IN MEMORIAM – Stjepan - Stiv RAJKOVIĆ – 15.godina KASNIJE
Dragi
moj Štef ,
Pročitao sam juče tri puta pismo koje sam Ti pisao na jubilarnu 10.godišnjicu – Tvoga prelaska (što rek'o Tesla) u SVETLOST – gde ćemo se - kad tad konačno (ponovo) svi okupiti i zaključio sam da sam te 2021 – bio preterano zaokupljen aktuelnim društvenim zbivanjima – koja nikako ne bi prošla bez više Tvojih i mojih polemika – na koje je majka Milka uvek (identično) reagovala : „Imate li vas dvojica kao otac i sin – neku drugu temu od politike?“ Taj post IN MEMORIAM 2021 – je na ovom blogu pod datumom : 26.03.2021 !
I eto – to je valjda normalno sa starenjem (mojim) – prošlo je još „pola“ od prve dekade od kad si otišao – a ja sad imam potrebu – da se osvrnem još malo u nazad na Tvoje početke – pre svega zbog toga što mi je PLANDEMIJA Corone 19 – razbila moju sjajno kontrolisanu rutinu (organizacije svoga vremena) – kao 40 godišnjeg freelancera. Razmišljajući šta je glavna prednost dvojnog porekla – rešio sam da Te ovde podsetim jedne porodične priče koju pamtiš ...
Moja dobra drugarica, osamdesetih godina - kad smo svi srećno i časno živeli od svog znanja u najboljoj zemlji na svetu – SFRJ – upoznala je na letovanju u Dubrovniku Italijana – koga je odmah dovela u Beograd – ocu po blagoslov – odmah otišla u Rim i udala se – dobila sjajan internacionalni posao – dok je muž vrlo brzo postao Šef katedre na Mašinskom fakultetu i rodila je prvo čerkicu Sanju. Svo troje su više godina tradicionalni italijanski ferragosto provodili u Beogradu – da bi moja prijateljica (sa porodicom) - bila kod svojih roditelja ...
Zaplet nastaje onog trenutka kada je (jedina državna
televizija) JRT oglasila za sledeću nedelju utakmicu za Prvenstvo Evrope - fudbalskih repreztentacija : Italije i
Jugoslavije!
Već od četvrtka Sanja (tada 8 godina) – nigde nije mogla da se „skrasi“ – samo se nešto muvala, mrmljala i više puta zaplakala ...? ... Roditelji su to sigurno primetili – ali nisu je ništa pitali ... bar ne pred nama ...Dva sata pre prenosa – ja sam je uzeo u krilo i pitao : „Pile malo – Ti imaš neki problem?“ Ona je briznula u plač i kroz suze mi objasnila – da će tata navijati za Italiju – mama za Jugoslaviju – A ZA KOGA ONA DA NAVIJA !?!?!“
Ja sam progutao knedlu i sasvim mirno joj objasnio :
„Vidi mila moja – tata je prepisao to da je italijan iz krštenice svoga oca – kad ga za to niko NIJE PITAO ! Mi smo isto tako „poreklom „jugosloveni“ – ALI TI SI IZNAD SVIH NAS – Ti imaš mogućnost IZBORA - ili jednostavnije – ko god sada pobedi – TI SI POBEDILA !!!“
Taj bljesak oduševljenja – taj uzdah olakšanja - kod prelazka
iz suza - u osmeh od uva do uva –
nikada kasnije, za više od pola veka – nisam uspeo da izazovem ni kod koga
živog ...
Meni je tada bljesnulo u glavi kao da me “pogodio grom“ - i naglo mi je postao jasan sav smisao Titove doktrine : „Čuvajte BRATSTVO I JEDINSTVO kao zenicu oka svog.“
Dragi moj „striča Štević“ – kako su Te Mila i Božica u
Hrašću najrađe zvale od milošte punih usta – ja znam da je Tebi savršeno jasno
šta sam Ti ispričao – jer sam ja rezultat te doktrine – na moje veliko zadovoljstvo – mada po nekim mojim kasnijim
istraživanjima – ja imam čak 7 uzoraka krvi (po poreklu) – što mi daje za pravo
da osećam da je mešovito poreklo – PREDNOST
– i to ne samo kad treba da biraš za koga ćeš navijati !!! Stari je najozbiljnije
imao koncept da se ZAUVEK na Balkanu izbriše IDEJA BRATOUBILAČKOG RATA !!! Razmeštanjem državnih službenika (na
po 5 godina) po repbličkim centrima i slanjem regruta na godinu i po u
janudaljenije kraje – stvarali su se uslovi za mešovite brakove – koji su
davali dvojno poreklo !!! Po zvaničnoj statistici za jednu deceniju 4.500.000
jugoslovena sa mešovitim poreklom ... To međutim ne čuju „najgori“ – kako je to lepo rekao čovek koga sam imao čast i
zadovoljstvo da upoznam 2001 u CZKD – u Beogradu, (počivši) Predrag LUČIĆ – jedan od osnivača
Splitskog “Feral Tribune“ - kada je rekao :
„JUGOSLAVIJU su stvorili najbolji – a uništi najgori
!“
Konačno - najmanje
je važno gde si rođen i koje si vere – ako si čovek ! Tako bar tvrdi
poslednji Otac srpskog naroda (za koga verujem da je danas saprestoni Svetac na
božjoj trpezi), Patrijarh PAVLE –
koji je rekao :
„Nije važno ko odakle potiče – nego u šta izraste.“
Zagreb si doživeo kao „košnicu proletarijata“- grad je vrveo od
mladih radnika, koji su se okupljali u pauzama za doručak i razmenjivali krišom
šapilografisane tekstove koji su govorili o radničkim pravima – pravilu 8+8+8
(rada, rekreacije, spavanja) – i gomili svetskih „internacionalističkih ideja“...I
tako si Ti, Stive moj – u jednom od tih redovnih šegrtsakih doručaka „u
kružoku“ – (frtalj kile cipovke i frtalj švargle) – u dvorištu iza radionice –
bezbeno skriveni od očiju majstora iza male barake za materijal – potpuno
neočekivano doživeo
bliski susret sa svojim SUPER HEROJEM – koji će
Ti biti inspiracija za ceo život (proveden inače - u Beogradu) ...
Jedan stariji kalfa (pripravnik za Majstora) iznenada viknu : „A sad slušajte ovo deco moja (iako je bio stariji dve godine od vas) – ali je imao „biser“ :
„Zabluda je osnovni uzrok svih
zala. Religija je najkrupnija zabluda.
Svetlost nauke i zdravog razuma – dužna je da rastera kužnu magluštinu svih
predrasuda !“
Vas trojica mlađih šegrta ste
graknuli – k'o pilići :
„TO – TO - ko je to napisao ?“ Kalfa je odgovorio tiho - posle dramske pauze : Arhimandrid Banjalučki
i cele Bosne – profesor i Direktor plavoslavne Bogoslovije – Vaso PELAGIĆ – a slušajte sad
ovo – (čita sa iste izbledele kopije) :
„Verov'o bi svak u Boga kad bi moglo bit
– da očita molitvu – pa da bude sit !“
„E to već nije mogao napisati
pop“ – graknuli ste vas trojica – a kalfa je rekao :
„I nije – to je napisao Vaso PELAGIĆ – istaknuti
srpski socijalista - koji je 1898 u
Požareevcu – ogranizovao prvu proslavu 1.MAJA
– na Balkanu !!!
Zatim ste saznali da su to
početak i kraj čuvenog kratkog eseja (biće još) UMOVANJE ZDRAVOG RAZUMA – na
samo 16 stranica A5 formata – za koga si namolio Kalfu da Ti ga posudi na 24
sata (kad kopija bude „slobodna“) – ne bude na čitanju kod nekog.
Koliko je takav „rollercoaster“ života i karijera (koji je i danas teško naći) bio OPOJAN za Tebe (kad si Ti počeo „da se pitaš“) – govori ne samo činjenica da si zbog Vasa PELAGIĆA koji nije priznavao ni jednu dogmu – čim si završio zanat – otišao u šumu – nego si u Beogradu do kraja života (sa Majka Milkom) pod rukom (osim pozorišta i bioskopa) bar jednom mesečno (rekao bih ritualno) obilazio antikvarnice i pokušavao da nađeš ovu brošuru. Njega si Ti opiso (kao pisac) u dve reči :
Ceo opus V.Pelagića – predstaviću najkraće na kraju – jer je stvarno jedinstven put !
Za odlazak u šumu – čim si završio zanat – nije Ti trebala nikakva preporuka – jer su Majstora Šandora lično poznavali – kako Komesar u tvojoj jedinici – Ivo Vejvoda – vrsni erudita i pisac – koji će Ti kasnije ostati doživotni prijatelj i napisati Ti najlaskavije recenzije – gde god je trebalo – bilo kad osvojiš Oktobarsku nagradu – Orden Rada ili slično. Ali da se odmah razumemo – Ivo Tebi nije pisao laskave recenzije (iz „nepotizma“) zato što ste bili prijatelji – nego zato što Te je po dolasku u jedinicu (a na osnovu ličnih pohvala Majstor Šandora) – rasporedio u tzv. „partizansku tehniku“ – što je bilo propagandano odeljenje u kome svakako nisi „dužio“ pušku – neko olovku pero i boje ... I zaista (kao i „tvoj Vaso“ otišao si u rat – a zapravo si tri godine bio u najidealnijim uslovima „renesansne slikarske radionice“ – jer Te je Ivo rasporedio da budeš „mali od skele“ – tada več znanim akademskim slikarima - Edi Murtiću i Zlatku Prici – jer si znao već sve tehnike proporcionalnog prenošenja – skice na velike formate. To Ti je dakle i faktički omogućilo da se upišeš u slikarsku istoriju Balkana – jer si učestvovao u izradi čuvene „partizanske freske“ u svečanoj Sali Doma kulture u Topuskom – koja je bila „scenografija“ za II. zasedanje ZAVNOH (Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Hrvatske) ...
Inače – svo to vreme rada na raznim propagandnim materijalima, plakatima, letcima i oglasima – Ti si neumorno crtao svoje neobavezne krokije najobičnijih dnevnih situacija : partizan koji čita u krevetu – drugarica koja ljušti krompir ili pere zavoje – partizanka za razbojem. Edo i Zlatko su se hvatali za glavu – kako si im pokazao koji crtež – jer si imao „ruku“ iskusnog slikara ... „Dečko je genije – ovo ćemo morati da mu izložimo posle rata !“ – ispričao je meni lično Ivo Vejvoda u jednoj od retkih prilika susreta veterana u Beogradu 1970-tih gde je glavni gost bio Branko Žeželj ..
Uzgred, negde 1974 ili 5 (dok je
desetina tvojih „šumskih krokija“ mirno dremala u ormanu – jednog dana Te je
pozvao Iva Vejvoda i zamolio Te da mu izabereš oko 30 – tak najboljih krokija i
pošalješ mu SPAKOVANE POŠTOM ... Nisi znao šta će mu , ali nisi „časio ni časa“
– poslao si ih 27!!! Vejvoda Ti je kao i uvek napisao laskavu recenziju krokija (koju je poslao i Tebi – pa je imamo i
ovde u prilogu) – ali zapravo on Tebi nije ništa javljao ... Posle nepunih
mesec dana – stiže Ti predlog Ugovora
od strane Kulturog odseka Muzeja
Revolucije NOV I POJ – o otkupu autorskih originala tvojih 27 partizanskih
krokija – koji je samo trebalo da potpišeš ... Cena je i Tebe zaprepastila -
jer je bila jednaka tri tvoje GODIŠNJE plate novinara (u statusu Urednika – u kome
si bio) !!!
Kako naime nisi imao laneno ulje (ni terpentin – ni sikativ) – slikao si je jestivim uljem 1952 godine ... Ta slika se do danas NIJE OSUŠILA – kad prisloniš prst – ne ostane trag – ali prst se lepi – kao da je slika završena - pre par dana !?!
Drugi simbolični vrh tog tvog „partizanskog opusa“ iz šume - je dečak pred školskom tablom, koji drži kredu – kojom je na tabli upravo napisao : 1 + 1 = 2. U maestralnom krokiju - u nekoliko poteza si sublimisao svo svoje tadašnje iskustvo o neredovnosti partizanske obuke (par časova kad se osvoji neki grad – pa time i učionica) – svu ljubav prema crtežu (uvek od početka) 1+1 (kao magijski ritual) – svoju fascinaciju zgusnutim slikarskim znanjima (koju si stalno osećao) kod Majstora Šandora – kada god vas je nečumu obučavao – i konačno to „dete“ simbolično predstavlja Tvoj sjajan zanatski – hobistički uspon kasnije do kolekcije od - 740 akvarela – koje si ostavio ...
Pošto nisi ostavio duhovni –
novinarski – radni testament – kao
pravi profesiomnalac ostavio si AUTOBIOGRAFIJU
– u formi tri rukopisa rađena godinama – iz dana u dan – na tvojoj čuvenoj
Uderwood pisaćoj mašini (ratni plen) u drvenom koferu – preko koga je mogao da
pređe putnički auto – i da je ne uništi ... To su bili tekstovi :
„ZVUCI RODNOG KRAJA“ – „PEROM I PUŠKOM“ I „POGLED SA
KOTE 85“ !!!
Svaki deo odnosio se (kako imena govore) na jednu fazu Tvoga života – od kojih smo do sada najviše pažnje posvetili prvom i drugom rukopisu – pa da nastavimo gde smo stali – sada kada smo otkrili koju „duhovnu riznicu“ pretražujemo :
U Cvijićevu 62 na Paliluli – ušao
si 1946 godine preko skela – pomagao majstorima da završe gradnju paviljona ...
sve je detaljno opisano u pomenutom „pismu“ od 26.03.21
Tu je svaki stanar (samac)
dobijao po jednu sobu – dok je na poslednjem (IV sptau) bilo desetak soba (2/4
m) – i jedna „dupla“ – za Tebe – koji si odmah u okrugloj maloj Sali na kraju
najvišeg hodnika – uneo ĐAČKU TABLU – (koju si crtao u šumi) jer si u
Cvijićevoj 62 – odmah osnovao školu
ručnih slovoslagača čiji si bio Upravnik
– pa i dobio „duplu“ sobu ... Ti si naime – dolaskom u Beograd već bio zaposleni
novinara u „Građevinskom radniku“ (samo par meseci) – a onda su Te drugovi (po
zasluzi) premestili u redakciju RADA
– koji je već tada bio - uz Trudbenik jedna od najforsiranijih državnih
projekata - evropske građevinske firme. U toj redakciji si proveo dve
godine – ali odmah ušao u problematiku tog esnafa i shvatio da je glavni kadrovski deficit (ručni) a
ubrzo i mašinski slovoslagači – koje si Ti počeo da okupljaš iz celog
grada – useljavaš u Cvijićevu 62 i naravno upisuješ u slovoslagačku školu !
Takvu tvoju ličnu inicijativu (koju sam pretrčao na „brzaka“) nisu mogli da ne snime drugovi „odozgo“ – tako da si do 1950 godine – posle jednog „gorljivog“ govorničkog nastupa na godišnjem Kongresu građevinskih radnika – bio prmešten u redakciju BORBE glavnog Organa KPJ – bio si već u „srednjoj višoj klasi“ novinarstva.
Ali Time smo iscpili sadržaj tvog
drugog dela autobiografije – zaključno sa probojem u novinarske krugove
Prestonice – kojoj ćeš ostaviti sledećih 40 najplodnijih godina.
Još da kažem zašto tolio o
Cvijićevoj 62 ... u tom paviljonu si kao Upravnik i „savezni novinar“ upoznao
drugaricu Milicu PUTNIK –
dvadesetogodišnju zanosnu lepoticu – i u toj sam kuću rođen ja (1052) – a 6
godina kasnije i moja sestra Lidija – danas advokat sa kancelarijom – i posdiplomac
kriminalistike – na katedri legendarnog Žike Aleksića – kod koga samo što nije
zakazala odbranu Magisterija – ali Profesor se „preselio“ – godinu dana posle
Tebe (30.01.2022) – što je detaljno opisano u pomenutom IN MEMORIAM od 2021.
Ali eto još jednog šlagvorta o dva sveta
večnih duša ...
Najpre u svojoj vanredno plodnoj
beogradskoj karijeri novina BORBE – ostavio si opus od 1.700 (kako si Ti žargonski
govorio „rubrika“- članaka,
tekstova) bez obzira da li su vesti ili eseji – uvek si prebacivao normu – dakle
Tvoja „produkcija“ u BORBI – za platu, uredno ukoričena kod knjigovesca u 8
knjiga (petogodišnjaka) ...
Ali impresivni broj te Tvoje
produkcije – samo je pola povoda – za ono što sam pomenuo ... Ja sam naime
(mnogo pre nego što sam prvi put pročitao Teslin stav sa početka – tvrdio i
napisao u saučešću - mnogim ljudima na socijalnim mrežams da :
„Ne verujem da čovek može umreti
– on nastavlja da živi sa ONIM NAJBOLJIM – što je ostavio u svakom od svojih
bliskih ...“
Na primer – čim sam pošao u osnovnu školu – već sa 8 godina si me ubacio u BORBINU distribuciju i zadužio torbom većom od mene – iz koje sam po Knez Mihajlovoj i Terazijama prodavao (glasno reklamirajući) sva izdanja „borbine kuće“ : dakle osim : BORBE – Večernje Novosti – Radio TV reviju i još neke ...
Najbolji „promet“ sam imao kad sam (pročitao) znao novinu napamet – a to je bilo posle noći kada si me vodio u štampariju kao „Dežurni urednik“ - da sečem šifove za ručnu montažu strane novine – naučim miris slovoslagačnice i štamparske boje, ali najvažnije : Kad nas je zadesio na dežurstvu ZEMLJOTRES u Skoplju (ja 11 godina) – razumeo sam da informacija mora da ode u svet – ali da tada - nema Glavnog Urednika – nema Direktora – DEŽURNI UREDNIK JE BOG ... Vrlo slično situaciji na gradilištu – kad vreće cementa nisu pokrivene – a sprema se gadna oluja – recimo oko 02:00 po ponoći !!!
Nekoliko tvojih vjeruju – koji će se ispostaviti
(nekima) kao zaveti :
„Ko postane novinar na papiru –
kada dobije mikrofon i kameru – može pojesti svet !“
Treba da vidiš danas – kako vlast
praktikuje Gebelsov citat iz Nirnberga – po Šperovim memorarima citiram :
„Da je Firer 1933 – kada je
regularno dobio izbore – mogao da pretpostavi moć medija (tada radija) – danas
biste svi vi – cela Evropa i pola sveta – bili
u III.RAJHU !“
Drugi Tvoj zavet bio je : „Novinarstva
nema – ako NE ČUJEŠ – obe strane !“
I konačno treći – koga danas (skoro) svi koji se zovu „novinarima“ izvrću u
njegovu grotesknu karikaturu - Ti si
naime ključ novinskog informisanja opisivao ovako :
Novinar u prvoj rečenici (zvanoj „fleš“) mora da kaže : KO – ŠTA – KAD - KAKO – GDE i ZAŠTO ! Održao
si stotine seminara dopisnicima (po cedloj Evropi) učeći ih ovo i ja sam srećan što danas ne možeš da vidiš
najave :
„Ne biste verovali“ ... „Ubistvo
za Riplija“... „Nikad viđeno“... „Neviđena katastrofa“ ... i najave sa tri
tačke (da privuku pažnju) onda sledi 4
šlafne teksta – da bi u (bukvalno poslednjoj rečenici) - saznao da je
proradio vulkan na Filipinima ... Moderni teoretičari komunikologije (čuj zanata) ovo
pravdaju „razvlačenjem“ pažnje čitaoca – da bi svako nesvesno kliknuo
što više „lajkova“ i „šerova“ - što bi se odnosilo na društvene mreže.
Međutim porazna je ta metastaza
„razmazivanja fokusa“ koja se širi na sve medije !!!
Samo da ponovim obećenje iz
prošlog „pisma“ da ću Tvoja tri rukopisa – koji su digitalizovani – da objavim
kao integralnu autobiografiju „POGLED SA
KOTE 85“ što se odnosi da Tvoj 85 rođendan kada si i Ti počeo ovo da
razvrstavaš u tri celine ...
I na samom KRAJU – kao i prošli put da Ti javim –
našao sam „UMOVANJE ZDRAVOG RAZUMA“,.
OPUS VASA
PELAGIĆA
Ovu
istorijsku figuru naćićete „guglajući“ kao – prvi srpski „socijalista
utopista“.
Tako ga bar Wikipedija predstavlja – U PRVOM OPISU. Ali, kako sam već objašnjavao – to je za „denotativce“ – one koji u svakom Leksikonu – od 30 prevoda, za određeni pojam, pročitaju prvi, i onda vam objašnjavaju – o čemu se radi !
Rođen je 1833 – Gornji Žabar – umro
1899 u Požarevcu. Kao Arhimandrita, Profesora i Direktora Bogoslovije u
Banjoj Luci – Turske vlasti su ga proterali – zbog „širenja
nacionalnih ideja Srpstva“ – a zbog učešća u BH Buni 1875 –
austrougarska vlast ga je internirala 1876.godine – iako on lično, za razliku
od ostalih pobunjenika – nije insistirao na UJEDINJENJU – BiH sa
Srbijom i Crnom Gorom - već je mnogo više insistirao na socijalno – oslobodilačkoj
dimenziji – (da ne kažemo na „klasnom karakteru“- prim MR) Bune !
Zbog ovog poslednjeg – Wikipedija ga (i danas) najpre predstavlja kao :
„revolucionara, publicistu, prosvetnog radnika, narodnog lekara, i prvog
„socijalistu utopistu“ - u Srba.
Zato što
nakon internacije odlazi u Srbiju i organizuje prvu proslavu Prvog Maja !
Poslednje godine života proveo je u
zatvoru u Požarevcu – gde je i umro 1899.godine.
Kao
rani socijalista – ostavio je za sobom knjige :
Odgovor na
četiri društvena pitanja
Socijalizam i osnovni preporođaj društva
Spas Srbije i srpstva
Blagodatnik
Nauka i radni narod
Glavna
dela su mu :
Nova nauka o javnoj nastavi
Preobražaj škole i nastave ...
STVARNI NARODNI UČITELJ (i lekar –
prim MR)
Kao Arhimandrit je ostavio dela sa „antireligioznim
tezama“ (kaže Wikipedija) :
Umovanje zdravog Razuma
Poslanica Bogu
Koliko nas košta Bog i gospodar ?
Dragi moj
Štef – sve navedene naslove ja imam na kompjuteru u tzv *.pdf formatu – ali ono
što bih voleo da vidiš prethodne i ove godine – je otimačina tri izdavača – da
objave CELOG Vasa PELAGIĆA –
dodajući sve navedene eseje i polemike – najobimnijem NARODNOM UČITELJU - i tako nastaju bolesno luksuzna izdanja od
preko 500 strana u tvrdom povezu – koja koštaju „đavo i po“ – a kupuju ih samo
„novokomponovani“ bibliofili – koji su posle čitavog veka OTKRILI Vasa –
koga nikada neće pročitati – jer Stive -
Ti i ja znamo da je njihov domet omeđen svešću „osvete loših đaka“ – kako lepo
reče Akademik Pavle SAVIĆ... a ateisti ???
ATIESTE – Mark Tven objašnjava ovako :
„Budite sigurni da ATEISTI znaju više o vašoj Religiji nego vi - Zato i jesu ATEISTI“
26.03.2026
Tvoj sin
Marin St. RAJKOVIĆ
#prednostdvojnogporekla #nacijaivera
#bratstvoijedinstvo #dvojnoporekloomogucavaizbor #mešovitoporeklo #zelariseljaciplaftarizanatlije
#institutzaumjetnostiobrt #radnickaprava888 #idejeinternacionale #religijajenajkrupnijazabluda
#arhimandritbanjaluckivasopelagic #vasopelagicprvisrpskisocijalistautopista #umovanjezdravograzuma
#ivovejvodapisac #agitproppartizanskatehnika #partizanskafreskautopuskom
#partizankazarazbojem #recenzijavejvodestevinihkrokijauprilogu
#muzejrevolucijejugosvavije #umetnostunovipojfnrj #jedanijedanmagijskicrtežuvekizpočetka
#zvucirodnogkraja #peromipuškom #pogledsakote85 #osnivaskoluslovoslagaca #40najplodnijihgodinaubeogradu
#ostavio1700autorskihnapisauborbi #ucenjepocinjedobijsnjemdiplome
#ucenjetrtejecitsvzivot #aristotelovaretonprincip #svakiucenikpostavljasvojapitanjaitražisvojeodgovorenasvojapitanja
#dežurniurednikjebog #kostakadkakogdeizasto #komunikolofgijarazmazivanjafokusa
#blagpdatnik #kolikonaskostabogigospodar #pravinarodniučiteljvasapelagića
Нема коментара:
Постави коментар