbiji Omerta ima svoju Državu – ali to ne pravda (ne)pismenost novinara ... Zato sam ja uvek koristio prostu sintagmu – koja se međutim nije tako široko primila : Živimo vreme „mandatnog urbanizma - vreme do koga može da „domaši“ (LAŽ koju nudi političar) & „nadri gradnje“ – investitora sa tri mala odmora od osnovne škole – koji je jedini „stručan“!

            Ukratko pokazaću vam kakvo je zadovoljstvo pisasti „tehnički opis“ za prostor koji korisnici „grade srcem“ a i ja sam nakon navedene recenzije kao magistar istorije i teorije grada i arhitektonske logike – inače više pisao – nego gradio kuće ...

FUNKCIONALNO

            Prostor o kome je ovde reč, pripada kampanjskoj gradnji – novog naselja od  200.000 stanova – koje je naručio čovek, koji je govorio „Čovijek je naše najveće blago i zato ja hoću da na drugoj obali Save izgradimo grad za našu srednju klasu – koja je teg ravnoteže sistema našeg poredka i jedinstvenog modela socijalizma u svetu“! Onda je došao izabrani arh.Nikola Dobrović – (kažu pakosnici) - zabo štap u pesak novog Beograda i rekao : „ovde će biti NOVI GRAD !“ 

            Obratite pažnju u svetlu bezumnog haosa u kome sada živimo – da je Maršal Tito – koji je mogao sve, pozvao STRUČNJAKA kome je on najviše verovao da (postavi) koncipira novi grad u kome su najviše stambenih objekata izgradila tada najveća arhitektonska imena kao : Milorad Pantović, Mihajlo Mitrović, Uroš Martinović, Mika Janković (SIV) i mnogi drugi – koji su se upisali u istoriju Beograda svojim delima – zato što je „najmoćniji“ bio počastvovan da najbolji stručnjaci (u svakoj struci) – predvode njegovu (kako je voleo da ih zove) „tehnokratiju“ !!!

Dakle ja sam svedok da nisi mogao da budeš direktor PKB – ako nisi bio Doktor neke od poljoprivrednih struka (agronom, veterinar, enolog ...) pa tek ako se nađu dva stručnjaka sa istim referencama na javnom konkursu – blagu prednost je mogla dodati „partijska knjižica“. Namerno sam koristio primer iz druge struke ...

            Jer u arhitektonskom esnafu – kolege su imale jednu drugu kletvu – o kojoj Tito ništa nije znao – ali (nažalost) ni budući stanari. Oni su radili u vreme MODERNE ARHITEKTURE – koja je bila „svetskli pokret“ što znači da je tih par decenija – svaki veći grad u svetu (Prestonice pre svih) imao novi deo grada urađen u svemu – prema svetski prihvaćenom programu „Atinske povelje“ koju su 1933 godine, na palubi broda Patris – krstareći od Atine do Marseja – smislili tada trojica najpoznatijih svetskih magova razvoja : C.A.Doksiadis – Toni Garnije i Šarl Eduar Ženere – poznatiji kao : Le Korbizije ! Ova povelja imala je radikalnu redukcioonističku ulogu na arhitektonsku misao 20. veka – jer je po njoj grad u celosti „ostvaren“ ako ispuni 5 tačaka „fleken plana“ (plan namena) : stanovanje - rad - rekreacija – saobraćaj i zelenilo (iako je na konkresu CIAM) zelenilo zamenjeno „istorijskim nasleđem“ ! Ukratko arhitektonski esnaf (koji tada još nije bio podjarmljen kibernetičkim „brain storning“- om) prihvatio je model gradnje TIPSKIH objekata za nepoznatog korisnika – što se ubrzo pretvorilo u praksu : Korbizije u Marseju sagradi vrlo ambiciozan projekat „mašine za stanovanje“ sa velikim brojem inovacija u domenu konfora – a onda širom sveta poćinju da niču milijarde tona betona - replika tih nekoliko „hit objekata“ – objavljenih u svim arhitektonskim časopisima – ali te replike ni po čemu nisu dobacile „ni do prizemlja“ - pomenutih antoligijskih kuća moderne arhitekture.

            Kako sam pomenuo u većini „novih gradova“ – nadomak prestonica počinje ubrzano da se gomila bezoblična betonska masa – koja je još brže dobila svetsku odrednicu „masovne spavaonice“ – jer su tome služile – grad je bio negde drugde – gde je morao da se prepozna kao grad ...

            Što se tiče „idealnog uzor(k)a prosečnog stanara“ – to nas vraća našoj temi „Centra za kulturu AS“ – koji smo za sada tek locirali u istoriji gradnje ... da vidimo kako u tome živi na 6 ulaza, oko 1000 stanara !?! Luis Mamfor u svojoj čuvenoj knjizi „Grad u istoriji“ kaže : „U modernističkim, serijski građenim „stambenjacima“ – „ljudi žive jedni iznad drugih u istim stanovima, sa identičnim nameštajem, jedu istu hranu iz istih frižidera i gledaju identični televizijski program ... do kraja života “!

        Kada se dakle iz takve mase „stanara“ izdvoji jedan broj – spreman da pokuša da se priključi MOBI – kao najstarijoj praksi našeg naroda (od Vinče pre 7000 godina) onda već možemo govoriti o „građanskom otporu“ – na bazi koga JEDINO – glavna poluga razvoja može biti urbanizam – koji vode stručnjaci - koji odgovaraju narodu !

KONSTRUKTIVNO

            Moderna arhitektura je nesimnjivo dala najveći doprinos građevinskoj konstrukciji – kao disciplini – uvođenjem „velike serije“ – modularne koordinacije – jeftinih a superiornih materijala (u smislu „nošenja“) – počevši od masovne primene ARMIRANOG BETONA – kao kompozicije : čelik koji trpi zatezanje – (malter – mleveni kamen) koji je „nosio pritisak“ prvi put je demonstriran još u XIX veku na Pariskoj izložbi 1855 – gde je izložen čamac od armiranog betona što je otkrilo ideju spajanja dva materijala u cilju spregnutog nošenja (gornjih) sila zatezanja i pritiska. Brzo će međutim, proporcionalno najjeftinija (i praktično najbrža) GRADNJA ovim materijalom – ispostaviti ogromnu cenu čitavom svetu. Kako smo već pomenuli – svaka antologijska kuća velikih modernih arhitekata iz svetskih časopisa – iste godine se bezmerno „prelivala“ u replike stambenih blokova širom celog sveta i stvarala čitava BEZLIČNA NASELJA „betonskih sanduka“ – kako su govorili protivnici moderne arhitekture. Iako, istini za volju, autori Atinske povelje – donete zvanično od organizacije CIAM (Congres internationaux d'architecture moderne ) – nisu ni jednog trenutka propustili da sugeriraju načine i metode – kako formirati gradski „identitet“ – kako očuvati zatečene (spomenike kulture) kao i koji je obim zelenila NEOPHODAN – po stanovniku naselja. 

           Međutim već kod prve „globalizacije“ modernih betonskih replika širom sveta – plemenite ideje osnivača MODERNE – pale su na ispitu koncepta, antropozofije, antropometrije i duhovnosti – pred agresivnim lukrativnim interesima – „graditelja“ koji su ideju „jeftinih sanduka“ – „oljuštili“ od svakog nepotrebnog dodatka – da bi minimalizovali trošak gradnje i izvukli maximalni profit.

            Ukratko – konstruktivistička  superiornost moderne – koja je bila jedan od prvih izvoda doktrine kibernetike – čiji je autor Norbert VINER svoju (istoimenu) knjigu počeo rečenicom : „ Stručnjak tokom karijere saznaje sve više stvari – o sve manje stravi“ što su nemci ubrzo (vrlo tačno i bez uvrede) nazvali „fach – idoten“ – predstavljala je „kvantni skok“ pre svega stanogradnje – ali (kao i druge inovacije) nosila je u sebi klicu svoje propasti. Naime Herbert Markuze - u svojoj ranoj antropozofskoj „protestnoj noti“ protiv kibernetike : „Čovek jedne dimenzije“ (1968) markira da je jedina šansa opsatanka čoveka u novim „masovnim spavaonicama“ bogatstvo obrazovanja konstruktora – koji svojom raznovrsnom ponudom mogu učiniti novi prostor kvalitetnijim ...obogaćenim  „reperima“ – unikatnim kućama ...

            Ali, kako sam pomenuo – betonski sanduci su već prekrili veći deo planete – a klica propasti konstruktivizma (koju sam naveo) bila je činjenica – da je tako mudro spojen (kompozitni) materijal (koji se inače „suši“ 21 dan) – ukoliko je potrebno ukloniiti (iz bilo kog razloga) – to je moguće samo dinamitom – jer nema načina dekompozicije armiranog – betona – inverznim postupkom. Tako je 70 – ih godina Čarls Dženks svoju knjigu : „Postmoderna arhitektura“ počeo (pre naslovne strane) fotografijom simboličnog, planskog miniranja jednog stambenog bloka (moderne) u Ilinoisu 1972 (naveden datum „smrti moderne“) ... Kod nas, 1980 imao sam čast da sa O.Ivanjicki, D.Kalajićem, V.Vujicom, S.Maldinijem, D.Cvetkoviće i još nekima organizujem u Beogradu izložbu VERTIKALNA UMETNOST – koju su mnogi umetnički pokreti i grupe u Evropi odmah nazvali : Rođenjem POSTMODERNE umetnosti u Jugoslaviji !

            Ono što niko nije „sanjao“ je bilo da će moderna – ubrzo postarti „mala maca“ pred nasrtajem monetarne ale – koja betonira HEKTARE gradskog prostora, Bolonjskom konvencijom arhitektima sa studija izbacuje : nacrtnu i perspektivu (kao lekarima - anatomiju !?!) pa sada projetuju kursadžije sa 6 meseci obuke u jednom kompjuterskom softveru – dok im licence izdaju para – državne KOMORE sa jednim zaposlenim i tako Omerta stvara svoju „para - arhitekturu“ !?! Pali se trećina Amazonije, a u gradovima besomučno ruši drveće – koje jedino u prirodi „jede CO2“ a daje kiseonik - i time stvara održivi balans ekološkog ciklusa sa čovekom !!!       

OBLIKOVNO

            Dakle naš uzorak oko 1.000 stanara stambenog bloka moderne na Novom Beogradu – ima bar jednu izvesnost – konstruktivne pouzdanosti svoje preko 100 m duge zgrade sa 6 ulaza i bar 4 „dilatacije“ - onda bar ta briga „otpada“ – naročito ako je građena posle donošenja zakona o 9 stepenu seizmičke zaštite – tako da bar to nije problem ... Svakako preporučujem ovlašćenom autoru idejnog PROJEKTA – da nakon uvida u ovo rešenje – detaljno razmotri građevinsku dokumentaciju ove kuće – koja se izvesno nalazi u Arhivu Grada Beograda (takođe na N.Beogradu).

            Još jedan anegdotski, kultni detalj vezan za Le Korbizijea, je činjenica da je obožavao „natur beton“ !!! To znači da je jedina „finalna obrada“ fasade koju je on „priznavao“ – bila samo šara godova sa dasaka oplate – kada se oplata skline – bez ikakvog malterisanja (poravnavanja), fasadnih premaza i slično. U toj njegovoj maloj „filosofemi“ ima puno smisla – imajući u vidu da je verovao u savršenost betonske konstrukcije – preko „ljubavi“ za takvo lice betona (bez šminke) – i „čišćenjem“ lica kuće od „ornamentike“ – koja odavno nije bila samo ukras (secesija) već informacija, simbol ili komunikacija sa korisnikom - zaključno sa činjenicom da je on bio (izvesno) najveći promoter betonske konstrukcije – u čitavoj njegovoj istoriji .

 

            Znači – ako naši stanari koji će koristiti „Kulturni centar AS“ mogu imati pouzdanje u trajnost i stabilnost svoje zgrade – najmanje što smo predlogom ovog konceptualnog rešenja mogli da učinimo za njih – je poštovanje još i tog mita o „duhovnom ocu“ i njihove kuće – dakle da kuću ne „tetoviramo“ (muralima koji sada postoje“) jer bi to Korbizije smatrao „samosakaćenjem“ – kao i tatooi na ljudima ... Uočićete ovde da je naša „podloga“ samo malterisana fasada – dok su aplikacije plesnih parova – samo aluzija – da bi u smislu namene – murali mogli biti i takvi !?!

AMBIJENTALNO

            Konačno, ako ono što smo smatrali pouzdanim (dve AB – govorilo se „šajbne“) 4,2 sa 3.0 sa 0.2 m – dvostruko armirana zidna „platna“ – verovatno kotve podužnog horizontalnog ukrućenja čitave zgrade (što takođe predlažemo da se proveri u izvornoj dokumentaciji) – za nas se na konceptualnom nivou postavlja pitanje „površnosti“ - funkcionalnog sklopa ovog pasaža –„slepog creva“. Naime, protivno svakoj logici do (6) ulaza u zgradu pristupa se dijagonalno (26 m) – preko platoa od 176 m² - bez ikakve zaštite (od vetra, kiše i slično) i to pored ulaza u AT sklonište – koje je dakle – najdanje od (prvog) najbližeg ulaza – za slučaj bilo kakve nesreće !?! I to je jedini pristup kući iz parka - sa pogrešne strane. Proći više puta dnevno kroz tako zapušten pasaž – ne može biti prijatno ...

             Zbog toga u ovom konceptualnom rešenju nudimo „šahovsku kombinaciju“ koja rešava sve gore navedene neugodnosti : Najpre, uvodimo novo pristupno stepenište kući u liniji koja „tangira svih 6 ulaza – i dovodi vas na 4 m od prvog ulaza – sa suprotne strane istog parkića – dakle kroz „bateriju garaža“ (i zbog stanara vozača) ali i zbog toga što nova – laka, čelična konstrukcija od 2 kraka po 10 stepenika – može istovremeno dobiti i bočnu zaštitu (levo – jer je desno masivni potporni zid u koji se stepenište i „ugrađuje“) - od kiše i verta koji su na N.B. konstanta !

            Stari ulaz (za zgradu od 1000 stanara) – sada služi samo korisnicima „Kulturnog centra AS“ – na oko 10 m – sa „prave strane“ – od parkića – mada mu i stanari pristupaju upola kraćim putem nego što su stalno ulazili u svoju kuću. Ovo dakle znaći raspetljavanje pešačkih trasa, oslobađanje pomenutrog platoa (koji je sada oko 100 m² (jer je centar oko 80 m²) nepotrebnog prometa, smeća – ali i pojave i okupljanja „likova“ – koje ni jedan stanar sada - (ne mora) jer ne želi – da sretne.    

         Da bismo dakle sagledali u celini – socijalni, društveni, porodični – pa zatim ambijentalni, kulturološki, antropozovski značaj ideje da se nekolicina od 1000 stanara jednog tipičnog novobeogradskog stambenog bloka – angažuje oko toga da svoj „pasaž na pogrešnom mestu“ – koji niko nije održavao od kad je izgrađen -  (sedamdesetih), te je postao mračni, nebezbedni, „jezoviti“ a nužni prolaz – „uzme u svoje ruke“ i od njega napravi – konforno, opremljeno, klimatizovano mesto okupljanja od 80 m2 - tokom cele godine sa velikim brojem namena kao što su :

Skupština stanara – šahovski klub – organizovanje najrazličitijih proslava – od dečijih rođendana, preko raznih škola : plesa, slikanja, dizajna, digitalne pismednosti – zaključno sa ispunjenjem sna njihovog komšije, Maestra Miše PLAVŠIĆA - koji decenijama stanuje u prizemlju (sa druge strane istog zida) i sanja da tu ima : TANGO ŠKOLU – kao najveći poznavalac tangoa u Evropi i „legenda koja hoda“ – koji je obučio nekoliko hiljada tanguerosa i desetak učitelja – koji danas vode svoje škole u Beogradu i najbolje predstavljaju : ČETVRT VEKA SRPSKOG TANGOA !!!

        Ne treba napominjati da je to isti „skup stanara“ koji se samo pre nekoliko nedelja isprečio bahatom nasilniku – koji je došao u „parkić njihove dece“ – da bi im saopštio da će on tu : Sa tri velika odmora od osnovne škole, bez i jednog papira, bez ovlašćenja, bez projekta, bez dozvola, bez ičega – da gradi stambeno – poslovni objekat od oko 1000 m2 !?! Tako su ga stanari – počistili metlom – što ja zovem konstruktivnim građanskim otporom – kada se boriš za svoj prostor sa tačnom idejom (ponudom) i snovima – kako da to bude lepše mesto – „urbanizam srca“ !!! 

Treba li reći – da je to razlog što sam i ja
ušao u ovu priču - još na nivou koncepta ?

#urbanizamsrca #mandatniurbanizam #nadrigradnja #građevinskiinvestitor #investitorski urbanizam #gradpomerigrađana #mgaljuskezaomertu #jubilarnipost #1000staranazasvojih80kvadrata #vertikalnaumetnost #paraarhitektura #gradkojimisli

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

         

PROGRAM AKADEMIJE UNIKATNE ARHITEKTURE

 30.10.2018.

PROGRAM AKADEMIJE UNIKATA 2008

10.godina NVO AUA (VIII epizoda vremeplova)

PROGRAM AKADEMIJE UNIKATNE ARHITEKTURE

(izvorni programski dokument iz 2008)

Nakon, prethodno predstavljene V. godišice ALIJANSE UNIKATNE ARHITEKTURE, sledećih 5 godina, ALIJANSA je radila pretežno individualno – upravo na način koji sada želimo da institucionalizujemo : jedan Učenik – jedan Učitelj !!! To je vrlo lepo – figurativno opisano na flajeru, prelomljenom na 3 trećine A4 formata – gde je u srednjoj „šlajfni“ uvek opis – ponude sadržaja rada – ilustrovan levo i desno. Na jednoj strani – to je „vaša lična školjka“ u kojoj se najbolje osečate – enterijer projektiovan i izveden za poznatog korisnika. Na drugoj strani su najaktuelniji pravci Wellness Revolucije – aktuelne „industrije slobodnog vremena“ – posvećenog pre svega zdravlju – u kojima ALIJANSA ima animatore, koji mogu ponuduiti najkvalitetnije „radionice“ (recimo) art i dance terapije – crtanje, slikanje, vajanje, kaligrafija – i konačno kako flajer kaže : ALIJANSA vas može „inficirati“ TANGOM – do kraja života“!!!

Kada iz današnje perspektive – nakon uvida u priložene flajere – pogledamo osnivačke akte ALIJANSE iz 2008 – među njima ćemo naći i program AKADEMIJE UNIKATNE ARHITEKTURE (doduše sinopsis u tezama) – pošto smo u uvodu rekli doslovce :

„KLASIFIKACIJA ZANIMANJA nasledjena iz prošlog veka industrijske revolucije

(kao i još neke stvari) nije doživela temeljnu EVALUACIJU  I REKLASIFIKACIJU

u pogodnom trenutku kakav je (recimo) bio trenutak rušenja Berlinskog zida.“ 

Kada je osnivana ALIJANSA, 2008 godine, zapravo smo bili ubeđeni – da će njen program (koji sada analiziramo) biti samo jedan „dodatni alat“ u obuci graditelja, pri čemu smo nastojali – da (recimo) suprotno Vineru (još tada) – arhitekte osposobimo da budu univerzalni stručnjaci – unikatne gradnje – za poznatog korisnika – uvek sposobni da najposebnije zahteve investitora zadovolje na najbolji način – u okviru tima Učitelja, koje je ALIJANSAokupljala (ili sa retkim specijalnostima) planirala stalni saradnju !!! I (kad se danas osvrnemo) – nigde nismo ni promašili ni preterali – iako (kako rekoh) nismo ni sanjali – da će za samo 10 godina, ESNAF graditelja u Srbiji potpuno umreti.

I da kažemo i to – ništa mi tu ne dramatizujemo. Ovo je samo jedan od prolaznih istorijskih ciklusa „dekadencije struke“ (malo drastičniji do duše) – ali svakako samo jedna FAZA – reinkarnacije graditeljskog zanata – koji je označen amajlijom gnostika – kao UROBURUS – ili zmija koja jede svoj rep – simbolišući tako rađanje i umiranje – i večito obnavljanje Univerzuma koji (to smo shvatili zahvaljujući kvantnoj fizici) sada definitivno ne može biti Njutnova „mašina“ sa milijardama točkića i poluga (kao sat) koji nekim čudom – funkcionišu zajedno !!! SVE – MIR je definitivno – savršeni organizam, u kome je sve na svom mestu, koji ne proizvodi „otpad“ – sve što je nekome otpad – u prirodi je drugoj vrsti hrana – upravo kako to predstavlja zmija koja se obnavlja !!!

Nemojte misliti – da u prirodi – takođe ne postoji Zmija UROBURUS – pogledajte kako jede svoj rep – dok se igra sa svojim mladunčetom !!! Zato su i osnivači ALIJANSE 2008 godine – (suprotno Vineru – koji preporučuje sub specijalizaciju („fach – idioten“) smatrali da UČENIK – treba da izabere PITANJA – i tokom karijere …“saznaje sve više stvari – o sve više stvari“ – univerzalno – koliko mu to ALIJANSA može omogućiti.

Pa smo tako mi obuhvatili : Recimo u prvoj godini – graditeljski period :

 „Od Vavilonske kule – do Vitruvija“ – sa studentskim seminarima koji se namenski prave za buduću : „ENCILKOPEDIJU GRADITELJSKIH IGARA“! I tako redom – za svaku godinu studija. Studentima je ponuđena široka paleta alata, metoda i tehnika, da bi što preciznije (kako smo rekli) : „Formulisali svoja pitanja – i pronašli svoje odgovore na svoja pitanja – tokom obuke u ALIJANSI !

 Pogledajte flajere ALIJANSE iz 2014 – a zatim PROGRAM AKADEMIJE UNIKATA :

na blogu : PRIZIV SAVESTI 1102 2011 – www. marinrajkovic.blogspot.com

PROGRAM AKADEMIJE  UNIKATNE  ARHITEKTURE

***  SINOPSIS  ***

***

1. -    KLASIFIKACIJA ZANIMANJA nasledjena iz prošlog veka industrijske revolucije (kao i još neke stvari) nije doživela temeljnu EVALUACIJU  I REKLASIFIKACIJU u pogodnom trenutku kakav je (recimo) bio trenutak rušenja Berlinskog zida. Ključna rečenica Norberta VINERA (oca KIBERNETIKE) - da specijalista tokom karijere : „...saznaje sve VIŠE stvari o sve MANJE stvari ...” je savršena metafora za subspecijaliste, ili (kako to Nemci lepo i bez „pežoracije“ kažu) „fah - idioten” koji su nam u XX veku naučnog i industrijskog USPONA bukvalno „raskrilili vrata” Kosmosa. Za XXI vek su međutim neophodna Univerzalistička znanja i veštine - da bismo u„krizi obilja” po defaultu – bili uopšte sposobni da NEKIM SISTEMOM pretražujemo „Kosmos” i nešto od obilja postojećih znanja ISKORISTIMO.

To je jedini način da u beskrajnom lavirintu ne završimo u nekoj od fijoka fragmenata.

2. -  Naša škola se bavi pre svega STRUKTURNIM NAČINOM MIŠLJENJA koje omogućuje da se stvari „osmišljavaju” kao logične CELINE – u našem slučaju segmenti ili kompleksni prostorni AMBIJENTI – bez obzira kojom će tehnikom „interpretacije” ova rešenja biti OBJAŠNJENA investitoru ili naručiocu i bez obzira na njegov obrazovni nivo, prostornu intuiciju ili poverenje u izabranog projektanta. MI preferiramo IZMIŠLJANJE kuće od „belog papira” i naš je zavet da osposobimo naše učenike da sve svoje ideje budu sposobni da predstave CRTEŽOM u „slobodnoj ruci” - da bi smo SPREČILI atrofiju „sopstvene inteligencije” koju ljudska ruka poseduje, a koja je u XXI veku nedvosmisleno ugrožena - ako je mnogi nisu već i ODPISALI.

 

3. -  Sasvim pojednostavljeno rečeno : DODIPLOMSKE STUDIJE (3 +2) usrdsredili smo oko prve tri godine koje studente treba da u potpunosti osposobe da budu kompletni ARHITEKTI AUTORI – sposobni da IDEJNO reče sve elemente UNIKATNIH OBJEKATA - koji nisu zanimljivi za velikoserijsku građevinsku produkciju. U tom osnovnom jezgru biće upoznati sa velikim brojem tradicionalnihgraditeljskih ZANATA – koje više NIGDE na svetu ne mogu da nauče.

Nezavisno od toga što oni svojim sinteznim (leksikografskim) trimestralnim prilozima „popunjavaju” – tri ATLASA , navedena u detaljnom opisu godina studija (28 x 3 x 4 = 336 jedinica) - STUDENTI se u IV godini istovremeno opredeljuju za smer samim izborom FORME DIPLOMSKOG RADA – ili „poslediplomskog rada”. Najkraće rečeno - posle tri godine dakle postaju „apsolventi” obućeni da u celosti DRŽE U GLAVI svaki objekat koji su oni smislili (sa svim elementima potrebnim i dovoljnim inženjerima saradnicima) – u četvrtoj godini praktično biraju tehnologijusvoga diplomskog, dok u petoj godini – uče RAZRADU projekta, bez nepotrebnog upuštanja u specijalnosti inženjera saradnika, ali se osposobljavaju da vrlo stručno vode AUTORSKI NADZOR na svome budućem objektu – bez obzira na činjenicu da se radi o školskom zadatku. U poslednjoj godini oni uče brojne elemenete komunikacije sa investitorom, način izrade Ugovora, odnose sa kolegama inženjerima, sa izvođačima i konačno sa Komunalnim službama i „Državom” i to na bazi najnovijih saznanja primenjene psihologije – kao što su recimo „mentalne mape” Tonija BUZANA, ili knjiga „GOVOR TELA” – svetskog autora Alana PIZA.

Mantra naše Akademije unikatne Arhitekture glasi :

TVOJA KUĆA JE U MOJOJ GLAVI – (dok se ne useliš) !

4. -  U tom smislu smatrali bismo vrlo korisnim kada bi Evropska komisija za praćenje BOLONJSKOG PROCESA sastavila sa svih evropslih Univerziteta KATALOG  GOSTUJUĆIH PREDAVAČA, koje bismo mogli naći na Internetu sa svim potrebnim podacima o specijalnosti (CV) sugestijom kojim srodnim ili „dodirnim” disciplinama bi oni mogli biti zanimljivi, koje su njihove „preferencije” u domenuproširene disciplinarne saradnje, kao i po kojoj ceni i pod kojim uslovima bi oni držali „u gostim” predavanje, kurs, seminar ili radionicu. Mislimo pre svega naneakademske istraživaće graničnih područja nauke (od kojih smo dvojicu već pomenuli) - a spremni smo da predložimo još neke autore - koji bi nama iz raznih razloga bili zanimljivi.

 

PROGRAM   AKADEMIJE   PO  GODINAMA   STUDIJA

 

I   G O D I N A – od Vavilonske kule do Vitruvija

 

Suština “graditeljskih igara” u prva tri trimestra sastojala bi se u tome da student radi idejno rešenje za recimo PITAGORU, o kome izvesno znamo da ni jedan čas matematike nije održao do svoje 54. godine - do kada je putovao po Persiji, Egiptu, Jordanu – velikim (tada) centrima nauke. Pitagorinu “matematiku” u užem smislu svi tumače na (recimo) isti način, ali njegovo tumačenja uticaja brojeva na Kosmos i sve oko nas – svako tumači različito.Zato je zadatak našeg studenta da uz pomoć raspoloživih izvora, svoje intuicije i saradnju sa Mentorom – Pitagori napravi “projketni zadatak”, da bi mu izprojektovao Matematičku  GIMNAZIJU – tokom prva 3 trimestra studija.

PITAGORA (582 – 500)  - MATEMATIČKA  GIMNAZIJA
SOKRAT (469 – 399)
PLATON (427 – 347)
ARISTOTEL (384 – 322)
EUKLID  (III vek p.n.e.)
ARHIMED  (287 – 212)
VITRUVIJE POLIO MARK (I vek p.n.e.) – 10  KNJIGA  O  ARHITEKTURI

 tema : (doba međurečja – Egipatskih dinastija - zaključno sa antičkim POLISOM)
sintema : „blatnjave” civilizacije Međurečja – mitsko vreme VEROVANJA
philosophema : „ENCIKLOPIEDIJA  GRADITELJSKIH  IGARA” (I atlas)
mitologema : „personalne” metafore dominantnog načina mišljenja - projektovanj

II   G O D I N A – Od Vitruvija do Paladija

U ovoj godini studenti se upoznaju sa (ako se može reći) stvaranjem samosvesti evropskog kulturnog bića kroz eterične i okultne pokušaje samosaznanja. U ovom vremenu je nastalo 75% poznatih tajnih društava, od kojih je polovina obnovljena - posle Renesanse - a četvrtina postoji i danas. Istovremeno – uprkos nedostatkusistematske projektantske misli – polako ali sigurno do savršenstva napreduju najstariji graditeljski zanati kao što su : klesarski ili tesarski, kovački ili livački i nebrojeni drugi – sa kojima će studenti u ovoj godini biti upoznati koliko žele, jer će za to sve manje imati prilike - pošto se radi o većini danas potpuno bezrazložno„izumrlih” zanata !

HERMENEUTIKA
ALHEMIJA
ASTRONOMIJA
ASTROLOGIJA
METAFIZIKA
TEOZOFIJA
GNOSTIKA – Andrea PALADIO - ČETIRI KNJIGE O ARHITEKTURI

tema : (URBS & LOGOS – napredovanje zanatskih veština – RENESANSA)
sintema : „Odisejska lutanja” / podela crkve / inkvizicija – vreme SUMNJI
mitologema : od„herojske priče”u KAMENU do „zaludgraditeljstva” samoga sebe
philosophema: „ISTORIJA  ARHITEKTURALNIH  STRUKTURA (II atlas)

III   G O D I N A – od Paladija do Gaudija

Renesansa pa - naglo UBRZANJE ! Buržoaska, pa industrijska revolucija, zaneseno tehnološko SAMOLJUBLJE koje čitav svet uverava da je PERMANENTNI RAST – pretpostavka budućeg postojanja*. Nastaje nagla potreba za spajanjem UMETNOSTI  i  ZANATA – postaju slavne ** «L' ecole de beaus arts», «Bauhaus», «Institut za umjetnost i obrt» - daju zasnovanost «pronalasku» prirode IGRAČA imanentne svakom čoveku - knjigom«HOMO LUDENS»-a Johana Huizingea. Istovremeno međutim (opet na paralelnom koloseku) počinje ekspanzijaREDUKCIONISTIČKE misli idealno oslikana knjigom Herberta Markusea : «ČOVEK JEDNE DIMENZIJE» iz 1964 god. Kao Čaplinova karikatura «marionete» za beskrajnom trakom u antologijskom filmu:«XX vek» !

Mnogi opominju da se radi o OPSESIJI
velikoserijskom proizvodnjom - koja «ubrzava po sebi»!

GRAMATIKA
RETORIKA
LOGIKA
ARITMETIKA
GEOMETRIJA
ASTRONOMIJA
MUZIKA

tema : (prosvećenost – egalitarizam – industrijalizacija – MODERNA - Markuse)
sintema : sedam umetnosti, buržoaska / industrijska revolucija – vreme SAZNANJA
mitologema : sedam slobodnih („kraljevskih”) umetnosti kao POLJA izučavanja
philosophema :„ATLAS EVOLUCIJE ARHITEKTONSKE FORME”(III atlas)

IV  G O D I N A – ARETON  PRINCIP (fakultativno) 

Sve POJEDINAČNO gubi svaki smisao u korist serijskog – uniformnog – to je kraj UNIKATA. ARHITEKT postaje «...majstor klonovanja idealnih uzoraka...» i treba da ZNA samo KATALOG. Evropska evolutivna spirala je kulminirala do potpune atomizacije znanja u subspecijalnostima, dezorijentacije u vrednosnim opredeljenjima i hiperprodukcije «hleba i igara» za najširi PLEBS. Sada se bezmerno klonuju TV «realiti show», adrenalinski sportovi, video i PC igre - do besvesti ! Kao da je ponovo potrebna SUMNJA iz prerenesansnog doba -  da se inicira novi pokret spirale ...

Poslednja rečenica Šarloovog filma „GOSPODIN VERDU” glasi :

«Jedno ubisto čini ubicu – masovna ubistva HEROJE ! Broj sve POSVEĆUJE !!!»

ZEMLJA             PITAGORA      TIPOLOGIJA             GRAMATIKA           FUNKCIJA
VAZDUH            SOKRAT          STANDARDI               ARITMETIKA           ELEVACIJA
VATRA               PLATON          KONSTRUKCIJE       RETORIKA             ARTIKULACIJA
VODA                 ARISTOTEL    MORFOLOGIJA        MUZIKA                   MITOLOGIJA
ČOVEK               EUKLID           MEHANIKA               GEOMETRIJA          SIMBOLIZAM
POLIS / URBS     ARHIMED       STATIKA                    LOGIKA                URBANOLOGIJA
KOSMOS            VITRUVIJE      TEHNOLOGIJE         ASTRONOMIJA        REALIZACIJA

Za XXI vek su PONOVO neophodna Univerzalistička znanja i veštine - da bismo u„krizi obilja” po defaultu – bili uopšte sposobni da NEKIM SISTEMOM pretražujemo OBILJE i nešto od obilja postojećih znanja ISKORISTIMO. To je jedini način da u beskrajnom lavirintu mogućnosti ne potonermo u „živi pesak” NATOVARENOG  izobilja mogućnosti, životnih stilova, modela ...

Zajedničko svim ranijim epohama - pre XXI. veka je da nisu znali GDE DA TRAŽE !!!

Specifikum veka u koji smo mi zakoračili je – da nećemo znati - ŠTA DA TRAŽIMO  !!!

tema : Puna diversifikovana nastava na osnovu prethodnih 9 trimestara
sintema :– dekadentni raspad vrednosne orijentacije - vreme „PREVARE”
XXI vek (sa ciljem uspostavljanja NOVE vrednosne orijentacije)
RETORTA  IDEJA - „KONCEPT  SELEKTIVNE  SINTEZE”
(mentalnih ALATA projektovanja neophodnih u XXI – om veku)

maja 2008 – AUTOR AUA  :  mr arch sc Marin RAJKOVIĆ – magister artium liberalium

 

*      M.R. –URBANIKUM – (esej u časopisu) «DELO» 8-80 – Beograd – 1980 – str.39 - 59

**   M.R. –ARHITEKTONIKUM – «KULTURA» 44 – Beograd – 1979 – str. 135 - 159

*** M.R. – KONCEPT SELEKTIVNE SINTEZE – «ZAMAK KULTURE» – Vr. banja - 1980 – str. 71 – 82

#propgramalternativneakademijearhitekture #unikat #unikatnaarhitektura #koncept selektivne sinteze #marinrajkovic