9. 1. 2019.

NAŠ "Maršalov Plan" - U NAŠIM RUKAMA

KLESAREV  SAN
I.put objavljeno u časopisu ARHITEKTURA br.125 - maj 2008

P R O L O G

            Negde na početku vremena dok su j uvek postojali posebni Bogovi neba zemlje, mora i kopna, biljaka životinja, rio je Stvoritelj  da konačno na Zemlji stvori savršeno živo biće koje će trajati bar 200 godina. Alkao svaki Stvaralac  bio je sumnjičav kada je u pitanju SAVRŠENOST budućeg dela  jer je nameravada ga stvorod nesavršenog materijala  sa nesavršenim upravljačkim sklopom i naravno podložnog svim mogućim slabostima - ba koje ume da misli. Osnovna ideja mu je bila da ga potstakne da se SAMOUSAVRŠAVA !!! Odmah je dakle odlučio da će najveća većina ljudbiti prosečnog duha – ali nije doveo u sumnjmogućnost da pojedini budu nadprosečni. Da bi sve to realizovao bilmu je jasno da mora postojati UZOR takvosavršenog čoveka”  ali koji ne sme bitpristupačan svimaZato jrešio da upita Braću Bogove različitih svetova - gde bi oni SAKRILI - takav model” ?
            Bog mora odmah velikodušno ponudi kako će on u svojim morskim dubinama savršenog čoveka” sakriti u ”plavu pećinu” tako da ga nikada, niko neće pronaći, dok je sveta veka ... ”Bojim se da si me malo podcenio dragi Brate ”– reče mStvoritelj -čovek koga ja mislim da stvorim, plivaće skoro kao riba, a ako bude dovoljno uporan i nauči ddovoljno dugo zadrži dah – sigurno će pronaći Tvoju ”plavu pećinu” pre ilkasnije. Bojim se naime da bi takvih ljudi kojbuspeli da pronađu UZOR ”savršenog čoveka bilo mnogo višnego što Ti misliš - mnogo više nego što bih ja želeo da ih bude ! ”
            Bog neba predloži, smirenijim tonomda MODEL savršenog čoveka sakriju tu negde na Nebu – među sobom i međoblacima  jer se nijedan čovek neće usuditi da ga traži na nebesima, I to - među Bogovima. Tvorac zažmirka rezignirano pa reče : ”Negde se nismo razumeli Brate moj. Miševe, crveguštere zmije i svdrugo što gmiže po zemlji sam v stvorio. Čovek koga ću ja stvoriti na Zemlji, će najpre hodati USPRAVNO, a zatim će vrlo brzo početi da lepptičja krila pčelinjim voskomda bi pokušao da leti - bar poput ptica pčelaKonačno će sagraditi gvozdene ptice, kojima će tako zujati među ovim našim oblacima, da ćeveruj mi i nama ovde biti tesno.
            Sve u svemu Braćo moja, moram sa žaljenjem da zaključim da je svako od Vas preterano zaokupljen svojim svetovimada bi mi dao koristan savet. Ja Vam se ipak zahvaljujem na trudujer ste me učvrstili u uverenju da postojsamo jedno mesto gde čovek neće tražiti UZOR “savršenog čoveka– a to ju NJEMU SAMOME ! 

            Kada je ostao sam, nad svojom projektantskom tablomBog je znao dmu je sada jedinneophodan KLJUČ ! Za sve ljude koji to zaslužuju, koji to dovoljno žele, a učeni su da traže naučili da pronalaze renja – jednom rečju koji će se posvetiti ZADATKU kojće im On postaviti – biće potreban KLJUČ kojim će moći da ”odključaju” tajnu UZORA savršenog čoveka - kada do nje budu uspeli da se probiju.
            Na stolu je već imao sve pripremljene ALATE kojima će čovek GRADITsvoj SVET (civilizaciju). Bili su tu i Vavilonska kula gradovi Ur i Uruk. Prebirao je izmeđnacrta Likurgovog programEgaliteta (ukidanja ropstva Sparti) i Solomonovog hrama, Sokratovih peripatetičarskih kurseva šetača kroz šumu kojvode filozofske rasprave, i scenarija DRŽAVE spremljenog za Aristokla, programa Aristotelove Akademije i tako redom dok nije dao do Grada Sunca (Civitas Solis) namenjenog Tomasu Kampanelli, ali u svemu tome nije bilo onog posebnog ključa - za otključavanje samoga sebe.

            Iznenada iz gomile nacrta uočkako izviruje Program ŠKOLE BROJEVA koju će Pitagora osnovati tek u svojoj punoj zrelosti – pošto je prve 54 godine svoga života proveo putujući i učeći u EgiptuPersiji i drugim velikim centrima tadnje nauke. Na jednoj od strana Programa VELIKOG BROJA ugleda Pitagorimagični kvadrat pa reče :


4  9  2
3  5  7
8  1  6



To će biti sasvim dovoljno da bude KLJUČ - čoveku kojveć zna da sam njega usadio semnjegovog NOVOG početka – odnosno njegovog zemaljskog PRODUŽETKA  ako bude sposoban da razume ako bude na putu samousavršavanja  ovaj KLJUČ će biti dovoljan! Kada ga odgonetne znaće kako da izpolira ono najbolje u sebi i kako da to stavi u službu najvišiCILJEVA svoje zemaljske Zajednice ljudi – kako će ih poučitPlatonova :”DRŽAVA


NEMOGUĆI ŠEGRT

            Mnogo vekova kasnije (što je TREN za Bogove) - na Zemlji se odigrao jedan neobičan događaj koji je, bio neposrednovezi sa upravo ispričanim razgovorom Bogova među oblacima. Negde u XV veku, počela je Evropgradnja jedne svete građevine na jednom brdu koje jdominiralo okolinom,  po nalogu jednog vlastelina i po projektu Protomajstora, sa nekoliko desetina majstora nadzornika, nekoliko stotina pomoćnika, koji su ugrađivalkubične kamenove kojje na dnu brda, u kamenolomu, preko hiljadu šegrta nadničara klesalo, i izvlačilo gore na vrh brda radi ugradnje. Gradnja je tekla besprekorno harmonično, čak i u jedinstvenoTEMPUjer su nadzornici davali RITAM svojim udarcima čekića  slično predvodniku galiota kojjdavao ritam udarcima dva malja o trupac na pramcu galije, da bi galioti, 15 pari vesala potezali u istom trenutku i tako postizali najveću brzinu - dok nije bilo VETRA !
To je medjutim bilo tek na pola snage  jer galija NAJVEĆU
brzinu postiže tek sa vešto uhvaćenim vetrom da napuni JEDRA
 kao što čovek najbrže plovi - gonjen ŽELJOM !

            I tako su oni radili od svitanja do sumraka. Norma ije bila jedan kubičnkamen dnevno po čoveku – potpuno oblikovan ugrađen. A onda jednoga dana, sve se odjednom promeniloJedan od šegrta, kao da je dobio vetar u leđa” – počeo je da radi DVOSTRUKO BRŽE i od tog dana da završava po dva kubična kamena dnevno, kao da se u njemu ”otkačio neki feder” koji ga je gonio duplo većom brzinom ! Počeo je da radi od podneva do poni i uspevado sutona da odvuče na brdo po dva kamena, a večeri je provodio šetajući pored reke razmenjujući iskustva sa drugim zanatlijama.

            Svi su se pitali šta se desilo? Kao i u svakoj zajednici, svako je imao svoj odnos premnovonastaloj situacijiNeki su nastavili neumorno da ”zabušavaju” kao da se ništa nije desilo i predavali su svaki drugi dan po jedan kamenza po jednu dnevnicu. Najveći broj nadničarje i dalje mirno odrivao svoju dnevnicu samo jednim kamenomTreći su počeli krišom da ogovaraju ”nemogućeg šegrtagovoreći kako je poludeo. Ostali su mu tiho zavideli. Neki su pokušavali da se takmiče sa njim.  
Retki su ga stizali na dan, dva - ali ne duže.

            Kada je vlastelin čuo da postoji nadničakoji može da uradi DVA kamena dnevnotražio je od nadzornika da dupliraju dnevnicu svakom ko uradi po dva kamenaV sledećedana ”nemogući” šegrt je uradio TRI kamena od podneva do ponoći. Nadzornici su se tek tad našli na mukama”. Neke šegrte su morali da teraju na posaodruge da nagruju za drugi kamen, u svakom slučaju mogli su da zaborave na harmonijmirnog posla” nadzora gradnje. Na kraju im nije preostalo ništa drugo nego da zahtevaju od Protomajstora, da zamoli Gospodara da pozove na razgovor nemogućeg” šegrta i zatražod njega da objasni - o čemu se tradi ? Vlastelin je pozvao na razgovor nemogućeg” šegrta i to u vreme kada su tabernaklu bili i Protomajstor i nekoliko majstora čak desetak pomoćnika.
Pitao ga je zašto ta god da se desi) - on UVEK radi VIŠE od ostalih ?
Ovaj odgovori :  ”Gospodaru – moram da Te zamolim
da ostanemo sami sa Protomajstorom –
onda ćeš dobitodgovor na Tvoje pitanje.”  
Protomajstor je samo klimnuo glavom.

            Kada su u barac ostala samo njih trojicanemogući” šegrprogovori :
”Dakle Gospodarudok smo j radilod svitanja do sutonaja sam jednog dana uradio svoj kamen v do podneva i doneo ga gore na gradilište. Tačno u podne, peklo je Sunce, nigde nije bilo ”žive duše” i ja nisam odoleo iskušenju da zakoračim na mermernpod neg ZdanjaKad tamo na sred poda pritisnut sa četiri mala kamena u uglovima da se ne bzamotavaonalazio se pergament na kome su bili svi crti našeg Hrama, i to iz svih uglova i sa svim ukrasima kakve nisam mogao nda sanjam. Najpre sam se strno prepaojer mje bilo jasno da se nalazim tamo gde ne bih smeo da budem ! Ipak nisam odoleoSav pretrnuo, prišao sam bliže pergamentu i ugledao veličanstvenu Građevinutoliko lepu da sam izgubio tlo ponogama i samo tupo seo na mermernpod, kada me je grom pogodio. U grudima mjtreperila neobuzdana prepelica oduševljenja LEPOTOM !!!


Ne znam šta se tačno toga trenutka dogodilo, ali menje odmah bilo jasn
- da mviše neće bitvažno ni kadjedemnkoliko spavam, 
da ću samo raditi do iznemoglosti
 sve dok NAŠ HRAM - ne bude ZAVRŠEN !!!

            Niko me dakle nije video ja nikome ništa nisarekao, ali je moglo vrlo lako da se desi da ni ja NE VIDIM crtež na podu, jer je boja pergamenta bila skoro ista kao žućkasta bojmermernog poda hrama. Pergament mje ”pokazala” (da tako kažem) ČUDESNA STRELA SVETLA sa JugaNaime, kao što znate, u našem Hramu je od svih zidova tek podignujužnijer je u njega morao da bude ugrađen vitraž kojje prvi stigao na gradilište. Podignut  je dakle zid u kojje ugrađena trifora (trostruki prozor) u čijem srednjem polju je postavljeno svo staklo u ”crtež” od olovnih traka koje dele parčiće stakla, osim onih 5 komada na samom vrhu luka srednjeg prozora, kojčine PENTAGRAM. U trenutku kada sam ušaotačno u podne, kao nožem odsečen oštar zrak Svetla suknuo je kroz ovih 5 otvora pao na pergament i tako mi omogućio da uopšte primetim talasasti papir kojje odstojao od savršeno poliranog mermernog poda. Tek kada sam prišao crtežu, video sam da svetlosnzrak tačno gađa kvadrat sa devet brojevakojje stajao na ivici pergamenta :
4  9  2
3  5  7
8  1  6
            Protomajstor uznemiren, prošeta po radionici – dobro razmislpa tiho reče :
Ptovani Gospodaru, ovog šegrta sam ja lično upisao kada smo počeli radovejer ga poznajem već desetak godina sa raznih gradilišta, koja je morao da menja jurećveću nadnicuda bi prehranio porodicuinače bi on odavno postao ne samo pomoćniknegmožda i gotov Majstor neg zanata. Jedino što u ovom trenutku mogu da predložim, svestan ISTINE da je na ovom svetu vrlo malo tako čestitih ljudi kao što je on, to je da se ovde pred Tobom i predamnom ZAKUNE da ovo što smo sada čuli  nikada nikome ko ne pripada nem Esnafu neće ponoviti. Šegrt spremno uzviknu : Kunem se!” U njegovom slučaju to je dovoljna garancijugrožene tajnost - zaključi Protomajstor, a zatim dodade :
            Što se Tebe Gospodaru tiče - očekujem da prepozn bar nekoliko stvari :
Najpre da je ovaj čestiti čovek bio najvredniji i proizveo do sada na ovom gradilištu najviše od
svih radnika Zatim da je iskazao vanrednu lojalnost, smernost i iskrenost time što je znao dje učinio prekršaj, a ni jednog trenutka nije pokušao da nam to sakrije. I konačno da jiskazao MUDROST dostojnu zrelostMajstora, kada je tražio da se isprazni barakajer nije bio sigura K SV SM d čuj ono  št će  tada  reć   tom  smisl očekujem  da  ga nagradiš kako dolikuje i da meni dozvoliš da mu otkrijem Tajne koje će mu omogućiti da sve svoje talente - stavjoš više u funkciju ubrzanja naše gradnje povećanja njene trajnosti ! ”

            Vlastelin se zamislipogleda jednogpogleda drugog, pa polako reče:
Ti ćeš Protomajstore ovom čestitom čoveku i najvrednijem učeniku 
toliko povećatnadnicuda više nikada neće imati potrebe 
da ode iz naše Gilde, tražećbolju platu !

            A Ti ćeš vredni Majstore, već od sutra prestati da kleš, jer je to za Tebe postalo gubljenje vremena. Tvoj jedini posao će bitda obilaziš gradilište kao pomoćni nadzornika i koristiš svaku prilikda grupama radnika, kada je planirano vreme njihovog obeda ili odmora, pričaš svoju zanosnu pričo tome kako si usnio NEOBIČAN SAN. Prepričavajući svoj san opisačeš do najsitnijih detalja crteže Hrama koje si video, naravno svakoj grupi radnika nnjihovom nivou razumevanja stvari. Da bi oni otvorili svoj um za Tvoj san, pokušaćeš od svakog od njih da napraviš” DRUGA, kojje spreman da sa Tobom podeli Tvoj san. Toj veštinstvaranja prijatelja koja se zove : ”četiri spoprazuma” * mene je naučio moj pobratim Don Miguel RUIZ - iz jedne daleke zemlje :

1. – Neka Ti iz usta idu samo BISERI! Ako pričaš o čoveku sa deset osobina od kojih jdevet loših a 
       jedna dobra  ilpričaj o toj jednoj  ilćuti !
2. – Nikada ništa ne primaj LNO! Ljudi uvek pričaju o sebi, retko o Tebi.
3. – Ne pravi PRETPOSTAVKE Pitaj čoveka šta je hteo da kaže ili uradi ...
4. – Sve što samo od Tebe zavisi – uradi uvek NAJBOLJE što mož ! ”

E P I L O G

zaista novi Majstor je napravio čudo!
Za samo nedelju dana je vratio PESMU na gradilište!
Svaki šegrje klesao po DVKAMENA dnevno !
Za par nedelja su svi uz pesmu obavljali svoje dužnosti :
Šegrti pevajući svoju pesmu, Kalfe svoj menuet, a Majstori svoju himnu!

Njihovo Zdanjegrađeno VIZIJOM jedara punih vetra zbratimljene ŽELJE
– izniklo je stvarno u neverovatno kratkom vremenu kao začarani MODEL
savršenog ŽIVOG BIĆE  kakvo je upravo “projektovao
GospoBog - na petku Sveta !!!




* - Don Miguel Ruiz : ČETIRI SPORAZUMA”– Mono & Manana  MOĆ KNJIGE  2004 - Beograd
ilustracije : "KAPELA U ROSLINU - KRIJE TAJNU"- Škotska (1456) - SREMSKE VESTI - 13.01.2016

Нема коментара:

Постави коментар