MARŠALOV PLAN U NAŠIM RUKAMA

KLESAREV  SAN

I.put objavljeno u časopisu ARHITEKTURA br.125 - maj 2008

P R O L O G

            Negde na početku vremena dok su još uvek postojali posebni Bogovi neba i zemlje, mora i kopna, biljaka i životinja, rešio je Stvoritelj – da konačno na Zemlji stvori savršeno živo biće koje će trajati bar 200 godina. Ali kao svaki Stvaralac – bio je sumnjičav kada je u pitanju SAVRŠENOST budućeg dela – jer je nameravao da ga stvori od nesavršenog materijala – sa nesavršenim upravljačkim sklopom i naravno podložnog svim mogućim slabostima - bića koje ume da misli. Osnovna ideja mu je bila da ga potstakne da se SAMOUSAVRŠAVA !!! Odmah je dakle odlučio da će najveća većina ljudi biti prosečnog duha – ali nije doveo u sumnju mogućnost da pojedini budu i nadprosečni. Da bi sve to realizovao bilo mu je jasno da mora postojati UZOR takvog “savršenog čoveka” – ali koji ne sme biti pristupačan svima. Zato je rešio da upita Braću Bogove različitih svetova - gde bi oni SAKRILI - takav “model” ?

            Bog mora odmah velikodušno ponudi kako će on u svojim morskim dubinama ”savršenog čoveka” sakriti u ”plavu pećinu” tako da ga nikada, niko neće pronaći, dok je sveta i veka ... ”Bojim se da si me malo podcenio dragi Brate ”– reče mu Stvoritelj -”čovek koga ja mislim da stvorim, plivaće skoro kao riba, a ako bude dovoljno uporan i nauči da dovoljno dugo zadrži dah – sigurno će pronaći Tvoju ”plavu pećinu” pre ili kasnije. Bojim se naime da bi takvih ljudi koji bi uspeli da pronađu UZOR ”savršenog čoveka” bilo mnogo više nego što Ti misliš - i mnogo više nego što bih ja želeo da ih bude ! ”

            Bog neba predloži, smirenijim tonom, da MODEL ”savršenog čoveka” sakriju tu negde na Nebu – među sobom i među oblacima – jer se nijedan čovek neće usuditi da ga traži na nebesima, I to - među Bogovima. Tvorac zažmirka rezignirano pa reče : ”Negde se nismo razumeli Brate moj. Miševe, crve, guštere i zmije i sve drugo što gmiže po zemlji sam već stvorio. Čovek koga ću ja stvoriti na Zemlji, će najpre hodati USPRAVNO, a zatim će vrlo brzo početi da lepi ptičja krila pčelinjim voskom, da bi pokušao da leti - bar poput ptica i pčela. Konačno će sagraditi gvozdene ptice, kojima će tako zujati među ovim našim oblacima, da će, veruj mi i nama ovde biti tesno.

            Sve u svemu Braćo moja, moram sa žaljenjem da zaključim da je svako od Vas preterano zaokupljen svojim svetovima, da bi mi dao koristan savet. Ja Vam se ipak zahvaljujem na trudu, jer ste me učvrstili u uverenju da postoji samo jedno mesto gde čovek neće tražiti UZOR “savršenog čoveka”– a to je u NJEMU SAMOME ! ”

            Kada je ostao sam, nad svojom projektantskom tablom, Bog je znao da mu je sada jedino neophodan KLJUČ ! Za sve ljude koji to zaslužuju, koji to dovoljno žele, a učeni su da traže i naučili da pronalaze rešenja – jednom rečju koji će se posvetiti ZADATKU koji će im On postaviti – biće potreban KLJUČ kojim će moći da ”odključaju” tajnu UZORA savršenog čoveka - kada do nje budu uspeli da se probiju.

            Na stolu je već imao sve pripremljene ALATE kojima će čovek GRADITI svoj SVET (civilizaciju). Bili su tu i Vavilonska kula i gradovi Ur i Uruk. Prebirao je između nacrta Likurgovog programa Egaliteta (ukidanja ropstva u Sparti) i Solomonovog hrama, Sokratovih peripatetičarskih kurseva šetača kroz šumu koji vode filozofske rasprave, i scenarija DRŽAVE spremljenog za Aristokla, programa Aristotelove Akademije i tako redom dok nije došao do Grada Sunca (Civitas Solis) namenjenog Tomasu Kampanelli, ali u svemu tome nije bilo onog posebnog ključa - za otključavanje ”samoga sebe”.

            Iznenada iz gomile nacrta uoči kako izviruje Program ŠKOLE BROJEVA koju će Pitagora osnovati tek u svojoj punoj zrelosti – pošto je prve 54 godine svoga života proveo putujući i učeći u Egiptu, Persiji i drugim velikim centrima tadašnje nauke. Na jednoj od strana Programa VELIKOG BROJA ugleda Pitagorin magični kvadrat pa reče :

4  9  2

3  5  7

8  1  6

”To će biti sasvim dovoljno da bude KLJUČ - čoveku koji već zna da sam u njega usadio seme njegovog NOVOG početka – odnosno njegovog zemaljskog PRODUŽETKA – ako bude sposoban da razume i ako bude na putu samousavršavanja – ovaj KLJUČ će biti dovoljan! Kada ga odgonetne znaće kako da izpolira ono najbolje u sebi i kako da to stavi u službu najviših CILJEVA svoje zemaljske Zajednice ljudi – kako će ih poučiti Platonova :”DRŽAVA”

”NEMOGUĆI” ŠEGRT

            Mnogo vekova kasnije (što je TREN za Bogove) - na Zemlji se odigrao jedan neobičan događaj koji je, bio u neposrednoj vezi sa upravo ispričanim razgovorom Bogova među oblacima. Negde u XV veku, počela je u Evropi gradnja jedne svete građevine na jednom brdu koje je dominiralo okolinom,  po nalogu jednog vlastelina i po projektu Protomajstora, sa nekoliko desetina majstora nadzornika, nekoliko stotina pomoćnika, koji su ugrađivali kubične kamenove koje je na dnu brda, u kamenolomu, preko hiljadu šegrta nadničara klesalo, i izvlačilo gore na vrh brda radi ugradnje. Gradnja je tekla besprekorno harmonično, čak i u jedinstvenom TEMPU, jer su nadzornici davali RITAM svojim udarcima čekića – slično predvodniku galiota koji je davao ritam udarcima dva malja o trupac na pramcu galije, da bi galioti, 15 pari vesala potezali u istom trenutku i tako postizali najveću brzinu - dok nije bilo VETRA !

To je medjutim bilo tek na pola snage – jer galija NAJVEĆU

brzinu postiže tek sa vešto uhvaćenim vetrom da ”napuni” JEDRA

– kao što čovek najbrže plovi - gonjen ŽELJOM !

            I tako su oni radili od svitanja do sumraka. Norma im je bila jedan kubični kamen dnevno po čoveku – potpuno oblikovan i ugrađen. A onda jednoga dana, sve se odjednom promenilo. Jedan od šegrta, kao da je dobio ”vetar u leđa” – počeo je da radi DVOSTRUKO BRŽE i od tog dana da završava po dva kubična kamena dnevno, kao da se u njemu ”otkačio neki feder” koji ga je gonio duplo većom brzinom ! Počeo je da radi od podneva do ponoći i uspevao do sutona da odvuče na brdo po dva kamena, a večeri je provodio šetajući pored reke i razmenjujući iskustva sa drugim zanatlijama.

            Svi su se pitali šta se desilo? Kao i u svakoj zajednici, svako je imao svoj odnos prema novonastaloj situaciji. Neki su nastavili neumorno da ”zabušavaju” kao da se ništa nije desilo i predavali su svaki drugi dan po jedan kamen, za po jednu dnevnicu. Najveći broj nadničara je i dalje mirno odrađivao svoju dnevnicu samo jednim kamenom. Treći su počeli krišom da ogovaraju ”nemogućeg” šegrta, govoreći kako je poludeo. Ostali su mu tiho zavideli. Neki su pokušavali da se takmiče sa njim.  

Retki su ga stizali na dan, dva - ali ne duže.

            Kada je vlastelin čuo da postoji nadničar koji može da uradi DVA kamena dnevno, tražio je od nadzornika da dupliraju dnevnicu svakom ko uradi po dva kamena. Već sledećeg dana ”nemogući” šegrt je uradio TRI kamena od podneva do ponoći. Nadzornici su se tek tad našli na ”mukama”. Neke šegrte su morali da teraju na posao, druge da nagrađuju za drugi kamen, u svakom slučaju mogli su da zaborave na harmoniju ”mirnog posla” nadzora gradnje. Na kraju im nije preostalo ništa drugo nego da zahtevaju od Protomajstora, da zamoli Gospodara da pozove na razgovor ”nemogućeg” šegrta i zatraži od njega da objasni - o čemu se tu radi ? Vlastelin je pozvao na razgovor ”nemogućeg” šegrta i to u vreme kada su u tabernaklu bili i Protomajstor i nekoliko majstora i čak desetak pomoćnika.

Pitao ga je zašto (šta god da se desi) - on UVEK radi VIŠE od ostalih ?

Ovaj odgovori :  ”Gospodaru – moram da Te zamolim
da ostanemo sami sa Protomajstorom –

onda ćeš dobiti odgovor na Tvoje pitanje.”  
Protomajstor je samo klimnuo glavom.

            Kada su u baraci  ostala samo njih trojica, ”nemogući” šegrt progovori :

”Dakle Gospodaru, dok smo još radili od svitanja do sutona, ja sam jednog dana uradio svoj kamen već do podneva i doneo ga gore na gradilište. Tačno u podne, peklo je Sunce, nigde nije bilo ”žive duše” i ja nisam odoleo iskušenju da zakoračim na mermerni pod našeg Zdanja. Kad tamo na sred poda pritisnut sa četiri mala kamena u uglovima da se ne bi zamotavao, nalazio se pergament na kome su bili svi crteži našeg Hrama, i to iz svih uglova i sa svim ukrasima kakve nisam mogao ni da sanjam. Najpre sam se strašno prepao, jer mi je bilo jasno da se nalazim tamo gde ne bih smeo da budem ! Ipak nisam odoleo. Sav pretrnuo, prišao sam bliže pergamentu i ugledao veličanstvenu Građevinu, toliko lepu da sam izgubio tlo pod nogama i samo tupo seo na mermerni pod, kao da me je grom pogodio. U grudima mi je treperila neobuzdana prepelica oduševljenja LEPOTOM !!!

Ne znam šta se tačno toga trenutka dogodilo, ali meni je odmah bilo jasno 
- da mi više neće biti važno ni kada jedem, ni koliko spavam, 
da ću samo raditi do iznemoglosti

– sve dok NAŠ HRAM - ne bude ZAVRŠEN !!!

            Niko me dakle nije video i ja nikome ništa nisam rekao, ali je moglo vrlo lako da se desi da ni ja NE VIDIM crtež na podu, jer je boja pergamenta bila skoro ista kao žućkasta boja mermernog poda hrama. Pergament mi je ”pokazala” (da tako kažem) ČUDESNA STRELA SVETLA sa Juga. Naime, kao što znate, u našem Hramu je od svih zidova tek podignut južni, jer je u njega morao da bude ugrađen vitraž koji je prvi stigao na gradilište. Podignut  je dakle zid u koji je ugrađena trifora (trostruki prozor) u čijem srednjem polju je postavljeno svo staklo u ”crtež” od olovnih traka koje dele parčiće stakla, osim onih 5 komada na samom vrhu luka srednjeg prozora, koji čine PENTAGRAM. U trenutku kada sam ušao, tačno u podne, kao nožem odsečen oštar zrak Svetla suknuo je kroz ovih 5 otvora i pao na pergament i tako mi omogućio da uopšte primetim talasasti papir koji je odstojao od savršeno poliranog mermernog poda. Tek kada sam prišao crtežu, video sam da svetlosni zrak tačno gađa kvadrat sa devet brojeva, koji je stajao na ivici pergamenta :

4  9  2

3  5  7

8  1  6

            Protomajstor uznemiren, prošeta po radionici – dobro razmisli pa tiho reče :

”Poštovani Gospodaru, ovog šegrta sam ja lično upisao kada smo počeli radove, jer ga poznajem već desetak godina sa raznih gradilišta, koja je morao da menja jureći veću nadnicu, da bi prehranio porodicu, inače bi on odavno postao ne samo pomoćnik, nego možda i gotov Majstor našeg zanata. Jedino što u ovom trenutku mogu da predložim, svestan ISTINE da je na ovom svetu vrlo malo tako čestitih ljudi kao što je on, to je da se ovde pred Tobom i predamnom ZAKUNE da ovo što smo sada čuli – nikada i nikome ko ne pripada našem Esnafu neće ponoviti. Šegrt spremno uzviknu : “Kunem se!” U njegovom slučaju to je dovoljna garancija ugrožene tajnost - zaključi Protomajstor, a zatim dodade :

            Što se Tebe Gospodaru tiče - očekujem da prepoznaš bar nekoliko stvari :

Najpre da je ovaj čestiti čovek bio najvredniji i proizveo do sada na ovom gradilištu najviše od

svih radnika ! Zatim da je iskazao vanrednu lojalnost, smernost i iskrenost time što je znao da je učinio prekršaj, a ni jednog trenutka nije pokušao da nam to sakrije. I konačno da je iskazao MUDROST dostojnu zrelosti Majstora, kada je tražio da se isprazni baraka, jer nije bio siguran  KO  SVE  SME  da  čuje  ono  što  će  tada  reći  !  U  tom  smislu  očekujem  da  ga nagradiš kako dolikuje i da meni dozvoliš da mu otkrijem Tajne koje će mu omogućiti da sve svoje talente - stavi još više u funkciju ubrzanja naše gradnje i povećanja njene trajnosti ! ”

            Vlastelin se zamisli, pogleda jednog, pogleda drugog, pa polako reče:

”Ti ćeš Protomajstore ovom čestitom čoveku i najvrednijem učeniku 
toliko povećati nadnicu, da više nikada neće imati potrebe 
- da ode iz naše Gilde, tražeći bolju platu !

            A Ti ćeš vredni Majstore, već od sutra prestati da klešeš, jer je to za Tebe postalo gubljenje vremena. Tvoj jedini posao će biti da obilaziš gradilište kao pomoćnik  nadzornika i koristiš svaku priliku da grupama radnika, kada je planirano vreme njihovog obeda ili odmora, pričaš svoju zanosnu priču o tome kako si usnio NEOBIČAN SAN. Prepričavajući svoj san opisačeš do najsitnijih detalja crteže Hrama koje si video, naravno svakoj grupi radnika na njihovom nivou razumevanja stvari. Da bi oni otvorili svoj um za Tvoj san, pokušaćeš od svakog od njih da ”napraviš” DRUGA, koji je spreman da sa Tobom podeli Tvoj san. Toj veštini stvaranja prijatelja koja se zove : ”četiri spoprazuma” * mene je naučio moj pobratim Don Miguel RUIZ - iz jedne daleke zemlje :

1. – Neka Ti iz usta idu samo BISERI! Ako pričaš o čoveku sa deset osobina od kojih je devet loših a 
       jedna dobra – ili pričaj o toj jednoj – ili ćuti !

2. – Nikada ništa ne primaj LIČNO! Ljudi uvek pričaju o sebi, retko o Tebi.

3. – Ne pravi PRETPOSTAVKE ! Pitaj čoveka šta je hteo da kaže ili uradi ...

4. – Sve što samo od Tebe zavisi – uradi uvek NAJBOLJE što možeš ! ”

E P I L O G

I zaista novi Majstor je napravio čudo!

Za samo nedelju dana je vratio PESMU na gradilište!

Svaki šegrt je klesao po DVA KAMENA dnevno !

Za par nedelja su svi uz pesmu obavljali svoje dužnosti :

Šegrti pevajući svoju pesmu, Kalfe svoj menuet, a Majstori svoju himnu!

Njihovo Zdanje, građeno VIZIJOM - jedara punih vetra zbratimljene ŽELJE

– izniklo je stvarno u neverovatno kratkom vremenu kao začarani MODEL

savršenog ŽIVOG BIĆE – kakvo je upravo “projektovao”

Gospod Bog - na početku Sveta !!!

* - Don Miguel Ruiz : ”ČETIRI SPORAZUMA”– Mono & Manana – MOĆ KNJIGE – 2004 - Beograd

ilustracije : "KAPELA U ROSLINU - KRIJE TAJNU"- Škotska (1456) - SREMSKE VESTI - 13.01.2016

KOLARAC - INSPIRACIJA ZA XXI. VEK

(PROSVEĆENI  INVESTITOR  U  SRBIJI  XXI  VEKA) 10.05.2014

Kolumna u ARHITEKTURI od 24 nastavka – koja je išla 2007 – 2008 - 2009 –

Pod nadnaslovom „ANATOMIJA DESTRUKCIJE GRADITELJSKOG ESNAFA“

nastala je zapravo od jednog mog naručenog teksta o „građevinskoj mafiji“

gde sam kao kontrapunkt - uzeo zadužbinarstvo čiča Ilije Kolarca. Taj tekst je

Bio malo duži – pa ga je urednik „isekao na tri dela“ – bez da promeni zapetu

pa vam ga ja (zbog autentičnosti) tako i postavljam !

NA KRAJU ĆU OKRENUTI REDOSLED – da bude u kontinuitetu.

VIDITE LI ZNAČAJNU RAZLIKU POSLE CELIH 10 GODINA !?!

INVESTITOR  U  SRBIJI  XXI  VEKA – I.deo

(prvi put objavljeno – bez izmena - u ARHITEKTURI 118 – oktobra 2007)

Još od početka Milenijuma sam nebrojeno puta ponovio ocenu da u Srbiji nije

najgora rezultanta prethodne desetogodišnje “despotije” jedne porodice – potpuna INKOMPETENCIJA – već bezkompromisna BORBA neznalica i ignoranata za

PRAVO da ono o čemu nemaju pojam, koliko nemaju pojma – da nemaju pojma

 - mogu javno i ravnopravno da ocenjuju - i čak o tome odlučuju !

Takvih naravno po definiciji ima najviše među POLITIČARIMA

– jer u ovom narodu (još od Nušića) poslednji kriterijum za njihov izbor je bila STRUČNOST. Ovo me međutim mnogo manje brine kad su u pitanju političari

koji  potiču sa KADROVSKIH LISTA - pošto uvek imaju onu novinarsku krilaticu

da su oni ”univerzalne neznalice”- uče samo šta treba i (naravno) rade samo ono

šta im gazda kaže !!! (Što reče naš čuveni Akademik Pavle Savić)

«...osveta LOŠIH ĐAKA koji su sačekali svojih 5 minuta ...»

- inače bi u svakoj drugoj društvenoj konstelaciji - bili upravo NIGDE !!!

U svetlu ovog saznanja, mnogo me više brine naša – građevinska struka. Radi se dakle o INŽENJERIMA – koji bi po “default” – u trebalo da misle sistemski i sistematski – odgovorno i argumentovano. Oni to u velikoj većini i rade – ali imaju mali “hendikep” što vrlo retko rade sa SVOJIM PARAMA. Naime svaka “linija” koju povuče inženjer na papiru – pokreće uvek VEĆU MASU para – koje mogu biti : državne, korporacijske, akcionarske, privatne ili dobrotvorne ... Navedeni redosled “organoleptičkog” porekla para, nije ni malo slučajan – ali pre toga moram da vam otkrijem ko mi je ukazao na ovaj problem – a uopšte nije inženjer – ni blizu !!!

Kada sam 2000 godine objavio knjigu : “Kako najlakse upropastiti sopstvenu kuću” ( u fazi gradnje – naravno) – u podnaslovu sam napisao : ANTIPRIRUCNIK ZA MUDRE INVESTITORE. Time sam hteo da kažem da MUDAR investitor u toj knjizi može pronaći sve ono što ne treba da radi dok gradi (u ovom slučaju porodičnu kuću) ako neće, da je gradi tri puta duže nego što bi morao – i da ga košta 4,5 puta VIŠE od cene takve kuće - izgrađene po projektu - za potrebno vreme.

https://www.youtube.com/watch?v=0gcoHohhobM

Tako sam ja poslagao kockice iz svog 20 – godišnjeg iskustva sa preko 200 investitora. Jednako tako su me razumela i dvojica prvih recenzenata knjige – koji su bili arhitekti !!! Medjutim – onda se pojavio treći  recenzent – moj dragi prijatelj sociolog kulture i doktor “slobodnog vremena” kako ja volim da zovem Dr. Ratka BOŽOVIĆA – koji je na promociji pomenute knjige neočekivano izrekao nešto

-        što me je nateralo na razmišljanje sledećih pet godina :

-         

“ Autor je napisao ODU našim hrabrim kućegraditeljima – koji su u nejnenormalnijim vremenima, ugradili pare u zemlju, da više nikada ne mogu da ih vrate u džep

–       i pritom od sebe napravili, nove poreske obveznike u Zemlji koja menja

–       Zakone kako se kome “okrene ćurak! “

Ovako markirana “lična žrtva” nepogrešivo asocira na našu investicionu tradiciju ZADUŽBINA! Je li to već u par rečenica vrlo slojevito stratifikovana DEFINICIJA idealnog INVESTITORA pre svega u zemljama, u vreme i u prilikama – TRANZICIJE ? To ume malo ko kao Dr. Ratko BOŽOVIĆ. Je li to idealni investitor XXI veka i/ili - šta mu je potrebno da bi to postao ? Setimo se samo na kratko čoveka – legende koji se - sve šljivama i svinjama trgujući – upisao među najveće dobrotvore SRPSKE KULTURE . Čiča Ilija Milosavljević - KOLARAC ! Je li bio obrazovan ? Po sopstvenoj izjavi “ ... ja sam završio “časlovac” (tri razreda livadske osnovne škole – prim.M.R.) – a ostavljam svome narodu UNIVERZITET !”

Koja je to vrsta motiva bila kod trgovca čija je logika : kupi jeftino - prodaj skupo – i ZARADI ! E, pa - kad “pretekne” stupa na scenu građanska savest i patriotska logika : ” Ne pitam šta ja mogu da uzmem od Države – već šta ja mogu učiniti za svoju Državu ? Po čemu će me generacije pamtiti ?“ Kad IMAŠ dovoljno odna činiš dobro delo ne iz obaveze – nego iz svog ličnog zadovoljstva. Pritom naravno ne mašeš zastavama i parolama – da bi TRGOVAO svojim „PATRIOTIZMOM“ !

Kako je čiča Ilija uz Mišu ANASTASIJEVIĆA, Savu TEKELIJU, Nikolu SPASIĆA i još nekolicinu, uspeo da dobije najelitnije gradske lokacije i podigne impozantne građevine od po (“Kolarac” recimo) 4.500 m² ? Jednostavno ! Čiča Ilija Milosavljević – KOLARAC  angažuje Profesora Petra Bajalovića, jednog od najviđenijih tadašnjih arhitekata – koji je OCENIO gde u Beogardu treda postaviti narodni Univerzitet : Jednako udaljen od Dorćola, Kalemegdana i Antičke biblioteke

–       pa je tako i ušlo u plan !!!

–        

Kako je to primala državna vlast. Personalno - Pastoralno! Poštujući LIČNI autoritet ! Kada (na primer) gospodin Nikola Pašić sretne arhitektu Bajalovića

u Knez Mihajlovoj, skine šesir i kaže :

“Postovanje gospodine Inženjeru – uvek mi je drago kad sretnem Vas koji

nešto gradite – STVARATE – uvek mi se ta nedelja završi uspešno !”

“ Hvala – takođe Gospodine Premijeru – nije teško praviti graditeljske poduhvate kad imaš podršku takvog Predsednik - takve Srpske Vlade !”

–       odpozdravlja smerno uvaženi inženjer ...

–        

Primetili ste da smo do sada govorili o poslednjoj

pomenutoj vrsti investicija – o ZADUŽBINI.

Branko DRAGAŠ -STRUKA - 14.07.2014

Branko Dragaš  -  STRUKA

14. jul 2014.   Crtice

Sjajan text B.Dragaša - NIKAD AKTUELNIJI

Povodom jedne rasprave  o tome da li stručnjak treba da uđe u izdajničku Vladu, objasniću detaljnije moj stav. Ukoliko grešim, eto prilike da vi, dragi moji prijatelji, iznesete svoj stav. U raspravi se najbolje može rasvetliti problem.

Moj stav je sledeći: moralan čovek neće da uđe u Vladu zato što je Vlada izdajnička i radi protiv interesa Srbije, a stručan ćovek isto neće da uđe jer je Vlada nekompetentna, diletantska i nestručna, pa, samim tim, stručan čovek odbija da učestvuje u takvoj vlasti.

Pozicija moralnog čoveka je jasna. Moralan čovek se drži svojih moralnih principa i neće da ih naruši. Njegov moralni integritet ga sprečava da radi protiv morala.

Vidim da je stav o ponašanju stručnjaka izazavo polemiku. Možda nisam dovoljno dobro objasnio svoje stanovište u vezi ponašanja stručnjaka. Koristim ovu priliku da budem konkretan i jasan.

Moje mišljenje je da stručnjak neće da prihvati da uđe u Vladu u kojoj nestručni upravljaju i odlučuju, jer stručnjak zna da je to protivno njegovoj struci i narušava principe njegove struke. Stručnjak ne veruje u tu Vladu i zato neće da pogazi svoju struku.

Ali, ako može da ostvari neki svoj interes?

Ako ostavruje neki svoj interes, onda negira svoju stručnost, jer odluke donosi na osnovu ličnih interesa, umesto na osnovu svoje stručnosti.Kada donose odluku protiv svoje struke, on više nije stručnjak.

Objasniću.

Ako se gradi neki most, uzmimo taj primer, ne promašeni MOST NA ADI, protiv koga su stručnjaci ustali, ali političari i nestručni ljudi sa svojim ličnim interesima su progurali tu megalomansku investiciju za budžet Beograda; ako se, dakle, gradi jedan običan most, na mestu gde je neophodan most, onda stručnjaci moraju da se drže STANDARDA za izgradnju tog mosta.

Šta je to struka?

Struka ili zanat je profesionalna primena stanarda u nekom poslu. Svaki posao ima svoje standarade. Ti standardi se uče, vežbaju i primenjuju. Godine moraju da prođu da bi se ovladalo nekom strukom. Godinama se uči posao i dobija neophodno potrebno iskustvo, praktično iskustvo, pokazano iskustvo, koje donosi nekome reputaciju stručnjaka. Dobar stručnjak se stvara godinama. Ne može preko noći. Ne može na brzinu. Na foru. Preko veze. Preko reda. Mufte. Tako se ne stvara stručnjak. Mora da protekne vreme. Ne može političkim angažmanom.

U komercijalnoj civilizaciji nema vremena za stvaranje stručnjaka. Tako dobijamo insatnt stručnjake. Fah stručnjake. Najmljene stručnjake. Stručnjake po pozivu. Stručnjake koji ne poznaju celinu, nego samo jednu ograničenu oblast. Ali, to je drugi problem stručnosti.

U našem primeru o mostu, važno je da stručnjaci koji grade most, to ne mogu svi građevinari da rade, nego stručnjaci koji su se specijalizovali za izgradnju mosta, primene građevinske standarde u izgradnji tog mosta. Ukoliko neki stručnjaci ne žele da primene građevinske standarde da bi, stavljajući lošiji materijal ili manje materijala, ostvarili neke svoje lične materijalne interese, onda takav most može vremenom da padne. Stručnjaci koji pristaju da negiraju standarde svoje struke, koji svoje lične interese stavljaju ispred struke, više se ne mogu nazvati stručnjacima, jer faktički oni to više nisu.

Oni su manipulatori, špekulanti, trgovci interesima i ljudi koji su prodali svoju struku. Oni više ne mogu  da budu stručnjaci, jer su izgubili kvalifikacije i reference svoje struke.

Kada nekog stručnjaka pozivaju da uradi svoj stručan posao, tražeći od njega da pogazi principe svoga zanata, takav stručnjak će to odbiti, jer brani interese svoje struke. Ako se u Vladi nalaze nekopetentni ljudi, diletanti i ljudi bez kvalifikacija, stručan čovek neće pristati da uđe u tu Vladu sa takvim ljudima, jer zna da je čitav taj projekat pogrešan, da ga vode nestručni ljudi i da mora da propadne.

Eto odgovora na pitanja zašto su Radulović i Krstić ušli u Vladu, a kasnije izašli iz nje.

Ako su moralni, oni ne bi ulazili u izdajničku Vladu, jer ta Vlada izdaje državne i nacionalne interese. Ulazak u takvu Vladu je potvrda da priznajete takvu nakaradnu i štetočinsku politiku. Ako su stručni, nikada ne bi ušli u Vladu sa političkim ološem koji nema nijedan radni dan u struci i koji radi po nalogu Velikog Brata.

Ako, ipak, uđete u nestručnu Vladu, onda vrlo brzo dolazite u sukob sa diletantima iz vlasti i opstanak u takvoj Vladi je dugoročno nemoguć. To se pokazalo u oba slučaja tačnim.

Ali, pitate se vi, zašto su njih dvojica, ipak, ušli u vlast?

Opravdavanje da ulaze u vlast kako bi je iznutra menjali  potpuno je idiotsko. Takvo nešto nije moguće. Ne možete da menjate totalitarni režim tako što ćete biti njegov šraf koji ga učvršćuje. Samo otvoreno i hrabro negiranja tog režima, borba protiv njega, odbijanje saradnje sa njim i insistiranju da se primenjuje struka, mogu da dovedu do rušenja totalitarnog režima i početka procesa demokratizacije okupirane države.

To je ugaoni kamen u čemu se razlikujem od mnogih navodnih stručnjaka i velikog broja javnih ličnosti koji, na prvi poziv ljudi iz totalitarnog režima, ponizno dotrče da se ogrebu za malo vlasti i moći. Takav stav se plaća gubitkom poslova i zabranama u javnosti. Ali, to je cena vaše moralne vertikale i vaše stručnosti. Dakle, za stručnake je opasno da se kockaju sa strukom; ne samo sbog same struke, već i zbog svoje buduće karijere. Stručnjaci, budite oprezni, ne dozvolite da vas trenutni interes diskvalifikuje za buduće interese. To bi pokazalo vašu glupost; a glup čovek ne može biti stručnjak. Tu nema mogućnosti za kompromise. Tu nema mesta očajavanju i kukanju. Ili ste verni svojim etičkim principima i nastojite da ostanete čisti, čuvajući svoju slobodu i nezavisnost, ili ste deo tog zlikovačkog korpusa. Nema tu velike mudrosti.

Ili ste stručni i branite principe svoje struke, makar bili zabranjivani i negirani, ili ste deo razbojničke bande koja nastavlja da pljačka državu i građane. Svi na vlasti to rade. Ideologije uopšte više nisu važne. Njihova namera nije stvaranje slobodne i bogate društvene zajednice, nego dalje porobljavanje i pljačkanje građana.

Mislim da sam bio dovoljno jasan.

Nema saradnje sa uzurpatorima demokratije.

Nema kompromisa sa totalitarnim režimom.

Nema opravdavanja za okupatore Republike.

Imate dva principa da birate.

Moralni i stručni.

Koji će te odabrati?

Nije uopšte važno.

Odaberite bar jedan.

I nikada ne sarađujte sa totalitarnim režimom.

Držite se morala i struke.

Nikada nećete pogrešiti.

Branko Dragaš

Beograd, 14.7.2014