Uvažene Gospođe,
Poštovana Gospodo,
DRAGI PRIJATELJI I KOLEGE,
Obratio sam vam se kao BOLONJSKOJ
KOMISIJI "Pismom o namerama" – kada sam
osnivao nevladinu organizaciju : ALIJANSA UNIKATNE ARHITEKTURE – 2008 – www.nvoaua.com
- u vreme najgore recesije – bacajući im „rukavicu u lice“ sa izazovom – da po
svom sistemu pripreme 10 arhitekata (za 4 godine) – a ALIJANSA će svojih deset „renesansnih“
Majstora - i da onda dobiju jedan
značajan, javni i recentni (evropski) objekat – da ga urade kao konkursni – ili
intelektualni zadatak !?!
Pripremajući, svečanu jubilarnu
(10.) godišnju Skupštinu ALIJANSE – preturio sam mnogo materija (još
uvek papirnog) preko ruku i došao do jednog svoj teksta, objavljenog 1986 – koji
moram da podelim sa vama – uz jednu
molbu !
Tekst čak nema veze sa AUA, ali
ja sam ga (kao omađijan) čitao nekoliko puta.
Najlepše Vas molim, svakog
pojedinačno – da mi pomognete u proceni, da
li me je „uzeo pod svoje“ onaj nemac sa ružnim prezimenom – ili se priloženi
tekst – bilo kome od Vas čini (uprkos vremenu u kome živimo) - kao : odgovoran, racionalan, promišljen pristup
jednoj kapitalnoj planerskoj temi – kakva
je „budućnost Novog Beograda“ ?
DA LI VAM SE ČINI DA BISTE I
DANAS, NEKE MLAĐE ARHITEKTE – izgubljene u vremenu i prostoru – mogli da UČITE
– da ovako temeljno razmišljaju – težeći učenju i razumevanju – nasuprot istrgnutim fragmentima znanja – po mračnim
fijokama Wikipedije !?! Uočićete da se ovde govori o „predominaciji
politike nad planerskim odlukama“ – ali sa takvim dozom uzajamnog uvažavanja – da
DANAS izgleda nestvarno i vanvremenski.
Tu nema nikakvih „stranih
spasilaca“ – subvencionisanih investitora. Nema domaće elite, koja poklanja
BLAGOSTANJE – iako je tada (27 godina u kontinuitetu) godišnji
porast BDP – bio 34,67% ! Govori se
o ELITIZMU, ali elitizmu SREDNJE KLASE – kao tega socijalne i ekonomske
ravoteže čitavog društva - za koju je pravljena cela Država. I naravno
nema fukare „građevinskih investiotora“ – kojima je sve dozvoljeno i nikome ne
polažu račune – jer su akontirali (reketom) – kabadahijsku samovolju – i razvratne
realiti seanse – kako u politici – tako i na nacionalnim frekvencijama – posle večere
!!! Tu niko (pogotovo nekakav nestručnjak) ne nudi NOVI LAND - MARK Beograda !?!
Moram da vam skrenem pažnju, da nisam
izabrao nikakav svoj „autorski tekst“ koji bi trebalo da „ocenjujete“ – da ga
„lajkujete“ – ili „hejtujete“. Radi se samo o jednom rutinskoj – „zanatskoj
kompilaciji“ – kojom sam učinio uslugu svome dragom prijatelju i Učitelju.
Bogdan Bogdanović je naime bio Predsednik žirija vrlo ambicioznog međunarodnog
konkursa „Budućnost
Novog Beograda“. Konkursni materijal je pripremao tzv. Tehnički
komitet – od samih naših najvećih planerskih autoriteta – raznih specijalnosti –
te „varljive“ 1986. godine.
Istovremeno na PD kursu Urbanizam
(koji smo Dr.Lj.Pjanić i ja – obnovili posle 12 godina pauze na A.F.Bgd.) –
odvijao se program (koji sam ja koncipirao u svojstvu Animatora nastave za
II.ciklus PDK) – DEBATNI KLUB (kakvih je održano 19 – videti Arhivu A.F.) i
na kojima je prodefilovalo preko 120 gostiju – najrernomiranijih Doktora i
Profesora svih disciplina – u vezi sa Arhitekturom i „okoličjem“ ("područjem okoline" - što smo tada
smislili) – dakle dodatnim i dodirnim – disciplinama.
U vreme isčekivanja prijava na Konkurs
– dok su se postavljala pitanja – pao je termin DK PKU i ništa nije bilo
logičnije – nego ga tematski posvetiti Konkursu.
Kako je Tehnički komitet vrlo
detaljno elaborarirao svoje aspekte, Bogdan se uplašio – da učesnici Konkursa
to neće hteti da čitaju – nego će se odmah baciti na svoje konkursno rešenje
! Istovremeno, svi Debatni klubovi su tonski snimani – pa sam ja onda (iz svog
džepa) plačao najbolju daktilografkinju Canu iz Saveznog Sindikata – da tonske
trake – PREKUCA !!! Imali smo dakle
preopširan – potpuno transparentan – javni raspis konkursa – i „fonogram“
tematskog Debatnog kluba – sa „živim iskrama“ – koje su „ciljale neka rešenja“.
Bogdan me je zamolio, da od svega
toga napravim „kratku i pitku“
kompilaciju, kao potpuno neformalan komentar Raspisu konkursa – bar za naše
prijavljene učesnike. Međutim, kada sam dao text Bogdanu – tekst je (kako ćete
videti) osvanuo u prvom sledećem broju „Soc.pregleda“ – tri nedelje pre predaje
radova. Preveden je na sve evropske jezike i poslat – kao dodatno obrazloženje –
svim prijavljenim ekipama. Bogdan je tvrdio – da je ovaj tekst – bar duplirao
broj prispelih radova (?) Zaista niko nije ni sanjao da može stići 99 Radova iz celog sveta – od Argentine
do Japana i od Kanade – do Australije. Autori su očito shvatili da je Novi
Beograd – MODEL
SVAKOG – novog (odvojenog) dela grada, visokog standarda – ali koji
vapi za identitetom !?!
Dakle ponavljam – ne predstavljam
vam nikakav svoj autorski tekst – samo rutinski pregled najvećeg broja
podsticaja učesnicima konkursa – na najmanje prostora. Nisam izabrao ni „tehnički
opis“ Rada moje ekipe (3 autora Iz Zagreba i 3 iz Beograda) – ni obrazloženje
zašto smo dobili prvo priznanje posle Paola Portogezea – ni Rezime mog
Magisterija – koji je nastao tako što sam izuzeo naš Rad – i ostalih 98 –
temeljno i sistematski (brojnim tabelama) evaluirao – da bih formulisao „sintetičko
rešenje“ pod nazivom : „ELEMENTI URBANO
- TVORNOSTI NOVOG BEOGRADA“ !!! Dakle, da ponovim – nisam Vam na blogu
postavio nikakv svoj autorski tekst – samo „zanatsku kompilaciju“ svih ideja u
opticaju – pre predaje radova – sa ciljem što veće motivacije ekipa ! Kako vama to sada izgleda ?
Jedino što još treba da kažem
onima među vama koji ste ovo dobili mejlom – je da ste Vi moji izabranici
– najpre za 10. Jubilarnu Skupštinu ALIJANSE UNIKATNE ARHITEKTURE (u novembru) i
da Vas zamolim da razmislite - da li biste pokušali u ovoj školskoj godini – da
radite na OBUCI (svako u svojoj specijalnosti) sa 5 do 8 mlađih arhitekata
– po principu Aristotelove Akademije da
: „Svaki učenik traži svoje odgovore, na svoja pitanja (ima svoju „crvenu nit“).
Dovoljno dobra škola je samo ona koja mu pokaže – GDE da traži ono što ne zna.“
Dobar model je saradnja : ZEN Učitelja – i Učenika – kroz DIJALOG !
Pre
Internet „eksplozije“ ovo je bio san ! Danas neki misle da je upravo ovaj
Aristotelov princip – ispunio INTERNET ! Ali to je jako daleko od ZNANJA !
Ukoliko se slažete sa iznetim idejama i predlozima iz
posta na blogu :
PRIZIV SAVESTI 1102 2011 - www.
marinrajkovic.blogspot.com
Molim Vas da mi se javite na meil : marinrajkovic@gmail.com i da mi
pripremite svoj najkraći CV i portret fotografiju – koja Vas najbolje
predstavlja !
UNAPRED HVALA – NA VAŠEM VELIKOM STRPLJENJU !!!
Sociološki pregled
Vol. XX. No 3 – 4 1986.
Pogledi
MARIN
RAJKOVIĆ,
arhitekt, Beograd
RAZMIŠLJANJA POVODOM
MEĐUNARODNOG
KONKURSA «BUDUĆNOST NOVOG BEOGRADA»
Ekonomski kontekst
Sasvim je izvesno da je u ekonomskoj genezi Novog
Beograda ključni nerazrešeni problem, bio i ostao, problem RENTE. To figurira
u sva tri prva inicijalna teksta (osim Macurinog). Branko Bojović[1]
u svome tekstu konstatuje da su kod nas rentni diferencijali prepušteni
opštinama, jer: «[...] Renta koja se
ostvaruje u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu po karakteru je nacionalna, a po
zahvatu STAROGRADSKA». U takvoj situaciji, konkurentima su ostavljena
samo dva moguća odnosa prema renti sa stanovišta politike: - pošto su stanovi
potpuno komunalno opremljeni, naplatiti pune troškove uređenja, u kom slučaju
se ranije ugrađena infra-struktura naplaćuje po drugi put - što je čista RENTA;
- da se naplate samo stvarni troškovi uređenja, što bi značilo da se korisnici
nove izgradnje subvencioniraju za vrednost zatečene infra-strukture, što bi
bila čista privilegija.
Na debatnom klubu[2]
dr Miodrag Janić je dotakao još neke ekonomske probleme Novog Beograda. Svaki
ovakav konkurs je «egzistencijalni GRČ DRUŠTVA». tvrdi dr. Janić.
Projektovanje za nepoznatog korisnika i bez njegovog učešća, bilo je moguće u
vreme stvarne stambene krize. Danas Beograd ima deficit 50.000 stanova, ali
zato Jugoslavija ima suficit 130.000 stanova, po popisu iz 1981. godine.
Novi Beograd je, sa ekonomskog
stanovišta, svojevrsni FENI, OBROVAC I MEDIJAPAN zajedno. Beograd je u
Novi Beograd uložio kapital koji se ne vraća, a kapital se, u načelu, ulaže da
bi se amortizovao i vratio. Stanarinom SIZ samo registruje SVOJ
PRIHOD, umesto da propišemo jednu rentu na postojećoj infra-strukturi,
drugu bez nje, itd. «Kod nas uopšte nema zemljišne politike, a kad svi ovi
radovi stignu na konkurs prvo pitanje će biti - GDE SU SAD PARE DA TO
REALIZUJEMO?» - kaže dr Janić umesto zaključka.
U svome tekstu Ksenija
Petovar[3]
pretpostavlja da će se i u sledećem razdoblju Novi Beograd dalje razvijati
novim političkim odlukama, pa u tom smislu postavlja direktno pitanje: «[...] hoće li se graditi JEFTINIJE na zatečenim, bolje opremljenim
lokacijama, ili Novi Beograd kao 'elitni' treba da preuzme i deo održavanja
starog grada»?
I to je u najmanju ruku ono ekonomsko pitanje koje nijedna ekipa i rešenje ne bi smeli da zaobiđu, ukoliko žele da reše problem Novog Beograda.
· Ovo je deo većeg rada «O
kriterjumima urbanotvornosti».
[1] Arh. Branko Bojović, «Beleške o zemljišnoj politici u Novom Beogradu», drugi inicijalni tekst konkursne podloge.
[2] IX Debatni klub
poslediplomskog kursa Urbanizam: - «Rekonstrukcija
novih naselja na primeru Novog Beograda», održan 27. 02. 1986. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
[3] K.
Petovar, «Socijalni
prostor Novog Beograda», prvi od četri
inicijalna teksta konkursne podloge.
Socijalni kontekst
U socijalnoj sferi, primedbe Ksenije Petovar O
SOCIJALNOM RASLOJAVANJU krajnje je indikativna: «Neosporno da su urbanisti
ovakvom politikom izgradnje Novog Beograda hteli da obezbede gradsku zonu sa
kvalitetnim fizičkim fondovima i raznovrsnim gradskim sadržajima, bez namere da
naprave elitno naselje u socijalnom smislu. Nužna korelacija fizičkog
okruženja i socio-profesionalnih obeležja korisnika, karakteristična inače za
svako raslojeno društvo nije mogla biti predmetom predviđanja urbanista». O
tome svedoče samo nekoliko nabačenih podataka: - preko 50% ima 15 kv
m/stanovniku, a 16,5% preko 10 kv m/stanovniku; natprosečan je broj potpunih porodica;
natprosečan je broj građana sa SSS, VSSS i VSS. Očito je
da se radi o profesionalnoj strukturi iz domena administracije i usluga. Sa
stanovišta društvene stratifikacije Ksenija Petovar napominje ovde distribuciju
društvene moći prema populaciji, budući da se radi pretežno o zaposlenima u
federalnim, republičkim i FORUMIMA federacije.
Na pomenutom Debatnom klubu, dr Sreten Vujović je
dodao još neke dragocene podatke, kao što su: 87% stanova u društvenom
vlasništvu; prosečna površina stana oko 58 m2; sunce, zelenilo,
prostor i najskuplja tehnologija, kao što su standardizacija, prefabrikacija,
tipizacija, su naveli dr. Vujovića da prokomentariše da je u POLITIČKOM
GRADU - DRUŠTVENA MOĆ stvorila najviši standard za POVLASĆENE.
Jedini
problem koji se ovim podacima stavlja pred konkurente je činjenica da ovaj
«rajski grad» ne može sebe da izdržava, pa se kao NUŽNI ZAHTEV nameće da
se mora učiniti PRODUKTIVNIM. Na koji način - to je stvar KONCEPTA
RAZVOJA.
Ekološki
kontekst
U ekološkoj strukturi Novog Beograda, nesumnjivu
dragocenost predstavlja već pominjana zelena masa, koja u pretpostavci može
biti lako poveza na i sa Velikim ratnim ostrvom i sa Rakovicom i sa Bežanijom i
zemunskim zaleđem. Međutim, ono što je ostalo malo po strani u inicijalnim tekstovima,
a za šta ima dovolino elemenata, je novobeogradska poljoprivredna tradicija
koja još uvek nije potpuno zaboravljena. Meni je, na primer, vrlo lako da
zamislim jedan novi tip oglednih poljoprivrednih površina, koje nisu klasična
primarna aktivnost, već posredstvom novih tehnologija, baza kvartalne
biotehnološke produkcije LABORATORIJSKOG TIPA, ali takve ideje ćemo
ostaviti konkurentima uz ostalo.
Odavno je poznato da je Beograd, pa i Novi Beograd HIDROFOBICAN
GRAD. Da je ovo nova pojava, povezana sa drastičnim zagađenjima voda, pri
kojima se u savskoj vodi zaista za 45 minuta može razviti fotografski
film, to bi imalo neko logično pokriće. Međutim, opšte je poznato da je
Beograd svojim rekama davno okrenuo leđa i uvek se planerski ponašao kao da ne
poseduje edensku dispoziciju sa ušćem dve moćne reke. Možda je ovaj konkurs
prilika da se i tu učini radikalni rez u gradskoj politici, pa da se konačno u
ekologiju unese malo ekonomije. Mislim da se od konkurenata svakako očekuju
određene ekonomsko-ekološke sugestije koje bi bar pokušale da razreše pitanja EKSTERNALIJA
– dakle: ko, kome, u kom stepenu i «po koju cenu» zagađuje sredinu. Možda
nije nerealno očekivati ni sugestije konkretne raspodele eksternih troškova u
radu koji se uopšte bavi ekonomkim bićem svoga zamišljenog grada na Novom
Beogradu i pretpostavkama njegovog budućeg RAZVOJA.
Saobraćajni kontekst
U saobraćajnom sistemu Novog Beograda, zaista je
centralna primedba u PREDIMENZIONIRANOSTI. U tom smislu stoji ocena
prof. D. Mladenovića o uzajamnoj blizini bulevara velikih profila i maloj
dubini blokova. Dr M. Perović[1]
navodi i podatak da je na Novom Beogradu - 87,5% individualnog automobilskog
saobraćaja U TRANZITU, dok je recimo u «krugu dvojke» u Starom gradu taj
procenat 40%, dok se 60% odnosi na «stanare» u ovom krugu. I zaista, ko je
ikada pokušao pešice da pređe Novi Beograd u pravcu sever - jug, shvatio je da
se auto-put zaista pojavljuje kao «nepremostivi klanac» u strukturi Novog
Beograda. Sa druge strane, još je žalosnije što i vozači na auto-putu, ako žele
u Novi Beograd, imaju sličan osećaj da se sa auto-puta ne može «sići», pogotovu
ne «tamo gde si hteo» - U tom smislu je izvesno da je nužna saobraćajna
«reorganizacija» Novog Beograda, prevashodno recimo OBILAZNICOM u širem
regionalnom krugu, što bi omogućilo da se auto- putu, kako to kažu
saobraćajci, «skine rang» i da postane BRZA GRADSKA ULICA.
Leonid Lenarčić[2]
daje još neke interesantne sugestije za razrešavanje saobraćaja Novog Beograda,
«Primarni i magistralni pravci beogradske saobraćajne mreže se u centralnom
delu Novog Beograda koncentrišu [...]» - smatra Lenarčić – «[...] Nedostaje
stanica međugradskog i prigradskog AUTOBUSKOG saobraćaja, aerodromskog
saobraćaja itd. Formiranjem ovakvog saobraćajnog terminala, planirani
centralni potez SIV-Ž. stanica ne bi bio
«slepo crevo», već SAOBRACAJNI ZGLOB - stecište jugozapadnog
kvadranta beogradske saobraćajne mreže. Po Lenarčiću PEŠACKI SAOBRAĆAJ
uopšte nije regulisan, niti funkcioniše, distance od po 600 metara između
semafosiziranih raskrsnica i «ortogonalno slepilo» saobraćaja pešaka su
nedopustivi. U centralnoj zoni Lenarčić se zalaže za PARALELNI i DIJAGONALNI
pešački saobraćaj koji prati osnovne tokove, a ne slepu matricu.