GRUJICI - S LJUBAVLJU

 

Dragi moj druže Grujice,
IN MEMORIAM

 

Pre nego što Te pozdravim kako dolikuje –

želim još jednom da Ti zahvalim na

NEIZMERNOJ, ZARAZNOJ STRASTI I ZALETU

- sa kojim si osnovao Prvi Omladinski Festival Humora i Karikature

– 1970 u Domu Omladine Beograda.

Tada si mi u Dansing Sali uručio (donju) odluku Žirija Festivala –

o dodeli PRVE NAGRADE za (donju) karikaturu na tom Festivalu !

Ti si imao 20 godina kao osnivač festivala –

a ja kao pobednik konkursa – 18. godina !!!

Ja sam bio u PETOJ G. – a Ti si već pisao za BORBU –

u kojoj je moj otac proveo 40 godina.

A mi smo se upoznali na toj dodeli Nagrade !

 

Nagrada nije imala novčani deo –

osim VAUČERA sa 15 dnevnim plaćenim letovanjem

na „Zlatnoj obali“ u Rovinju – gde su to leto bile na „gaži“

beogradske SILUETE sa Zoranom Miščevićem –

sa kojim smo svi bili u toj Dansing Sali

- bar jednom nedeljno !!!

Posle smo nastavili da se družimo – jer sam ja Draganu JELIĆU – 

redovno dovodio goste u „novorođenče“ STUDIO „B“ – na tavanu BORBE !!!

1984. godine moja žena arhitekta i ja smo radili adaptaciju –
te iste DANSING sale – koju su neki zvali „Romoteka“ !?!
Žena i ja smo već bili „overeni enterijeristi“ sa po 10 godina staža –
ali smo tu adaptaciju uradili sa majstorima na održavanju
Doma i decom (razvodnicima i garderoberkama)
BEZ BUDŽETA (sve kao tehničko održavanje) –
jer nas je pozvao naš drug Branko Gligorić –
koji je u trenutku preuzimanja direktorskog mesta Doma Omladine –
nasledio grdne milione duga u kasi – a svima nam je taj Dansing
(uključujući ceo Amsambl Mirine KOSE) bio DRUGA KUČA !
 
Kada smo otvorili salu – na Tvoje novinarsko pitanje –
„Pa da li se bar isplatilo ? (vaša ekipa je ovde noćima spavala)
– da ne „gube vreme“ da idu kući“ !!! Meni je sinuo odgovor –
ja (ili mi arhitekti – ne pamtim više)
NIKADA NE RADIMO TAKO DOBRO –
KAO KAD NAĐEMO LIČNI RAZLOG - DA RADIMO BESPLATNO !!!
To je bilo vreme ENTUZIJAZMA i rada srcem – rukama -
duhom i dušom – onako kao za SEBE – „građanerski“ !!!
Ti si od toga napravio sjajnu priču !!!
 
I sad si se „spakovao“ - posle okruglo pola veka (od 1970) –
da se u tačno 70.godini – preseliš u SVETLO (kako kaže Tesla –
„ljudi ne umiru – oni se pretvaraju u Svetlo“)
i jedino što ja mogu da Ti poručim je :
 
VIDIMO SE U BUDUĆNOSTI !!!
vidi blog : PRIZIV SAVESTI 1102 2011