POZADINA KAMPANJE - STARO SAJMIŠTE

10. godina NVO AUA (IV. epizoda vremeplova)

PROGRAM REKONSTRUKCIJE STAROG SAJMIŠTA

            Jedan od višestruko ilustrativnih primera – manipulacije, spinovanja, tragičnog nerazumevanja i javne zloupotrebe kolektivnog (prostornog) dobra – jednog urbanističkog (pa dakle i planerskog) IZAZOVA (da ne kažem „problema“ srca Beograda) – je fenomem STAROG SAJMIŠTA !!! Njime se ALIJANSA uporno i neprekidno bavi – od samog svog osnivanja – mada se može reći da je ovaj redak fenomen u Beogradu – koji je stvorio svoj autentični „genius loci“ – bio jedan od

bitnih povoda, za osnivanje n.v.o. – koja se bavi baš unikatima !!!

            Najpre, ja sam još 2007. objavio na sarajevskom portalu A4A (arh. Nikola ŽIC) – članak pod nazivom : „Staro Sajmište nema cenu – ono je dragulj“. Ovaj članak su preneli svi arh. sajtovi, veliki broj dnevnih novina – i čak „Politikin Zabavnik“- sa redakcijskim komentarom : „Daj Bože da još neko u ovoj zemlji – o žrtvama razmišlja, kao autor ovog teksta“. Kada je dakle tekst postao javni stav - (uzgred neposredno posle 70.- te godišnjice otvaranja S.S. – 1937.god – koju je Urbanistički Zavod, obeležio skromnim skupom, u svome ulaznom holu, gde je postavljen odštampani PLAN Starog Sajmišta – po kome je izgrađeno – u funkciji makete bivšeg kompleksa (kakva se obično postavlja). Sačuvana dokumentacija – izložena je na Sajmu (novom).

            Iz navedenog teksta je veliki broj beograđana, po prvi put je video - brojne istorijske činjenice o razlozima i svrsi izgradnje – ovog kompleksa (kada današnjeg Sajma, nije bilo). Kako tekst imate u nastavku, neću ga prepričavati – preneću vam samo nekoliko „okolnosti iza kulisa“ koje tekst ne pominje – a koje su bile razlog da ALIJANSA – od tada, do sada ne odustane od borbe za Staro Sajmište – kao dragulj – a ne poslednji LOGOR(ski memorijal na svetu) – kada je i Aušvic – već „stavio katanac“ po nalogu Opštine Osvijenćim – čak i za turističke posete!

            Naime, tada dva proverena manipulatora, od kojih jedan (tadašnji) Predsednik Opštine, a drugi direktor medijske kuće – načuli su podatak (pomenut i u donjem tekstu) da bi na ovom priobalju Save, metar kvadratni mogao da vredi i do 10.000 € ! Kao najbolje preteče današnjih (2018) tzv. „građevinskih investitora“ - oni počinju da proganjaju funkcionere Zajednica jevrejskih opština, i drugih semitskih i semitofilskih Udruženja – sa (nebuloznom) pričom kako će im oni u Starom Sajmištu napraviti „replike“ Vitlejema – odnosno „zid plača“ - !?!

Neka mi oproste moji prijatelji Sefardi, u ovom trenutku

– oni su strpljivi i do kraja će sve biti jasno !!!

            Da podsetim – tada je Staro Sajmište bilo službeno u statusu „kulturnog dobra“ (onako devastirano nije moglo dobiti status „spomenika kulture“) i u njemu su imali (stambene) ateljee preko 120 značajnih srpskih likovnih i primenjenih umetnika (neki svetski priznati) – dok je lagendarni Spasićev Likovni paviljon (jedini u svom vremenu građen namenski kao galerija – sa zenitalnoim svetlom 360º i simezom kretanja posetioca Galerije – preko 1.000 m) – u privatnom vlasništvu firme POSEJDON – kojoj je ovaj biser – u ogrlici Starog Sajmišta – tadašnji „Poslovni prostor“ morao da prepiše vlasniku – na ime duga za višegodišnje špediterske usluga (selidbe), koji nije mogao da mu isplati. Vlasnik je u Spasićevu Zadužbinu ušao u sred leta – u veliku salu sa vodom na podu – do članaka ! Kada  pročitate priloženi članak i vi ćete razumeti

– kako i zašto je ovaj ceo prostor „žrtvovan zubu vremena“ !

            Tvrdo jezgro ALIJANSE (koje će je osnovati tek krajem godine) – u dogovoru sa novim vlasnikom, sa idejom da se oživi Spasićeva antologijska zadužbina (u matičnoj i srodnim funkcijama) – u sastavu 7 magistara i doktora umetničkih i primenjenih dislciplina – usvaja naziv - SPASIĆEV PAVILJON – osniva Umetnički savet Paviljona i Programski savet Starog Sajmišta – i predlaže bogat elitni umetnički programski sadržaj. Pogledajte u prilogu vizit karte Predsednika (neću sada da eksponiram ni jednog člana Saveta) kao i ulaznicu na koncert „Filmske muzike“ – Maje VOLK sa prijateljima. Po datumu na ulaznici za koncert (12.04.2008) možete zaključiti - kada je ovaj prelom za štampu rađen. Istine radi – nekada su zbog „preživljavanja“ Ustanove i velikih troškova sanacije – koje je novi vlasnik – SNOSIO SAM – morali da se dozvole izvesni „programski kompromisi“ – kao recimo (izuzetno) boks meć ili estradni koncert.  

            U svakoj takvoj prilici – pomenuta dvojica mešetara, prvi svojim političkim uticajem (vladajuće stranke) – a drugi „gebelsovskim pritiskom“ svoga medija – počinju da maltretiraju vlasnika – sa osnovnom idejom – da donošenjem novog zakona – kvalifikaciju celog S.Sajmišta promene od „kulturnog dobra“ u „memorijalni kompleks“?  Njihova „špekulantska logika“ je bila providna : Najsolidarnija građanska zajednica u Beogradu – bili su (i ostali) Jevreji. Ko je najviše stradao u „Juden lager Zemlin 1941“ (u priloženom članku vidite kako je RETORTA IDEJA EVROPE – postala logor) – naravno Jevreji. Providna logika pomenute dvojice, ignoranata i denotativaca – bila je : Ko ima najviše para u Beogradu – Jevreji. Ko je najviše stradao u Logoru – Jevreji ! Kome treba ponuditi LOGORSKI MUZEJ – Jevrejima !?!

Šta je najciničnije u ovom načinu rezonovanja ?

            Kompleks STARO SAJMIŠTE – izgradilo je 33 zanatskih Udruženja – čijih su 80% članova bili Jevreji. I to ne bilo koji Jevreji. Naši domaći (poreklom španska grana) – SEFARDI – sa Dorćola – rođeni beograđani u II. ili III. kolenu. Isti oni beogradski Jevreji – koji su se samo svojom marljivošću, solidarnošću, radom i štedljivošću – u jednoj generaciji – uzdigli sa Dorćola – na Terazijski Greben – i kupili sve značajnije zanatske i trgovinske radnje u (tek formiranoj – današnjoj) Knez Mihajlovoj ulici !!! To su bili isti oni beogradski Jevreji – koji su osnovali 1923. - Prvo Društvo za zemaljske izložbe – sa programskim opredeljenjima – koja ćete nađi u tekstu iz A4A. Kako rekoh – 80% članova Društva činili su naši Sefardi. Njihova poslovna inutuicija – vodila ih je ka Sajmištu koje će kao RETORTA IDEJA cele Evrope – dva puta godišnje služiti za razmenu naučnih i tehničkih dostignuća i „širenje kulturne saradnje sa celim svetom“.

            Kako su sa 2/3 ulogom Guverner Narodne Banke – Đorđe Wajfert i Premijer Nikola Pašić (ustupanjem placa od strane Grada) – pomogli da se na 14 ha, izgradi preko 4.000 m² u 14 (nacionalnih) paviljona – za samo 18 meseci – pošto je Društvo za Zemaljske izložbe strpljivo čekalo od osnivanja (1923) do početka gradnje (1935) – vidite u priloženom članku !!! Setite se svi - samo 4 održana (prolećna i jesenja) Sajma – sa kojih potiču antologijski snimci : „Čuda od čoveka – Dragoljuba ALEKSIĆA – koji držeći se zubima – visi sa aviona – koji nadleće paviljone S.Sajmišta. Središnje kule – koja je služila za demonstracione skokove padobranom – ili „PHILIPS“ – ovog paviljona – u kome je izvedena prva – televizijska projekcija u ovom delu sveta !!!

            Mene do danas (11 godina) niko nije uverio, da naši Jevreji od tolikog kulturnog „depozita“ Beogradu – na Starom Sajmištu (upravo zbog žrtava) treba da trajno „zaustave vreme“ – u najtragičnijoj epizodi S.Sajmišta – praveći poslednji novi (stari) Logor na svetu – pod pritiskom dva nezajažljiva mešetara !!!  Možda zato što sam ja bio Učenik i bliski saradnik B.Bogdanovića, jednog od najvećih srpskih umova – koji je sa svojih 19 memorijalnih kompleksa i 30 knjiga – od kojih više od pola napisanih u izgnanstvu – upravo pokazao – kako se humano i plemenito – može promišljati – PIJETET  PREMA  ŽRTVAMA - mnogih stratišta – širom Balkana !!!

            Kako bilo – pre kraja godine – volonteri su morali da napuste „Posejdon“ i osnuju ALIJANSU UNIKATNE ARHITEKTURE – upravo sa idejom da trajno štite : unikatne : prostore – dela i autore. Zato sam ja, 26.10.2012 – podneo Ministrastvu kulture Srbije – PROGRAM TOTALNE REKONSTRUKCIJE kompleksa Starog Sajmišta – sa spoljašnjim izgledom paviljona – identičnih prvobitnim (izgrađenih naravno u novim tehnologijama koje danas imamo) i u svemu prema prvobitnim programskim odrednicama „Društva za zemaljske izložbe“ !!!

            U prilogu imate pismo Ministru kulture (u tom trenutku g.Braca Petković – osnivač i vlasnik prvog beogradskog Muzeja automobila). Čitav elaborat Starog Sajmišta je takođe na ovom blogu – ali se mora potražiti – po datumu 22.09.2017 – post: Staro Sajmište – MR2007_na portalu A4A (gde se nalazi ovde priloženi tekst – pismo Ministru – i zatim svih 5 strana elaborata – pod nazivom : PROGRAM S.SAJMIŠTE_za Ministarstvo Kulture – na blogu :

PRIZIV SAVESTI 1102 2011 – www.marinrajkovic.blogspot.com

Staro sajmište nema cenu – ono je dragulj

Suočeni sa kampanjom da se jedino S.Sajmište proglasi za LOGORSKI MEMORIJAL

Kada sam 01.juna 2007 godine u Privrednoj komori Srbije (kao moderator) u organizaciji Sektora za kulturu Opštine Savski venac vodio vrlo posećenu tribinu SILAZAK BEOGRADA NA REKE, okosnica je bio diplomski rad arhitekte Dragomira - Dika MANOJLOVIĆA – „VAROŠ NA VODI“ ! U spontanoj debati posle predstavljanja rada obimnom dokumentacijom - veći broj stručnjaka medju prisutnim planerima, urbanistima, arhitektima, umetnicima i novinarima – saglasio se da je prema trendovima cena na današnjem tržištu nekretnina u Beogradu, takozvani Savski amfiteatar (sve od Gazele do Brankovog mosta) u kategoriji oko 10.000 EVR./m2 !!! Iznad svih kategorija u gradu !!! Ovaj rad je inače starijeg datuma (Diplomski 1967 – Oktobarska Nagrada Beograda 1977) – ali je jedan od najobimnijih (istoriografski) i najinspirativnijh u planerskom smislu – pa je kao takav bio predstavljen i na Venecijanskom bijenalu, 2006 – gde je pobrao nepodeljene komplimente kolega iz cele Evrope – za savršeni  „prelazak reke - gradskim tkivom“ – sa dva renesansna trga – koji „se gledaju preko reke“! Inače, osim ovog rada u Beogradskim arhivama postoji nekoliko desetina predloga o «silasku Beograda na reke». Na toj tribini medjutim - niko od učesnika nije tražio da se o bilo čemu opredeljuju - aplauzi i divljenje jednom temeljnom radu bili su nepodeljeni. Staro Sajmište je uzgred pomenuto – kao NEDIRNUTO ! Danas medjutim, kada smo suočeni sa bezobzirnom kampanjom da Staro Sajmište postane «atrofirano srce Beograda» time što će jedino ono biti proglašeno za LOGORSKI MEMORIJAL, postavlja se pitanje ko je «pogrešno razumeo» gore navedeni podatak o 10.000 EVR.-/ m2 ??? Staro Sajmište je 1987 godine proglašeno samo : KULTURNIM DOBROM – nema «fašizma» ! Kako je čak 27 novina pisalo o pomenutoj Trbibini. - u prilogu vam šaljem aviofotografiju Starog Sajmišta iz 1938 godine kao dokaz o tezi iz naslova da je ovaj fragment Savskog amfiteatra bio NAJLEPSI DRAGULJ evropskog urbanizma i u tom smislu ponos Beograda između dva rata. Zašto je nastalo S.Sajmište, osim što je upravo zbog svoje uredjenosti 3 godine bilo nacistički logor? Trgovačka, Industrijska i Zanatska komora, Savez zem.zadruga i Srpsko poljoprivr.društvo su u periodu od 1923 - 1933 uz Beogradsku trgovačku omladinu kao članovi Društva za zemaljske izložbe uspeli da se izbore za ideju Međunarodnog sajma i da sakupe osnovni kapital - na osnovu koga su 10.09.1933 usvojena nova Pravila Društva – po kojima je svaki kolektivni član akcionar po funkciji. Početni kapital je iznosio 1.222.000, Zadužbina Nikole Spasića je dodala 500.000.- i Narodna banka još 300.000. – kada se pod novom Upravom, od 01.04.1937 pridružilo 13 udruženja trgovaca, 6 udruženja zanatlija, 5 udruženja industrijalaca i tri Slobodne privredne organizacije. (Podaci iz porodične arhive jednog od tri projektanta S.S: - arh.Rajka Tatića - Izgradnja 3/2003) Zašto insistiram na ovih 33 UDRUŽENJA ? Zato što ova nesrećna zemlja nikako da nauči koliko je koštao monopol familije KARIĆ kada je kao najjača bila «jedini buldožder» RAZVOJA ! Zatim je 18.12.1935.Veće Beogradske opštine ustupilo na uživanje Sajmištu 36,33 ha na 50 godina. Narodna banka je 08.05.1936. na postojeći ulog oko 2.000.000 zajedno sa Založbenim zavodom koji je stavio hipoteke na buduće (nepostojeće) paviljone – odobrila trostruki iznos kredita od 6.000.000 dinara sa kamatom od 7% i počekom od 5 godina. Zašto je ovo bitno ? Zato što se sve desilo za 16 meseci - kada je Država htela da stimuliše svoju PROIZVODNJU. Staro Sajmište je 1944 godine sravnilo sa zemljom savezničko bombardovanje. Da se «zatre klica» naci – stratišta ! Ponovo da podsetimo : JUDENLAGER ZEMLIN 1941 je 28.10.1941 otvorila DRUGA Zemlja – Nemački Rajh – na teritoriji TREĆE zemlje – NDH koja je svoju jurisdikciju nad Zemunom proglasila 10.10.1941 godine. Logorska «epizoda» Starog Sajmišta je trajala nepune tri godine i Srbiji ostavila samo 48.000 ljudskih žrtava i savezničkim bombama «preoran» najlepši BELI CVET evropskog urbanizma – mali PLANSKI izgrađen grad za samo godinu dana - 14 ha. Od 1944 ni jedna vlast na ovoj teritoriji – nije «ni korov počupala». Kome je tada bilo važno koliko je bilo žrtava koje nacionalnosti - osim Nacistima. Svaki ljudski život je jednako vredan i nijedan nema cenu, osim u dnevnopolitičke svrhe. Taj ljudski život je jednako vredeo i u Starom Sajmištu, i u današnjem Rudarskom fakultetu (sedištu Gestapoa) i u današnjem Zavodu za patente koji je bio jedan od najstrašnijih gradskih zatvora - logora pod Okupacijom. U ovoj zgradi postoji (danas kancelarija) na III. spratu iz koje se zatvorenik BACIO KROZ PROZOR tokom saslušanja od strane oficira Gestapoa. Tu sada radi jedan evropski funkcioner za patentna prava. Pa zašto onda samo Staro Sajmište mora OSTATI LOGOR za sva vremena ? Da li zato što je bio ogledni poligon najnovijih TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA svoga vremena - pa bi današnju Državu kada bi ponovo (rekonsrtruisan) postao evropska RETORTA IDEJA - opominjao da pokrene neku PROIZVODNJU ? Da li zbog toga što sadašnju vlast podseća da je obećala denacionalizaciju još 2000. godine, ili zato što joj i sad 115 umetnika,među kojima ima svetski priznatih,žive i stvaraju u jednoj od poslednjih «favela» u Evropi. U autentičnoj scenografiji a la Kusturica. Da li brojni UMETNICI u ovoj Zemlji mogu da zadrže NA KORIŠĆENJE ono što im je namenjeno, i ono što su koristili u kontinuitetu 70 godina - pa zato ima «genius loci» (magiju mesta). Ja vam garantujem da ako UMETNICIMA damo «na staranje» Staro Sajmište – oni ga neće prodati nekoj drugoj firmi POSEYDON – kao što je tuđe vlasništvo prodala za keš - Direkcija za izgradnju !  I konačno nekoliko reči o razumevanju pojma PIJETETA prema ŽRTVAMA. Ako neko razume ovaj pojam on ga nosi u srcu – NEPREKIDNO. Dovoljno je da jednom pročita «Kako upokojiti vampira» - Borislava PEKIĆA pa da za sva vremena razume monstruoznu dubinu psihološke torture koju je primenjivao Gestapo pri saslušanjima. To za one kojima je iskreni pijetet na srcu. I za one kojima svaki ljudski život podjednako vredi. Za one druge, koje na to treba podsećati jednom godišnje, jednom mesečno, jednom nedeljno : koliko se ja razumem u savremenu tehnologiju dovoljan je jedan BIM projektor, vrhunska dokumentarna produkcija Verana MATIĆA na jednom CD – u i jedan beli zid – koji može biti u POSEYDONU gde je sedište Društva «Memorijal S.S», ali i na Rudarskom fakultetu i u današnjem Zavodu za intelektualnu svojinu. Što se umetnika tiče nikakve BUKAGIJE na Starom Sajmištu još 60 godina ne dolaze u obzir ! Umetnici očekuju da Država Staro Sajmište rekonstruiše u celosti prema njegovoj prvobitnoj nameni da bude kulturno žarište PRIMENJENE UMETNOSTI umetnika svih evropskih zemalja. A reći ću vam i zašto ? Postoji naime jedna potresna istorijska beleška iz 2002 godine : Izvesni Nemac (zvaćemo ga) Fric, je 1941 godine regrutovan kao klinac (18) i kao redov Wermarhta poslat za logorskog čuvara u Zemun. Najpre se sažalio na troje (napuštene) dece koja su plakala na betonu u ćošku - pa ih je poslao u BOLNICU. Zatim se sažalio na troje iznemoglih staraca - koje je "zdrave" sklonio u logorsku BOLNICU ...Na kraju se sažalio na dojilju koja na splačinama nije imala mleka - pa je sklonio u SPASIĆEV PAVILJON koji je bio logorska bolnica. Konačno je vojničku (stražarsku) uniformu zamenio LOGORSKOM UNIFORMOM - kao izdajnik ... Jedan je od retkih koji je pobegao u pometnji za vreme savezničkog bombardovanja ... Kada je naivno poverovao da je u Srbiji pobedila DRUGAČIJA vlast – došao je sa zebnjom 2002 godine da poseti mesto svoga stradanja, jer su sa njim kao izdajnikom postupali još gore, ako je to uopšte moguće gradirati. Tom prilikom je bio PORAŽEN i izjavio je od prilike sledeće : " Pa kakav ste vi to narod - kad ja svako veče pre spavanja moram u hotelu da odplačem pola sata - ne zbog ljudi kojih se prisećam – sa kojima sam delio poslednji gutljaj cigure - nego zbog UŽASNE ISTINE da je Staro Sajmište - LEPŠE IZGLEDALO kao logor – nego sada ..." Zato pozivamo svakog beograđanina, kada se nadje u Centru i ima pola sata slobodnog vremena, da pređe Brankov most i izčupa samo jedan struk korova i baci ga u kontejner. Struk po struk ... Da pomognemo komunalcima koji imaju problema u organizaciji pošto za 5 godina po treći put asfaltiraju sve četiri trake Avalskog puta od Autokomande do Trošarine !!! Ako Staro Sajmište već ne moše da IZGLEDA bar «kao kad je bilo logor» – ne mora već 60 godina da izgleda ni kao finalna scena filma «Ko to tamo peva ? » Osim ako neko nekom nešto nije OBEĆAO u poznatom «srpskom new deal» maniru : « ja tebi – ti meni « ..... Marin RAJKOVIĆ – arhitekt Manifest umetnickog saveta S.Sajmišta Anketni poziv

25.11.2007 [ MARINGO ]

OSNIVANJE ALIJANSE UNIKATNE ARHITEKTURE

10. godina NVO AUA (III. epizoda vremeplova)

OSNIVANJE ALIJANSE UNIKATNE ARHITEKTURE

Podsećanja radi, tačno 5 godina od pomenute Batine recenzije (2003) u kojoj me „zavetuje“ da okupim više predstavnika svoje „čudačke sorte“ – 2008.godine osnovana je Nevladina organizacija ALIJANSA UNIKATNE ARHITEKTURE – sa 10.osnivača, kod Ministarstva za državnu Upravu (po tadašnjem Zakonu) – i to prvobitno pod nazivom : AKADEMIJA UNIKATNE ARHITEKTURE – što pojašnjava „bacanje rukavice izazova u lice“ Bolonjskoj Komisiji – koje ćete naći na sajtu : www.nvoaua.com – u prvom programskom dokumentu „Pismo o namerama“. Negde pred kraj predstavljanja ovih ranih početaka Alijanse – objavićemo i pripremljeni „nastavni program“ ove (nesuđene) AKADEMIJE ! Inače - asocijacija je odmah odustala od „trgovine diplomama“ i izabrala osnovni rad u formi – tribina – dakle javnog sučeljavanja mišljenja na stručne teme. Tada niko nije sanjao – da će za 10. godina, arhitekti ostati puki kompjuterski operateri, pošto prethodno Arhitektonski Fakultet – UKINE – na prvoj godini studija arhitekata : nacrtnu geometriju i perspektivu !!!

Kako ćete videti u prilozima na blogu (koji ovde služi trenutno kao „zidne novine ISTORIJE AUA“) – prvobitna ideja o edukaciji arhitekata – bila je profilisana – kao alternativna, pomoćna obuka u veštinama : modelovanja, maketarstva i naravno (u drugoj polovini XX veka do perfekcije razvijene teorije – brojnih formi modelskih igara : od slobodnih sa zadatkom deblokade fan­tazije, preko računskih, modelskih, simulacionih, zatim maieutičkih i kognitivnih do heurističkih igara sa njihovim imanentno mudrim spojem arti­stičke i scijentističke komponente – hermeneutičkih, ludičkih, simboličkih, logičkih, ritualnih, metafizičkih, inicijaacijskih, gnostičkih i mnogih drugih… Dakle samo kao (pomoćni alat) – kao jedan od „predmeta“ obuke arhitekata – da bi mu pomogli u predstavljanju buduće prostorne zamisli.

Uveravam vas da tada niko nije sanjao – da će se čitav naš ESNAF TAKO TRAGIČNO URUŠITI – da od njega nije ostao ni „kamen na kamenu“ !!! Zato ću sada, krajnje pretenciozno reći – da 10. godina kasnije – ALIJANSA izgleda kao „mišja rupa od 100 dukata“ – za arhitekte kojima je zaista stalo do stručne logike – koji nisu „službenici“u duši - i koji su zainteresovani da učestvuju

u eksperimentu „renesansne obuke“ koja vuče korene

iz Egipta i indije – a radi se po principu :

jedan Učenik – jedan Učitelj !!!

Pogledajte prvu postavku sajta NVO AUA iz 2008. -  na blogu :

PRIZIV SAVESTI 1102 2011 – www.marinrajkovic.blogspot.com

MANIFEST  ALIJANSE  UNIKATNE  ARHITEKTURE

1. -  IMHOTEP (u prevodu : «onaj koji dolazi u miru» ...) -  je bio pravi «Leonardo» - renesansno UNIVERZALAN, bio je : konstruktor, vidar, astronom i astrolog, faraonov «brat», dakle sin Boga Sunca i PRVI POZNATI arhitekt - graditelj Đoserove (stepenaste) piramide. Njegovo ime je ispisano hijeroglifima u podnaslovu ovog Manifesta, a njegova statua u Luvru drži prve NACRTE  arhitekte, dok on nosi prvu zanatsku (klesarsku) kecelju. Jedino vreme kad je živeo (2650 – 2600) dovodi u sumnju njegov «renesansni univerzalizam»? IMHOTEP je naime večno živi simbol da je Evropska civilizacija (koja je uvek uključivala Mediteransku zonu) ODUVEK  UNIVERZALNA. Zato smo IMHOTEPOVO ime izabrali da se pred njim ZAKUNU svi arhitekti i graditelji.

2. -   Prva graditeljska epoha – od Mesopotamije do Rimske urbane civilizacije, sa puno Egipatskih dinastija, bila je vreme kada su ljudi učili  MALO STVARI – O MNOGO STVARI ! Bilo je to vreme u kome je jedini prepoznatljivi izgrađeni SISTEM bio minijaturni POLIS – poleografska vizija Velikog Kosmosa. Vreme VEROVANJA i vreme velikih IDIVIDUALACA : Pitagore, Sokrata, Platona, Aristotela, Euklida i Arhimerda, osnivača POJEDINIH temeljnih tačaka znanja zaključno sa Vitruvijevih 10 KNJIGA O ARHITEKTURI, koje su prvi put definisale elemente  ukupnog urbanog SISTEMA – GRADA, kao malog analoškog modela u velikom modelu Kosmosa.

3. -   Razdoblje srednjeg veka već ide po dva paralelna koloseka – na jednoj strani imamo drastičnu socijalnu dekompoziciju : društveno raslojavanja, održavanje privida sprege vlasti Crkve i Države uz raskol u crkvi, vladavinu inkcizicije. Sa druge strane sve impozantnije, kompleksnije i savršenije građevinske strukture, koje svedoče o permanentnoj EVOLUCIJI ARHITEKTONSKE FORME ! Ove je vreme SUMNJE i traganja : od najveće Rimske moći – do njegove potpune dekadencije, od Vitruvijevih 10 knjiga ... - do 4 KNJIGE O ARHITEKTURI Paladia ANDREE iz Vićence, renesansog majstora, koji je predstavnik najslavnijeg doba renesansnog shvatanja i korišćenja PERSPEKTIVE u gradnji kuća i gradova, kao savršenih malih analoških modela u Kosmosu.

4. -  I onda naglo UBRZANJE ! Buržoaska, pa industrijska revolucija, zaneseno tehnološko SAMOLJUBLJE koje čitav svet uverava da je PERMANENTNI RAST – pretpostavka budućeg postojanja*. Nastaje nagla potreba za spajanjem UMETNOSTI  i  ZANATA – postaju slavne «L' ecole de beaus arts», «Bauhaus», «Institut za umjetnost i obrt», "Zavod za primenjenu umetnost" (Beograd) - poćinje da se ispisuje raskošna ENCIKLOPEDIJA GRADITELJSKIH IGARA**  «HOMO LUDENS»-a Johana Huizingea. Istovremeno međutim (opet na paralelnom koloseku) počinje ekspanzija REDUKCIONISTIČKE misli idealno oslikana knjigom Herberta Markusea : «ČOVEK JEDNE DIMENZIJE» iz 1964 god. Kao Čaplinova «marioneta» za beskrajnom trakom u antologijskom filmu: « XX. VEK »! Mnogi opominju da se radi o OPSESIJI velikoserijskom proizvodnjom koja «ubrazava po sebi»!

5. -  Socijalno raslojavanje u XX veku dovodi do inflacije svih vrednosnih kriterijuma jer *** Markuseov jednodimenzionalni čovek postaje UNIFICIRANA mera svih stvari. Tako nekoliko desetina antologijskih kuća moderne arhitekture (kao sto je Korbizijeova «mašina za stanovanje» u Marseju) počinje da biva «klonovano» u milonskim tiražima širom čitavog sveta. Niža klasa živi u višespratnicama, u identičnim stanovima, sa identičnim nameštajem na istim mestima, jedu istu hranu iz istih frižidera i život provode «urastajući u fotelju» pred televizorima – koji stoje na istom mestu. «Genijalnost» MULTIPLIKACIJE je u višestrukoj prodaji istog komada zemlje (ćelije grada) koja je analoška slika Kosmosa – onoliko puta koliko ima spratova – jedan iznad drugog. Sve POJEDINAČNO gubi svaki smisao u korist serijskog – uniformnog – to je kraj UNIKATA. ARHITEKT postaje «...majstor klonovanja idealnih uzoraka...» i treba da ZNA samo KATALOG. Evropska evolutivna spirala je kulminirala do potpune atomizacije znanja u subspecijalnostima, dezoirejentacije u vrednosnim opredeljenjima i hiperprodukcije «hleba i igara» za najširi PLEBS. Kao da je ponovo potrebna SUMNJA iz prerenesansnog doba -  da se inicira novi pokret spirale ...

6. - Ključna rečenica Norberta VINERA da specijalista tokom karijere : „...saznaje sve VIŠE stvari o sve MANJE stvari ...” je savršena metafora kako su nastali (kako to Nemci lepo i precizno kažu) „fach - idioten” koji su nam u XX veku naučnog i industrijskog USPONA - bukvalno „raskrilili vrata” Kosmosa. Za XXI vek su međutim neophodna Univerzalistička znanja i veštine - da bismo u „krizi obilja” po defaultu – bili uopšte sposobni da NEKIM SISTEMOM pretražujemo OBILJE i nešto od obilja postojećih znanja ISKORISTIMO. To je jedini način da u beskrajnom lavirintu mogućnosti - ne završimo u nekoj od fijoka fragmenata. Ne potonermo u „živi pesak” obilja ...

7. - Neverovatna je sličnost potrebe integrisanja UMETNOSTI  I  ZANATA karakteristična za početak prethodnog veka i potrebe integrisanja ZNANJA I UMEĆA (know how) karakteristična za početak ovog veka - čiju će SERIJSKU produkciju obeležiti „digest” i multiplikacija. XXI vek je vek globalnih interesnih sfera kontinentalnih razmera, globalne automatizacije ultra - veliko - serijske produkcije i vek „wellness revolucije” slobodnog vremnena ... To nameće NUŽNU potrebu rehabilitacije VREDNOSNE ORIJENTACIJE koja je NESTALA sa padom „bipolarnog sveta” – odnosno rušenjem Berlinskog zida, kao što je NUŽNA reklasifikacije tradicionalnih zanimanja koja su prošla složenu „evoluciju fragmentizovanja”. Konašno, prvi put (od Renesanse) potrebno je redefinisati : šta je „ALAT”. a šta je „ZANAT”?

8. -  Mi smatramo da je KOMPJUTER = ALAT ! Superioran u odnosu na čoveka samo u dve ravni - u brzini rada i u eliminisanju GREŠKE - dok ispravno funkcioniše.U svemu ostalom upotreba PC-a predstavlja rizik najpre da ljudska RUKA «prestane da misli» a zatim i da čovek pomisli da PC – može nešto da «osmisli» - zaključno sa MEMENTOM o «veštačkoj inteligenciji».

9. -  INTERNET je sredstvo komunikacije i izvor informacija - neograničenih mogućnosti !!! On je SAMO OPŠTILO i ništa više ! Osim navedene superiornosti Internet nosi i rizike : krize obilja, narušavanja privatnosti, ugrožavanja ličnosti i telesne, mentalne i duhove atrofije.

10. -  Moderna tehnologija  - uz sve prednosti koje je donela (uglavnom u domenu komfora) nosi sa sobom otvorenu pretnju «rastavljanja» čovekovog imanentnog integriteta tela–duše–duha ! Digitalna tehnologija menja metode šestomesečno – a temeljne tennologije dvogodišnje !! Ljudska duhovnost i graditeljsko umeće – samo od IMHOTEPA traju već V milenijuma !!!

11. -  Arhetipsko kolektivno pamćenje evropske civilizacije je nepresušan IZVOR inspiracije.

        Mi se borimo za svetlo RAZUMA i razumevanja - nasuprot mračnim fijokama fragmenata. Mi se borimo za stari/novi  «leonardovski» univerzalizam učenja, znanja, mišljenja i kreacije!

* * *   E P I L O G    * * *

* * *

12. - Konačno, obzirom da Bolonjska Deklaracija posebno insistira na„promovisanju mobilnosti” (u našem prevodu) podsećamo vas da Beograd ima idealnu  RETORTU  IDEJA  koja poseduje „genius loci” mesta za okupljanje i promovisanje (dva puta godišnje) najnovijih Evropskih dostignuća. Radi se o dole prikazanom STAROM SAJMIŠTU, koje je bilo metafora PLANSKI  izgrađenog (1937) malog grada na 14 ha za godinu dana, kao najlepši BELI CVET Evropskog  urbanizma. Taj Sajamski kompleks izgradilo je 33 zanatskih udruženja tadašnje Jugoslavije, sa identičnim ciljem kao Bolonjska Deklaracija : ... radi organizovanja prolećnih i jesenjih Sajmova najnovijih tehničkih dostignća i širenja međunarodnih veza ... (iz Programa od 1923)  Kompeks je imao : Francuski, Italijanski, Ruminski, Nemački, Mađarski, Turski i druge nacionalne paviljone. Naša Akademija će nezavisno od sudbine njene saradnje sa Bolonjskim procesom – svakako izvršiti najveći mogući pritisak na Vlasti Grada Beograda da raspiše Konkurs na koji bi pozvale sve Vlade Evropskih zemalja koje su imale paviljone – da ih OBNOVE (identično - po starim projektima) i time učestvuju u reinkarnaciji bezgranične kolektivne ENERGIJE Evropske kulture. Ovde ćemo osnovati FORUM  URBIS  BALCANICA i pozvati u njegovo članstvo sve novoosnovane gradske obrazovne i naučne institucije u Evropi - koje su nastale na temelju Bolonjskog procesa.

u Beogradu – juna 2008 - Osnivač AUA – 

mr arch sc Marin RAJKOVIĆ - National Artist of  SERBIA

Da vam je neko pre trideset godina rekao, da će danas ljudi masovno „urastati u fotelje“ 

pred televizorom – gutajući tuđu patnju u reality – show ili adrenalinskim sportovima

- umesto da žive svoj život – da li biste mu poverovali ?

Da li verujete da je neko pre 30 godina „video“ da će se gradovi širiti kao matastaze,

pa će im zato stručnjaci davati latinska imena kao bolestima :

metropola, megalopolis, urbani kontinuuum, ekumenopolis ???

Pretplatite se na knjigu pod pokroviteljstvom Nevladine organizacije

ALIJANSA  UNIKATNE  ARHITEKTURE

www.nvoaua.com

mr sc Marin RAJKOVIĆ

"UVOD U URBANOLOGIJU”

- 33 godina buntovnik sa razlogom "

Knjiga se sastoji od tri dela :

PRVI DEO :

eseji URBANIKUM - ARHITEKTONIKUM 

I KONCEPT SELEKTIVNE SINTEZE

- objavljeni 1979 godine u časopisima DELO / KULTURA / ZAMAK KULTURE

DRUGI DEO :

Prikaz ciklusa konceptualnih izlozbi Jadranke Vinterhalter

u Salonu Muzeja Primenjenih umetnosti  - Pariska 14

- VAZDUH - VODA - VATRA – ZEMLJA – (preko 120 autora)

Rađanje “postmoderne” arhitekture 80 – ih godina, “vertikalne” i “umetnosti za novi svet”

Slovenj Gradec u kome su bili : Olja Ivanjicki, Marin Rajkovic, Dragos Kalajic, Vesna Vujica,

Pedja Ristić, Dragan Cvetkovic, Slobodan Maldini i svi tadasnji “perspektivni” arhitekti …

TREĆI DEO :

Prethodni povodi I današnji razlozi za osnivanje

Nevladine organizacije ALIJANSA UNIKATNE ARHITEKTURE

- kao konceptualnog shiboletha kolektivnog pamćenja

arhetipske biblioteke Evropskog civilizacijskog kruga

(čiji smo mi samo rizničari) a koji novim generacijama

može poslužiti da rekonstruišu jednu celishodnu  

VREDNOSNU ORIJENTACIJU

u vremenu pačvorka od kulturoloških pabiraka ranijih vremena ...

Ovo je prvi Marinov udžbenik ISTORIJE I TEORIJE GRADA – formata A5 / 250 strana

bogato ilustrovano sa 30 - ak autorovih ranih crteža – tvrd atraktivni povez

sa natkoricom na čijoj je poleđini sakriven „tajni plan“ (matrica)

„ELEMENATA URBANOTVORNOSTI NOVOG BEOGRADA“

i svih drugih naselja nastalih PLANSKI – koja su ostala „zauvek“ masovne spavaonice.

To je inače tema magistrature autora, čijim odlomcima obiluje knjiga.

FRANKENŠTAJNU Država daje "licencu" - LEGALIZACIJA

10. godina NVO AUA (II. epizoda vremeplova)

ANATOMIJA DESTRUKCIJE ESNAFA NEIMARA

Moram vam reći, da posle prve priče o „nadri investitoru“ – koga je pohvalio (verovali ili ne – na prezentaciji knjige) Dr.Ratko Božović – to je mene toliko okupiralo – da sam se još dugo bavio fenomenima NOVIH INVESTITORA – ali ne „prosvećenih“ – za koga ću kao uzor uzeti -  Čiča Iliju KOLARCA – nego i ostalima – nedostojnim pomena.

Od prethodno pomenute knjige (2000.) i Batinih recenzija (2003 kad smo ostali bez Zorana) – do 2007. kada sam prvi put objavio nešto, o ovom naopakom nakotu od svih instanci Vlasti – „licenciranih investitora“ – prošlo je dakle 3, odnosno 7 godina. U tom međuvremenu – moja percepcija „benigne štetočine“ – sagrađena od puzzla mojih pravih investitora – kojima sam (sa suprugom arhitektom)  godinama projektovao i izvodio šta god im je trebalo – tako da smo postali, višegodišnji prijatelji – dok ih neko, nekim „lex specialisom“ – nije obrisao iz posla – i kao „malu privredu“ (IV.generacije) koja je nasledila porodične poslove – i kao srednju klasu na kojoj je „stojala“ Zemlja !

Časopis ARHITEKTURA mi je 2007 godine otvorio prostor za tematsku kolumnu, koja je imala 24 nastavka (2007,08,2009) pod jedinstvenim naslovom : „Anatomija destrukcije graditeljskog Esnafa“ . Kako je pomenuti fenomen od karikaturalnih – počeo da dobija – groteskne oblike – smatrao sam (onako Gandijevski, ili kao u ZENU) da treba odmah ponuditi „pozitivan primer“ – u kome sve probleme rešava ZNANJE – kako između investitora i projektanta – tako između regulative i operative. Moj biser iz naše graditeljske tradicije – bio je Čiča Ilija KOLARAC – perjanica „zadužbinarstva“, za koje sam tvrdio da je duboko u našoj tradiciji ...i da nam samo treba jedan novi Čiča Ilija – nazvao sam ga :“Prosvećeni INVESTITOR  XXI. veka“ – i imao je tri nastavka.

Sva tri teksta su u prilogu i svedoče kako sam ja predlagao – da rehabilitujemo našu Struku. Tada sam čak pisao da je u „Inženjerskoj Komori“ (arhitekt – najstariji zanatlija na svetu – „podsekcija sekcije projektanata“ – negodujući). Osim što sam prevideo nadolazeću svetsku recesiju – nisam nikako mogao pretpostaviti – šta će se desiti 2013 - kada ta prava IKS – bude imala 23.000 licenciranih inženjera i tehničara – svih specijalnosti – uredno klasifikovane u odgovarajuće Sekcije (kako god) ! Neka nova Vlast pored 23.000 licenciranih stručnjaka – kod APR (2013) – registruje paradržavnu (protivustavnu) tzv. „Inženjersko – trgovinsku Komoru“ – sa jednim zaposlenim, čiji je jedini zadatak – da na svim provladinim medijima „prodaje maglu“ (da ne kažem nešto ružnije“ – jer je kao građevinski tehničar bio jednako specijalista : 

i za saobraćaj i za građevinarstvio i za infrastrukturu 

– upravo kao Gospođa Ministarka sva ta tri Resora !

Dakle, strasno zagovarajući „zadužbinarstvo“ – kao model našeg

nacionalnog „new deala“ – ja sam te 2007 – napisao i ovo :

            „Nije moguće izbrisati iz genetskog zapisa – uz svu gramzivost ljudsku – nije moguće izbrisati iz arhetipskog kolektivnog pamćenja jednog naroda - mitove kao sto su : KTITORI koji su gradili crkve i manastire – donatore koji su ostavljali LEGATE – zadužbinare koji su podizali Univerzitete kao Ilija KOLARAC !!! To je autentična tradicija Srpskog naroda koja pokazuje patriotizam stvaranjem i GRAĐENJEM 

– a ne, rušenjem i pustošenjem «u ime naroda»!

Pošto sam (u drugom nastavku kolumne) markirao sve „prenatalne“ deformacije – novorođenog „Frankenštajna“ – ja sam pokušao da mu suprotstavim – pozitivan primer tradicije zadužbinarstva, na primeru Kolarčevog Univerziteta. Napravivši perfektan „rendgenski snimak“ – utiranja puta malverzacijama i sprezanja sa Državom – predložio sam zatim – šta bi trebalo da uradi „Prosvećeni investitor XXI veka“. Treba da objedini „magijske alate“ (kako sam rekao) RAZVOJA – objedinjujući  znanje – pare i odluku – na svom imanju – o svom trošku – okupvajući stručni investicioni TIM najboljih građevinskih stručnjaka – kao svoj „intelektualni servis“ – za sve ono – za šta prosvećeni investitor zna – da ON NIJE obučen !!!

Kako sam ja „otvorio karte“ i demistifikovao sve te „stepenice“ – na putu od zamisli – do gotove kuće – naravno sugerišući redosled poteza pomenutog tima – za ovih 10 godina sam se više puta pitao – da li je moguće – da su istovremeno – neki drugi „kompletni idioti“ – raspakivali „paket“ koji sam opisivao i da su - radeći upravo suprotno : odvajajući znanje – od para ; a pare od odluke – omogućili paralizu svih državnih aparata usluge i nadzora – i omogućili sebi – da vladaju koliko hoće !!! Za uzvrat (reket) su „Frankenštajnu“ – udahnuli „besmrtnost“ -  kredita koje nikad neće vratiti, „žmurenje“ na poreske i (recimo) komunalne obaveze – omogućujući mu time enormno bogaćenje – samo da ne mora, da ispuni ni jednu „obavezu investitora“ po Zakonu ?

Pogledajte anatomsku skicu ove „inverzije razuma“ na blogu :

PRIZIV SAVESTI 1102 2011 – www.marinrajkovic.blogspot.com

PROSVEĆENI  INVESTITOR  U  SRBIJI  XXI  VEKA (I)

Još od početka Milenijuma sam nebrojeno puta, ponovio ocenu da u Srbiji nije najgora rezultanta prethodne desetogodišnje “despotije” jedne porodice – potpuna INKOMPETENCIJA – već bezkompromisna BORBA neznalica i ignoranata za PRAVO da ono o čemu nemaju pojam, koliko nemaju pojma – da nemaju pojma - mogu javno i ravnopravno da ocenjuju i čak o tome odlučuju ! Takvih naravno po definiciji ima najviše među POLITIČARIMA – jer u ovom narodu (još od Nušića) poslednji kriterijum za njihov izbor je bila STRUČNOST. Ovo me međutim mnogo manje brine kad su u pitanju političari koji dođu sa KADROVSKIH  LISTA pošto uvek imaju onu novinarsku krilaticu da su oni ”univerzalne neznalice”- uče samo šta treba i (naravno) rade samo ono šta im gazda kaže !!! Što neko reče (mislim Akademik Pavle Savić) «...osveta LOŠIH ĐAKA koji su sačekali svojih 5 minuta...» jer bi u svakoj drugoj društvenoj konstelaciji - bili upravo NIGDE !

U svetlu ovog saznanja, mnogo me više brine naša – građevinska struka. Radi se dakle o INŽENJERIMA – koji bi po “default” – u trebalo da misle sistemski i sistematski – odgovorno i argumentovano. Oni to u velikoj većini i rade – ali imaju mali “hendikep” što vrlo retko rade sa SVOJIM PARAMA ! Naime svaka “linija” koju povuče inženjer na papiru – pokreće uvek VEĆU MASU para – koje mogu biti : državne, korporacijske, akcionarske, privatne ili dobrotvorne (zadužbinske) ...

Navedeni redosled “organoleptičkog” porekla para, nije ni malo slučajan – ali pre toga moram da vam otkrijem ko mi je ukazao na ovaj problem – a uopšte nije inženjer – ni blizu !!!

Kada sam 2000 godine objavio knjigu : “Kako najlakse upropastiti sopstvenu kuću” ( u fazi gradnje – naravno) – u podnaslovu sam napisao : ANTIPRIRUCNIK ZA MUDRE INVESTITORE. Time sam hteo da kažem da MUDAR investitor u toj knjizi može pronaći sve ono što ne treba da radi, dok gradi (u ovom slučaju porodičnu kuću) ako neće da je gradi tri puta duže nego što bi morao – i da ga košta 4,5 puta VIŠE od cene takve kuće izgrađene za potrebno vreme.

https://www.youtube.com/watch?v=0gcoHohhobM

Tako sam ja poslagao kockice iz svog 20 – godišnjeg iskustva sa preko 200 investitora. Jednako tako su me razumela i dvojica prvih recenzenata knjige – koji su bili arhitekti !!! Medjutim – onda se pojavio treći  recenzent – moj dragi prijatelj sociolog kulture i doktor “slobodnog vremena” kako ja volim da zovem Ratka BOŽOVIĆa – koji je na promociji pomenute knjige neočekivano izrekao nešto - što me je nateralo na razmišljanje sledećih pet godina :

“ Autor je napisao ODU našim hrabrim kućegraditeljima – koji su u nejnenormalnije vreme - ugradili pare u zemlju, tako da više nikada ne mogu da ih vrate u džep – i pritom od sebe napravili nove poreske obveznike u Zemlji koja menja Zakone kako se kome “okrene ćurak! “

Ovako markirana “lična žrtva” nepogrešivo asocira na

Našu nacionalnu - investicionu tradiciju ZADUŽBINA!

Je li to već u par rečenica vrlo slojevito stratifikovana DEFINICIJA idealnog INVESTITORA pre svega u zemljama, u vreme i u prilikama – TRANZICIJE ? To ume malo ko kao Dr. Ratko BOŽOVIĆ. Je li to idealni investitor XXI veka i/ili - šta mu je potrebno da bi to postao ?

Setimo se samo na kratko čoveka – legende koji se - sve šljivama i svinjama trgujući – upisao među najveće dobrotvore SRPSKE KULTURE . Čiča Ilija Milosavljević - KOLARAC ! Je li bio obrazovan ? Po sopstvenoj izjavi “ ... ja sam završio “časlovac” (tri razreda livadske osnovne škole – prim.M.R.) – a ostavljam svome narodu UNIVERZITET !”

Koja je to vrsta motiva bila kod trgovca čija je logika : kupi jeftino - prodaj skupo – i ZARADI ! E, pa - kad “pretekne” stupa na scenu građanska savest i patriotska logika : ” Ne pitam šta ja mogu da uzmem od Države – već šta ja mogu učiniti za svoju Državu ? Po čemu će me generacije pamtiti ?“ Kad IMAŠ dovoljno onda činiš dobro delo ne iz obaveze – nego iz svog ličnog zadovoljstva. Pritom naravno ne mašeš zastavama i parolama – da bi TRGOVAO svojim „PATRIOTIZMOM“ ! Inače je ovaj čovek bio 100 godina – ispred svog vremena. On je polovinom 19 veka, za prvog Predesdnika, prvog Srpskog dobrovoljnog lovačkog društva, koje je osnovao – postavio svoju ženu Anđeliju !!! Šta li bi danas rekle neke aktivistkinje !?!

Kako je čiča Ilija uz Mišu ANASTASIJEVIĆA i još nekolicinu uspeo da dobije najelitnije gradske lokacije i podigne impozantne građevine od po (“Kolarac” recimo) 4.500 m² ? Jednostavno ! Čiča Ilija Milosavljević – KOLARAC  angažuje Profesora Petra Bajalovića, jednog od najviđenijih tadašnjih arhitekata – koji je OCENIO gde u Beogardu treda postaviti narodni Univerzitet. Jednako udaljen od Dorćola, Kalemegdana i Antičke biblioteke – pa je tako i ušlo u plan !!!

Kako je to primala državna vlast. Personalno-Pastoralno! Poštujući LIČNI autoritet ! Kada (na primer) gospodin Nikola Pašić sretne arhitektu Bajalovića u Knez Mihajlovoj, skine šesir i kaže :  “Postovanje gospodine Inženjeru – uvek mi je drago kad sretnem Vas koji nešto gradite – STVARATE – uvek mi se ta nedelja završi uspešno !”

“ Hvala – takođe Gospodine Predsedniče – nije teško praviti graditeljske poduhvate kad Ti ide na ruku takav Predsednik - takve Srpske Vlade !” – odpozdravlja smerno uvaženi inženjer ...

Uzgred, primetite ovde, da Premijer Nikola Pašić - šeta sam - Knez Mihajlovom - bez pratnje !

Osim toga, do sada smo govorili samo o poslednjoj gornjoj vrsti investicija – o ZADUŽBINI.

O kome ili čemu se inače radi u našem DANAŠNJEM građevinarstvu ?

Pretposlednja vrsta, kakav je i junak pomenute knjige - PRIVATNI INVESTITORI su zapravo predmet našeg neposrednog interesovanja. O njima je govorio Dr. Ratko BOŽOVIĆ. Tu dakle sa jedne strane imamo graditelje sopstvenih porodičnih kuća – što je TRAJNI TROŠAK i nije “profitabilno”. Ali sa druge strane su mali investitori koji ulažu da bi im se VRATILO ! Ova kategorija po zvaničnoj statistici čini trenutno četiri petine našeg ukupnog građevinarstva. Oni bi trebalo da budu STUBOVI novog Srpskog društva koji BI za 10 do 15 godina MOGLI da nam VRATE SREDNJU KLASU – da bar naša deca žive “kao sav normalan svet” ! Mogli bi ?

PROSVEĆENI  INVESTITOR  U  SRBIJI  XXI  VEKA ( II )

            Šta se danas dešava kod nas u zemlji koja je nakon proteklih 15 godina - po svim socio – ekonomskim parametrima - VRLO slična ekonomiji zamalja koje su izgubile II svetski rat ? Velika graditeljska ekspanzija, izgleda k'o preporod, jer svuda u svetu gradnja VUČE napred ! U Srbiji je međutim, danas nažalost jedina opsesija – kako da UZMEŠ PARE – a ne radiš ništa ? Kako da «skrpiš« neku «kintu» i kupiš makar garsonjeru - PA DA JE RENTIRAŠ ? Neverovatna ideja o kojoj već pišu kolumnisti nekih tiražnijih evropskih novina – ima smisla samo dok «snalažljivi» iznajmljivači ne predju 50 % - jer kome će posle toga graditi – izdavati - prodavati stanove ? Jer na kraju - celu cenu plaćaju oni - koji IZNAJMLJUJU stanove !!!

            Ideja bi bila smešna da nije tužna. Iznikao je čitav soj BOGATAŠA za koje je Diznijev Čika BAJA – Titov pionir ! ZAŠTO ? Zato što su bez trunke mašte – isto kao i političari ! Oni «zatrpavaju» placeve od tarabe do tarabe – gomilaju kvadratne metre proizvedene po najnižoj proizvodnoj i sa najvišom prodajnom cenom. Možeš ih prepoznati po «passwordu» 063 – prodaja – kako to lepo objasnjava Internet portal A4A («O63 - URBANE VILE – «grupa građana» - autor splitski arhitekt Mišo DUNOVIĆ)

            Kako ovi anonimusi sa 063 to rade ? Čast izuzecima – po vrlo pojednostavljenom šablonu BEZOBRAZLUKA – « Ako prođe – PROĐE – puna šaka brade !» Najpre «naduvaju» (dozvoljene) kvadrature 30 – 50 %. Zatim arhitekti koji je na to stavio pečat svoje licence plate tanjir supe – jer im on ne da ništa više od jedne UGAONE SLIKE (renderovanog) modela kuće koja tek treba da nikne – ne bi li «mudro» zaštitio svoje autorstvo. «Investitori» ovaj ćošak (ćorak) kulise buduće kuće odštampaju u full coloru velikog formata za TABLU na gradilištu, a šta se «iza kulise» nalazi u zgradi – neka razbijaju glavu kupci stanova ? Na njih se inače (u pravilu) prebacuju svi komunalni doprinosi za pojedine infrastrukturne priključke. Isto kao što se doprinosi za zemljište, porezi i takse na kvadrature, participacija u opterećenju infrastrukturnih mreža – nipošto ne plaća – ako se ne mora – ali o tome kad dođemo do uloge Države.

            Pri svemu je «kolateralna šteta» da se finansijski unište par sjajnih malih,dinamičnih i operativnih PODIZVOĐAČA – koji se ne isplaćuju – kao ni «navučeni» akcionari ako dopuste. Ako dakle – ne tuže odmah „nadri – investotira“ !!!

            Ne radi se tu uopšte o gomilanju bogatstva - čak ni o njegovom “mutnom” poreklu. Svaka velika koncentracija kapitala počela je na “prljavim poslovima”. Čim medjutim - nagomilaju bogatstvo – njihov neposredni interes postaje ZAŠTTITA tog istog bogatstva. Onda postaju neočekivano plemeniti, (Bože – opet Nušić) – traže SVOJE MESTO u vlasti – u “podeli karata”! Za to je po istorijskim tablicama potrebno upravo oko 15 godina – kao u Americi od 1925 do 1940 ! Kupovina „diploma“ i besomučna pljačka „Dr“ titula – se podrazumeva !

Ne radi se dakle ni samo o korupciji ! Svugde i uvek u svetu OLIGARHIJA se “češala” o “pune kazane”. Ovde se međutim, sada već - «cedi suva drenovina»! Proizvodnja = 0 !!!

Ovde se radi o nakazno KARIKATURALNOM  shvatanju  patriotizma !?!

Naša nova vlast ovoga Milenijuma nasledjuje jedan od najboljih Zakona o izgradnji (iz 1997), vrlo sličan onome iz 1935 – koji je bio najbolji evropski gradjevinski Zakon sa malo preko 100 članova i koji je prepisalo nekoliko razvijenijih zemalja Evrope – jer je on sadržavao sve principe Dubrovačke Deklaracije iz 1289 u kojoj je nedvosmisleno “propisano” šta čini grad, šta je ulica, a šta trg, šta je kontinuitet fasade, a šta linija “krovnog venca” u gradskoj ulici ...

To nema veze sa (današnjim) brojem potrebnih PARKING MESTA – radi se o principima koji u svakom vremenu i svakoj tehnologiji - grad čine gradom. Ili ga ne čine ? Kako je Nova Vlast “popravljala” ovaj Zakon – da bi omogućila «bržu izgradnju» gore opisanim «investitorima» sa kojima je ona u «new deal» - u ? Uredbama koje zvuče recimo ovako :

“Uredba o izmeni Uredbe o prestanku važenja Uredbe o obaveznoj proizvodnji određenih građevinskih proizvoda i pružanju usluga i o uslovima davanja na privremeno korišćenje sredstava ili lokacija preduzeća”

Da ne poveruješ ? Prosto se pitate da li je strašnije ovo ili onih 63 % nepismenih (ili “funkcionalno pismenih”) Srba !?!

Država osniva Inženjersku komoru u kojoj su arhitekti podsekcija – sekcije projektanata !!! Isti oni arhitekti koji su od Inhotepa, preko Paladia, do Brašovana ili pomenutog Bajalovića, bili inženjerska elita – jer su PRVI – niodčega – na belom papiru IZMIŠLJALI KUĆU i time donosili POSAO svim specijalizovanim inženjerima, odnosno «hranili im porodice» ...

Armin Dželjadini ima 5.godina.(prilog iz 2007) Rođen je u Nemačkoj.

Kada su ga prvi put, roditelji („gest-arbaiteri“) doveli u Srbiju da upozna

rodbinu – zamolili su ga da nacrta : kakve su kuće u Srbiji – a kakve

u Nemaćkoj – da li ima razlike ?

PROSVEĆENI  INVESTITOR  U  SRBIJI  XXI  VEKA ( III )

Kako Država štiti gradjevinsko i spomeničko nasledje ? NIKAKO jer nema stav prema nasleđu! Za «zaštitu baštine» zadužena su DRUŠTVA ZA ZAŠTITU ovoga i onoga (što nesporno vapi za ZAŠTITOM) ali su (bez uvrede) članovi Društava po pravilu penzioneri, bez prebijene pare bez ikakvog uticaja, koji najčešće nisu pročitali ni flajer o predmetu zaštite. Oni mogu samo da (oprostite) «kevću» na vlast... Pa zašto bi ih onda «država» uopšte «zarezivala» ?

Ona ima ozbiljnija posla :

Iz intervjua u intervju funkcioneri Vlasti sve radikalnije POJEDNOSTAVLJUJU proceduru dobijanja Građevinske dozvole ! Pa iz intervjua u intervju sve više ulažu u globalizaciju Katastra Srbije – jer je to “ ... jedan od osnovnih preduslova za uređeno društvo !!! “ Onda ih uhvati nostalgija za ranijim velikim građevinskim gigantima kao Trudbenik, Kongrap, Neimar, Enrgoprojekt,  Mašinogradnja i bezbroj drugih (sada, kad bi mogao “lavovski” da se ugradiš) - ali su ih pretekli ruski tajkuni koji su na nivou Država - ostali bivšem Jugoslovenskom građevinarstvu dužni vrednost višestruke ratne odštete koju su naplatili Nemcima 1945 godine.

Naša Bratja Rusi ! Konačno očajavaju nad “…sporim procesom privatizacije, nedostatkom  VIZIJE i kvalitetnih „menadžera“ - koji bi ovu oblast POVUKLI U RAZVOJ !”

Pa bojim se gospodo političari da ste ostali sa pogrešne strane ogledala !

Pre više od 20 godina jedan moj dobar prijatelj (koji me je pre toga fascinirao) svojom odnegovanom veštinom strukturnog mišljenja u projektovanju i planiranju i bio moj uzor kao vrstan pisac – jednog dana je neočekivano izjavio da prelazi u politiku ! Na zaprepašćenje nekoliko kolega - objasnio je mirno kako je konačno shvatio kako vlast funkcioniše :

ODVOJ PARE OD ZNANJA – ZNANJE OD ODLUKE – i vladaćeš koliko hoćeš !!! – te tako moj prijatelj ode u savetnike !!! Još u Brozovo vreme ! Nepovratno – u «stručnjake» u politici.

Ako je PROSVEĆENI investitor potencijalni beočug razvoja – onda je prva stvar koju mora da uradi - da ujedini ove tri « magijske alatke » upravljanja : pare – znanje i odluku !!!

Nije moguće izbrisati iz genetskog zapisa – uz svu gramzivost ljudsku – nije moguće izbrisati iz arhetipskog kolektivnog pamćenja jednog naroda - mitove kao sto su : KTITORI koji su gradili crkve i manastire – donatore koji su ostavljali LEGATE – zadužbinare koji su podizali Univerzitete kao Ilija KOLARAC !!! To je autentična tradicija Srpskog naroda koja pokazuje patriotizam stvaranjem i GRAĐENJEM – a ne mržnjom, rušenjem i pustošenjem «u ime naroda»!

            Potreban nam je samo jedan PROSVEĆENI INVESTITOR da ponovo u Srba poseje klicu ZADUŽBINARSTVA koja nikada nije usahnula u svesti naroda .

            Verujem naime da ako je taj mali, ali prosvećeni investitor - naša budućnost – onda će mu se staviti na raspolaganje upravo INTELEKTUALNA ELITA – inženjera, planera, programera, koji više od decenije plaćaju krvavu cenu sopstvenog izbora - da im niko u gornji džep sakoa ne zatakne Radovanovu ČLANSKU KARTU Biblioteke !!! Treba najpre jednostavno «zaobići» stručnjake u politici i uspostaviti direktnu vezu para i znanja – investitora i stručnjaka !!!

            Zamislimo sada PROSVEĆENOG INVESTITORA - čovek srednjih godina koji je dobio na korišćenje zemlju (na 99 godina), nasledio pošten biznis od oca - ili dobio na poklon od tetke iz Amerike (bez naslednika) određenu sumu novca – ili još bolje NEKRETNINU – najbolje nam odgovara : «zaštićeni spomenik kulture» !

On je nesporni vlasnik !!!

(10.godina kasnije ćemo se pitati – kako se može doći u posed – poseda i privilegija – prim.MR)

Pojavljuju se dakle (ravnopravno) svi na početku pomenuti mogući izvori „ličnog“ investiranja. Šta dakle preduzima «dobrostojeći» investitor znajući da nije OBUČEN da gradi ili restaurira ? Okuplja svoj STRUČNI INICIJATIVNI TIM vlasnika – investitora. Kao Bili Gejts kada je 1994 okupio najjače programere do kojih je mogao da dođe i tražio od njih da mu naprave novi Operativni sistem (Windows 95) u stvari novi «interfejs» koji će (samo mišem) moći da koristi i njegova tašta - kojoj se «digne kosa na glavi» kad u dnevnoj sobi, ugleda uključen unukov PC. To je bio jednokratni ulog koji je Gejtsa učinio najbogatijim čovekom na svetu.

On je visestruko nadprosečno platio svoj tim – jer je okupio najveće sveske «zverke» programiranja u tom trenutku. Nisu oni radili kod njega za platu – oni su se samo sastajali da razmene rezultate faza svoga rada. Oni su za Bilija bukvalno radili nekoliko desetina sati + nekoliko desetina godina iskustva – da bi bili sposobni da naprave najbolji operativni sistem (tog trenutka) na svetu – bar po plasmanu. Ovde se radi o istom – prema prirodi svoje investicije PROSVEĆENI INVESTITOR okuplja svoj TIM od planera, urbanista, projektanata, dizajnera, bankara, planera investicija, menađera...

Sta je cilj Tima ?  Da bude uvek dva koraka ispred Države !

Investitor recimo dođe kod urbanista i kaže gde bi počeo određenu delatnost - oni odgovaraju : Za vašu lokaciju još nije uradjen Detaljni plan – ne znamo šta će tu biti prioritet ... Član stručnog tima nastupa sa ponudom tri modaliteta KOMPROMISNE FUNKCIJE i odmah se potpisuje Protokol o sporazumu vlasnika i Države oko «namene lokacije» ...

Onda Investitoru u Zavodu za zaštitu spomenika kažu – nažalost vas objekat je Spomenik kulture i podignut je da bi organizovao izložbe još davne ...»Kad Bonaparta beše na Ruse ...» Nastupa član Saveta koji Zavodu nudi da investitor (zajedno sa Opštinom) opremi izložbeni salon - ali da posetiocima izložbe može ponuditi svoje proizvode – jer je on mlekar – pekar – apotekar ...

Sta je zadatak Saveta ? Da uvek bolje od resornog ministra bude obavešten o stanju regulative za određenu vrstu delatnosti i lokaliteta – kao i o prioritetima koje će aktuelna Vlast stimulisati u narednom razvojnom periodu. U tom smislu da svestrano i maksimalno «servisira» investitora SRUČNIM ZNANJIMA kojima on po prirodi stvari – ne raspolaže.

Šta je svetinja Saveta ? Da je tako dobro plaćen od investitora da nijedan član Saveta nije podložan korupciji, niti je spreman da u tome posreduje – jer mu je najsvetiji zadatak povratak digniteta i uvažavanja sospstvenog inženjerskog Esnafa.

Vrlo jednostavno : Svaka investiciona odluka je NAJJEFTINIJA «na papiru» u fazi projektovanja. Prosvećeni investitor to zna i zato plaća svoj Stručni inicijativni TIM – da ga spreči da sipa pare u «rupu bez dna» naše potpuno haotične i maksimalno korumpirane regulative ...

Šta se očekuje od Države ? – Ništa ! Samo da zaboravi morbidne GENERALNE PLANOVE Svetle Budućnosti za narednih 20 godina i da negde pročitaju da u svetu odavno postoji živi model (u svakom smislu) koji se zove KONTINUIRANO PLANIRANJE RAZVOJA !!! To globalno. Lokalno je dužna da odvoji «žito od kukolja», odnosno da napravi DRASTIČNU RAZLIKU medju inženjerima – i markira one - koji svojim STRUČNIM POTPISOM ispod broja svoje licence zaslužuju – ZATVOR , od onih koji za isti potpis ispod svoje licence zaslužuju GRAND PRIX  na državnim (budžetskim) Konkursima za (recimo) javne objekte, odnosno koji po Zakonu rade svoj kreativni posao.

Od tog trenutka više nijedan inženjer ne bi čuo od svog investitora dve antologijske rečenice : «Ne plaćam NIŠTA dok ne vidim GOTOV posao !!!» jer je Zakon ODREDIO uslove, a IKS cene; i druga : «Ja tebe plaćam da mi napišeš POZITIVAN izveštaj (bez obzira šta imam u/od/kao projekt/a) .

Ove dve rečenice su naime šifra prepoznavanja

prodavaca BUDUĆIH nekretnina – zovi 063...

Sa ova tri teksta - počela je kolumna u 24 nastavka 2007 - 2009. godine

u stručnom časopisu ARHITEKTURA pod naslovom :

ANATOMIJA DESTRUKCIJE GRAĐEVINSKOG ESNAFA