Pošto Srbi nemaju običaj da uče od svoje istorije
molim da me ovde ne prevaspitavaju „spasioci srpske stvari”
jer ovo nije moj tekst – a ja sam se izjasnio na ovom BLOGU
citatom počivšeg Stojana Cerovića (VREME) :
„Svi Srbi su srećno živeli u jednoj državi – dok neko nije rešio da ih ujedinjuje!”
YUGONOSTALGIČARE podsećam da su i oni imali 1968 svoga Miloša Minića
Koji je rekao : „Niko ne sne da vas bije!”
– pa je došao Ustav 1971 sa samoopredeljenjem – DO OTCEPLJENJA !!!
Ovo je samo jedan zgodan „korak nazad” u našem traganju – gde je nestala
Srednja Klasa – da bismo napravili „dva koraka napred u njenom buđenju ! (prim M.R.)
PROSEČAN SRBIN – NEKAD I SAD
(preuzeto od S.B.sa FB – autor –zasad - nepoznat)
"Svakog jutra, prosečan Srbin, u demode kineskoj garderobi, ispija brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko pecivo, vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama i stigne na posao u austrijsku firmu. Odmah uključuje japanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku počne da obavlja radne obaveze... A kad se vrati sa posla negde u kasnim večernjim časovima, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije čašu portugalskog vina, upali južnokorejski televizor i uživa u latinoameričkim sapunicama, dok ga greje ruski gas... Eto zato volim Srbiju i sve domaće!"
U dobra stara vremena bilo je ovako:
"Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodili Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celome svetu), ispija čuvenu Centropromovu kafu, seda u domaći auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivše Jugoslavije, kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odštetom ili parama koje su nemački turisti ostavili na Jadranskoj obali ili od nekog Titovog bespovratnog kredita kojim nas je svet u to vreme obasipao. I posle par minuta stigne na posao u državnu firmu gde je bio bog i batina, odnosno Radnik Samoupravljač... Odmah se uhvati za Iskrin telefon i na SRPSKOM jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Prištinu.
A kad se vrati sa posla najkasnije u 2 popodne, opere ruke Merima sapunom iz Kruševca, otvori domaći frižider, izvadi iz njega nekonzerviranu hranu - njeguški pršut, homoljski sirac i domaće čvarke, nalije čašu dobrog Vršačkog vina, upali EI Niš televizor i uživa u domaćim TV programima, svetske KLASE - dok ga greje spokoj najbezbednije Zemlje na svetu !”
U dobra stara vremena bilo je ovako:
"Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodili Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celome svetu), ispija čuvenu Centropromovu kafu, seda u domaći auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivše Jugoslavije, kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odštetom ili parama koje su nemački turisti ostavili na Jadranskoj obali ili od nekog Titovog bespovratnog kredita kojim nas je svet u to vreme obasipao. I posle par minuta stigne na posao u državnu firmu gde je bio bog i batina, odnosno Radnik Samoupravljač... Odmah se uhvati za Iskrin telefon i na SRPSKOM jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Prištinu.
A kad se vrati sa posla najkasnije u 2 popodne, opere ruke Merima sapunom iz Kruševca, otvori domaći frižider, izvadi iz njega nekonzerviranu hranu - njeguški pršut, homoljski sirac i domaće čvarke, nalije čašu dobrog Vršačkog vina, upali EI Niš televizor i uživa u domaćim TV programima, svetske KLASE - dok ga greje spokoj najbezbednije Zemlje na svetu !”
Dok je Bravar bio „gazda” – sva vrata u svetu su nam bila OTVORENA !
(foto M.R. - 2008 - kao u "dobra stara vremena" :
KAD SMO IMALI VREMENA I VOLJE DA SLIKAMO)
Нема коментара:
Постави коментар