PREDIZBORNA MEDITACIJA - treća

SAMO TIH PET SE BROJE !!!!!

Jedne večeri, kao i obično na kraju KARATE treninga, kad se rade vežbe snage, 

Trener koji je pokazivao novo - samo je poluglasno naredio : 
100% TRBUŠNJACI ! 

To je značilo ne samo dići se iz ležećeg u sedeći položaj (50%), 
niti podići samo noge do vertikale – nego pokušati prstima ispružene 
ruke dotaći prste ispruženih nogu (100%) -

dakle svaki put dići oba dela tela. MI smo međutim nekoliko puta pitali : 

„Koliko komada?“ ali smo svaki put samo dobili odgovor „trbušnjaci“

što je moglo značiti samo – koliko ko izdrži.

Nas oko 30 se po običaju rasporedilo po sali kao kada pratimo demonstraciju 

neke nove vežbe – tako da svako svakog vidi. Počeli smo da radimo 

na odbrojavanje i da razmenjujemo nepokolebive poglede, koji su uvek značili 
samo jedno – „Neću ja biti taj koji će prvi da popusti !“ Do 50 komada, 
sve je islo u ritmu, ali onda je fiziologija učinila svoje, mlečna kiselina je počela svima 
polako da „cementira“ mišiće i ja sam jednostavno (sedmi po redu) „pljesnuo“ na pod, 
iako mi se činilo ...

Drugi trener, koji je „brinuo“ da se ne povredimo je došao i klekao pored moje 
glave i sasvim tiho me pitao : „Jesi li siguran da ne možeš da uradiš VIŠE NI JEDAN ?“

„Siguran Treneru, puk’o sam ko zvečka ...

Da me napolju čeka Klaudia Šifer u Poršeu – ni jedan ...“

Trener je nastavio još tiše, smirenim – sugestivnim tonom :

„Vidi – to što si uradio možeš uvek – dotle si već „našpanovao“ svoje telo.

Sad uradi još samo pet – JER SAMO TIH PET TI SE „PIŠU“ !!!“

Naravno uradio sam tada pet, svaki sledeći put po neki više –

 i naučio šta znaći samome sebi podizati letvicu

– stepenovano postavljati sve više i više CILJEVE.

Što lepo reče Abdulah Sidran u filmi „Sjećaš li se Dolly Bell?“ :

„SVAKOGA DANA U SVAKOM POGLEDU

 – SVE VIŠE NAPREDUJEM !“

BEZ TOGA NI SRBIJA NE MOŽE DA NAPRAVI KORAK !

Srdaćno Marin RAJKOVIĆ