DATUM VREDAN POMENA

Šesta je godina, kako nikako nisam uspeo da nađem - 

ovaj za mene drgaoceni tekst,

 I N   M E M O R I A M  mome dragom 

Učitelju Bogdanu BOGDANOVIĆU

 - koji nikada nije objavljen - jer sam ga ja "obrisao" 

u jednom "čišćenju diska" i zaturio jedini primerak na papiru.

Kao što se ništa u životu ne dešava slučajno - tako na današnji dan

- kada se pre 94 godine (20.08.1922) Bogdan rodio - ja sam 

raspremao atelje - i upravo "niodkuda" (iz arhivske gomile) sa stola je 

odlepršao na pod ovaj papir - koji sadrži jedini primerak tog teksta.

UČITELJ NIKADA NE MOŽE DA UMRE ...

Bogdan nam je dva puta od Boga DAN i  treći  put  uvek  dobro  došao!  Prvi put je Veliki Stvoritelj svih  svetova - DAO Bogdana graditelja 19 balkanskih memorijalnih kompleksa,  drugi  put je dao Bogdanovića  spisatelja 19 knjiga i treći put je Protomajstor,  koji se kao crtač može meriti samo sa Direrom  - naravno uvek dobrodošao – UČITELJ     !!!!

Ko prenosi svoja znanja - nikada ne može  umreti ...

Bogdan  Bogdanović graditelj je PRVI pre  -   četvrt  veka  pomirio četnike   i  partizane   - građane i revolucionare. Ni na jednom  Bogdanovom memorijalnom kompleksu, nigde nećete naći ni u naznaci  Zvezdu  Petokraku  -  niti četničku Kokardu  - jer (ko ne zna),,kokarda"  je svaka vojnička oznaka  koja se nosi na kapi - koja je deo uniforme. To zbog toga, što među nama, uvek ima onih koji imaju običaj da ,,tumače" ono  o čemu nemaju pojma. Dakle  Bogdan  je  učinio  graditeljskim jezikom, ono  što je Vili Brant učinio  političkim gestom,  kada je  kao Nemački  Kancelar,  klekao  na spomenik   Jevrejskim   žrtvama,  da  oslobodi   mlade   Nemce “nacističke   hipoteke".  Bogdanovi memorijalni   kompleksi  su univerzalna kultna mesta posvećena žrtvama  rata - svih  ratova na svetu isvih vremena.  O tome govore univerzalni  simboli jezika - kojim  se Bogdan  služio u svojoj gradnji.  U jevrejskom   spomeniku  -  dva krila Feniksa;  U Kosovskoj Mitrovici '"kolevka   neba"; u Prilepu blistavo bele okamenjene  ,, ... pletisanke,  što pletivo pletu tanko -  među javom  i međ snom!"; u Kruševcu  leptiri  koji  se odlepe  od zemlje  samo za jedan  dan ;   u Leskovcu  kamena  Kraljica  duša koje  lutaju;  u  Mostaru   zagrljaj neba i  zemlje svih  drevnih   civilizacija   od  (kako  je  voleo  da kaže),,blatnjavih"   civilizacija  Mesopotamije   (medurečja)  do kamenih  gradova  Maja  i  Inka.  Kupe  u Vukovaru  -  dotiču  nebo;  ,,stećci"  u Beloj Crkvi su kaplari  solunski, još  iz ,,prvog"   rata,  a betonsku oplatu  za raskošni  Cvet  u Jasenovcu  -  radili  su brodograditelji,   samo jedanput  (da se izlije  beton) - jer  niko osim njih to  nije  umeo  -   a  onda  je  oplata  bačena   i  ukazao   se  raskošni   cvet večitog ponovnog rađanja,  koji u kriptama  u svojoj bazi - ima jezerca sa minijaturnim ,,zlatnim"   barkama  - koje  ,,prenose  duše na onaj  svet"!!!    Ako nekoga  zanima  OV AJ JEZIK  Bogdanovog  upisivanja u pejsaž  -  neka  nade  esej  istog autora ,,Tipografska   semiologija" u časopisu  UMETNOST   br. 63/64 iz  1979. Ovde smo samo napomenuli da su Bogdanovi  memorijali - simbolički METAJEZIK.

Zašto je ovo važno ?

Zato  što  svi  koji  su mu  zavideli,  nisu  shvatali  da  Bogdan  nije  vešto  ,,pobegao"    u jednu sasvim  novu  ,,specijalnost"   -   da  ne  bi  imao  konkurenciju   -  jer  su  oni  kao  školovani   arhitekti « moderne »   već  bili  fah  -  specijalisti  -  naučeni  da ,,štancuju   stanove",  pa  kao  takvi  nisu  ni  bili u konkurentskoj   ravni.  Nisu  razumeli   da je  Bogdana  ,,teralo   nesto  iznutra".   Nisu  bili  sposobni   da prepoznaju - na koliko je načina, Bogdan  bio opismenjen :

Semantički, ludički, simbolički, hermeneutički, mitoloski, heraldički, ritualno, inicijacijski, alhemiski, pitagorejski i teozofski, likovno i logički, filosofski i metafizički. Bogdan  je  znao Kantovu  definiciju ,,arhitektonike"  -  koja je uvođenje reda među stvari ! Svi  drugi  arhitekti  njegove  generacije - nisu ni primetili  da ceo svet “proces  projektovanja" pogrešno  prevodi  sa DESIGN - što je oblikovanje,  .mešenje",”vajanje,seckanje  i slaganje -  kolažiranje !

Zato je Bogdan  (osim nekoliko  stotina naslova  u štampi i periodici)  napisao 19 knjiga da bi pokušao  da objasni   neke pojmove,  da skrene pažnju,  na grube previde  u istoriji  i teoriji  grada - kao i u    tehnikama  projektantskog  mišljenja  i socijalnim  utopijama  iz  čijeg  ideograma – je “virio"   ubrzani   KRAH !!!      Počeo  je   od  početka   -   kao  Vitruvije.   Ako   ne  računamo   ,,Mali  Urbanizam" (kao   praktikum),   velika   doktrina   Bogdanove   gradogradnje, detaljno lje razradena  počevši od “Urbanističkih mitologema “-  zaključno  sa ,,Urbs & Logos" !

Tako   je   stvorio   dva   logička  alata  za   razumevanje    i    uspešan   razvoj   gradova.    Prvi graditeljski alat je  analoški   niz  KO SMOS - POLIS - ČOVEK i  drugi, semantički alat je matrica :   tema  -  sintema  -  mitologema  -  filosofema.  Objasnio je  anatomiju  i  « fiziologiju »  istoriskog

,,razvoja"  gradova  -  koji je  išao  putem « gutanja » prirode - što je neminovno  imalo  svoju  cenu. Zato je  (Bogdanov učenik)  arhitekt  i pesnik  Zoran  Bundalo,  u svojoj prvoj zbirci pesama  ,, LIV " (iz 1973) - pesmu posvećenu  B.Bogdanoviću   završio  stihovima :

,,Grad je naša subina  -  koju  nismo  birali,

Odveć tu, odveć sada - dok nada nestaje

I noć u svoju izdubljenost i rasprostranjenje se ruši !"

Tako  se srcem  zaleteo  i u politiku,  jer nije podnosio. Lažne  proroke" - da bi nam posle  8. sednice  - PRVI  rekao  ko je Milošević,  koji je sleteo na Gazimestan  trijumfalistički   da  proslavi  -  izgubljenu bitku  -  ali Bogdana  niko nije slušao.  U poslednjem velikom intervjuu  -  na dve strane  BORBE  od 12-13.10.1991  pod naslovom  « HRABROST  JE  DA SE KRIKNE - NE - ipodnaslovom   B.B, ili intelektualac  (Srbin) i rat (u Hrvatskoj)«   Pod međunaslovorn  «Svemoć nemoćnih duhom»   - jedini urbanolog  u ovom delu sveta kaže  :

«   Titov  iskonski   greh  nije  ni  Kominterna,   ni  Vatikan,   već  duh  sugerirane   superiornosti, svemoć  nemoćnih   duhom,  diktatura  banalnosti,  vlast  konferencijaša,   mesnih  zajednica,  radničkih saveta .... Reč je  o monokulturnom   mentalitetu  koji je  uveliko  pripreman   u prethodnom   periodu, mentalitetu   borca,  vojnika  partije,  revolucije,   nacije,  vere.  Milošević  je  Cezar  duha  te  nernoćne svemoći  i to je osnova  njegove  vladavine  srpskim  dušama."  Malo dalje medutim,  Bogdan  kaze -  da ko  se  lati  rasturanja   Jugoslavije,   mora  odmah  računati,   da  će  prva  posledica   biti - da  će  doći  sa planine  -  oni koji će nas građane -  učiti  šta je GRADSKO !?!  To mu nikada  nisu oprostili  svi oni koji  su zemlju  rasturali  svesno  - jer  kako reče Ivo Andric  (U ,,Znakovima  pored  puta")  :     ,,U istoriji svakog naroda  postoji  trenutak  kad pametni  zaćute  (ili odu u Beč - kao Vuk Karadžić  -  prim.  M.R.) -  budale   progovore -  a fukara se OBOGATI »

Tako  smo došli i  do Učitelja.  Bogdan  nas je naučio  šta su pragovi  znanja. Kad neko kaže :: "Sad  tek znam  koliko  ništa  ne znam"  -  na najboljem  je  kursu  da trasira  svoj budući  put  saznanja. Naučio  nas je  ARETON   principu  Antičke  akademije   -  po  kome  svaki  učenik,  celog  života  učeći prati  svoju ,,crvenu  nit" i traži  svoje odgovore  na svoja pitanja.  Dovoljno dobra je ona škola -  koja mu  pokaže,  gde da traži  ono  što ne zna. Takvu  je  Školu  Bogdan   napravio   1971 – (NAŠ) NOVU ARHITEKTONSKU  ŠKOLU  -  u kojoj je  svaki  profesor,  pre  početka  predavanja   -  morao  u vrhu table da upiše  svoj BROJ TELEFONA. Da podsetim  1971 godine, niko nije ni sanjao INTERNET !!!! Naučio  nas  je šta je TIMSKI  RAD !  Naučio  nas je tri ,,najteže"  srpske reči :    HVALA  -  MOLIM - IZVINI !!!     Činio je  sve - da ostavi  za sobom - bar jednog  učenika ,,boljeg  od sebe"  -  ali to je  bilo gotovo  nernoguće.  Bogdan je počeo  u svome  ateljeu  u Malom  Popoviću  da pravi hepeninge  (slične KOSI u ,,Ateljeu  212"),  koje će mnogo  kasnije  biti nazvane  ,,otovrenim   radionicama",   koje  imamo snimljene   na 8 mm celuloidnom   filmu  i   kojima   su  među  ostalima,   prisusutvovali   jedna   Mira Trailović i (recimo) jedini  tadašnji  ozbiljni  pisac  o arhitekturi,  Darko   POPOVIĆ - danas Urednik ,,Glasa   Amerike"  za Srbiju  u Vašingtonu.   Tamo  su Bogdanovi  studenti  isprojektovali  čitavu izmišljenu  civilizaciju,  sa  svojom  ontologijom, ikonografijom,  jezikom, pismom, kostimima,  muzikom  i etno – plesom i planimetrijskim  matricama - svojih kuća i naselja.

A  onda  su  došli  oni  koji  su ne  samo  Bogdanu,  nego  svim  mislećim   Srbima  UZELI  bez pitanja  sledećih  20 najkreativnijih   godina  -  od 30. do 50. (recimo) !    Neki  od njih  su probuđene ,,pralje sopstvene  savesti"  -  koji sada počinju,  bez najave  da organizuju “ilegalne  komemoracije"   jer su naglo  shvatili  da je  Bogdan  Bogdanović  jedan  od  10 najvećih  Srba svih vremena ! Sada kada  ga je Bečki  ,,ArhitekturZentrum"    na svaki način uneo u svetsku  Riznicu  kulturne  baštine  -  pokazujući tako,  da je Bogdan  svetska   kulturna  veličina,  koja je samo (kao i mnogi  drugi)  - poreklom  Srbin - inače po uverenju  kosmopolita.   Da je doživeo  sudbinu  mnogih  velikih  Srba, koje je  čitav  kulturni i umetnički  svet slavio -  dok su ih Srbi nagrđivali .

,,Oprosti  im Gospode – nisu Znali šta rade

Jer nisu imali pojma

- ko je Bogdan  Bogdanović !  "

NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA !!!

Marin RAJKOVIĆ - matematikos  Broja Velikog           20.08.2010.godine - Beograd