SREDNJA KLASA I SPOLJNI SVET - III deo

(ISKLIZNUĆE VREDNOSNE ORIJENTACIJE U SVETU)

Ako je bilo kome za utehu – potpuno „iskliznuće vrednosne orijentacije“ je globalni

(ekumenski) proces. Kao istoričar i teoretičar grada, ja ga pratim od 1980. godine,

od kada sam napisao brojne članke – sada pripremljene kao knjiga :

„PROSTORNI PROROK OPŠTE PRAKSE – ili 33 godine buntovnik sa razlogom“

– sinopsis - predstavljen u postu od 16.11.2012 .

POMERANJE VREDNOSNE STRUKTURE narasta sa ekspanzijom industrujske

revolucije, sredinom XX veka -  o čemu sam poslednji put pisao pre tačno 5 god.

– u časopisu ARHITEKTURA br.136 od aprila 2009 pod donjim zaglavljem –

što je još jedan razlog za sećanje na našeg poslednjeg Sveca g.Pavla !

Tada je u Društvu zavladala potpuna - produkciona i monetarna PARALIZA.

STVORITELJ (kako god ga ko zvao) je najpre stvorio SVE - MIR kao meru uređenosti svih stvari. Zatim je stvorio Čoveka koji je umanjeni model, ali jednako složen kao Kosmos. ČOVEK je dakle, ono najsavršenije što postoji na Planeti. STVORITELJ ga je stvorio po uzoru na sebe, kao prostorno biće i biće prostora. Kao „prostorno biće” svaki čovek je - čitav kosmos. Čovek je stvorio GRAD kao „metamodel” koji je bio - umanjeni model Velikog Svemira. Susret svaka dva čoveka (zavisno od pola) je susret DVA KOSMOSA koji se može završiti : mimoilaskom – dodirom - i/ili prožimanjem, ili „velikim praskom” ! 

Svi takvi susreti se dešavaju u METAMODELU kosmosa

- zvanom (najpre) :POLIS - a kasnije URBS.

        Prostor metamodela, Stvoritelj s predumišljajem nije zamislio beskrajnim kao onaj u kome se on kreće – već ga je ograničio upravo čovekovim fizičkim ograničenjima - bića načinjenog od nesavršenog materijala (praha i pepela), sa nesavršenim upravljačkim mehanizmom, vođenog varljivim ČULIMA i konačno sa svim slabostima bića koje ume da misli i odlučuje. U tom prostoru metamodela Stvoritelj je „biću prostora” – uvek svesno ostavio male delove namerne NEUREĐENOSTI ! Prema tom metamodelu (gradu) čovek se mora odnositi kao prema najdragocenijem poklonu, kao da ga nismo nasledili od svojih predaka - nego smo ga POZAJMILI OD NAŠIH POTOMAKA ! Kao najsavršenije biće na planeti čovek imanentno poseduje integritet duha, duše i tela i u tome leži njegova lična odgovornost pred licem Stvoritelja, da se SAMOUSAVRŠAVA, da bi bio sposoban da Planetu, koju je nasledio od svojih predaka, svojim naslednicima ostavi U BOLJEM STANJU - od onoga koje je zatekao. 

Dosadašnja ljudska civilizacija se takvim odnosom ne može pohvaliti :         

– i to je njen ZLOČIN i njena KAZNA !!!

        Naš mudri Otac, njegova Svetost g. Pavle, u Vaskršnjoj poslanici (2009.) pominje materijalnu neimaštinu, ali nju ne označava kao najgore što nas je snašlo. Gore od toga je po mišljenju Patrijarha: pad morala i rušenje VREDNOSNE ORIJENTACIJE čoveka! On pominje Kulu Vavilonsku i čovekove zablude o svojim tehničkim dostignućima – opominjući nas tako, zašto se (po Bibliji) Bog razgnevio kada se čovek uzneo da kulu digne do Nebesa – pa je ljudima, za kaznu pomešao jezike – da više ne mogu da se razumeju! U našem poslu - ta biblijska cena je plaćena, struka arhitekte je već „ubijena“ !

         Nakon francuskih prosvetitelja, usledila je industrijska revolucija, zaneseno tehnološko SAMOLJUBLJE - koje čitav svet uverava da je permanentni rast – pretpostavka budućeg postojanja !?! Nastaje nagla potreba za spajanjem umetnosti i zanata - počinje da se ispisuje raskošna enciklopedija graditeljskih igara :  « Homo ludensa » Johana Huizingea. Istovremeno međutim - na paralelnom koloseku počinje ekspanzija redukcionističke misli idealno oslikana knjigom Herberta Markusea : «ČOVEK JEDNE DIMENZIJE» iz 1964 god. Kao Čaplinova karikatura «marionete» za beskrajnom trakom u antologijskom filmu: «Moderna vremena» ! Mnogi opominju da se radi o OPSESIJI velikoserijskom proizvodnjom - koja svoju logiku «ubrazanja po sebi» nameće

kao jedini mogući – budući oblik postojanja !

         Socijalno raslojavanje u XX veku, dovodi do inflacije svih vrednosnih kriterijuma jer Markuseov jednodimenzionalni čovek postaje UNIFICIRANA mera svih stvari. „Niža klasa živi u višespratnicama, u identičnim stanovima, sa identičnim nameštajem na istim mestima, jedu istu hranu iz istih frižidera i život provode «urastajući u fotelju» pred istim televizorima – koji stoje na istom mestu.“ (Luis Mamford : «Grad u istoriji“- 1968) Sve POJEDINAČNO gubi svaki smisao u korist serijskog – uniformnog – to je kraj UNIKATA. Arhitekt postaje «...majstor klonovanja idealnih uzoraka...» i treba da ZNA jedino da primenjuje KATALOŠKE uzor(k)e !!!  Ključna rečenica Norberta VINERA (oca kibernetike) - da specijalista tokom karijere : „...saznaje sve VIŠE stvari o sve MANJE stvari... ” je sjajna metafora za najuže specijaliste, koje nemci bez ikakve ironije nazivaju : „Fach – idioten“ = slepi za sve osim svoje STRUKE. Oni su u ХХ veku stvarali „tehnološka čuda“! Za XXI vek su nam međutim - neophodna Univerzalistička znanja i veštine – da bismo u „živom pesku“ krize obilja 

– bili uopšte sposobni da NEKIM sistemom pretražujemo

„SVE - MIR” i nešto od obilja postojećih znanja iskoristimo !

        Zvuči kao kontrapunkt, ali naš premudri Patrijarh je za jedno očigledno „drobljenje“

Znanja, a time i obrazovanja – za nesporno „mrvljenje“ pameti - upotrebio metaforu

Kule Vavilonske? Ali naš Otac nije to rekao čak ni zbog cene tehničkom napretka, koju uvek plaća neko drugi, a ne oni koju su štetu (po Planetu) proizveli ! 
Kao pravi pastir, njegova Svetost je - izrazio brigu za CELO SVOJE STADO !

          Kako je naš narod posle „20 mršavih krava“ dočekao još i završni udarac svetske RECESIJE ? I šta mu se pritom desilo ? Evropska evolutivna spirala je kulminirala do potpune atomizacije znanja u subspecijalnostima, pometnje u vrednosnim opredeljenjima 
i hiperprodukcije «hleba i igara» („Panem et circenses“) - za najšire narodne mase.

SVE JE NA PRODAJU !

        Glavna zabava je duhovna prostitucija najgore vrste, u kojoj postoje ljudi spremni da

za sumu (koju neće izvesno dobiti) nedeljama žive - 24 sata - pred TV kamerama. Kriminalistička oprema (poligraf) koja pripada istražnom postupku (kao oružje koje „duži“ samo policija, vojska) i koje služi da se nesporno ustanovi KRIVIČNA ODGOVORNOST – koristi se za nanošenje duševnog bola ! Da pred milionskim auditorijumom nevinom

građaninu „pretura“ po intimi – samo zato što je isti na to pristao za novac (koji takođe

neće izvesno dobiti) jedino ako pobedi ? Ni to nije najgore – najgore je što 80%  naroda

„urasta u fotelju“ gutajući tuđu patnju - umesto da živi svoj život ! Treba li bolji dokaz

rastakanja vrednosne orijentacije – dovoljnog da zabrine našeg duhovnog Pastira ?

        Moderna tehnologija  - uz prednosti koje je donela (uglavnom u domenu komfora) nosi sa sobom otvorenu pretnju «rastavljanja» čoveku  imanentnog integriteta tela – duše – duha ! 
Digitalna tehnologija menja metode šestomesečno, a temeljne tehnologije dvogodišnje ! Ljudska duhovnost i graditeljsko umeće – samo od Imhotepa traju već dva milenijuma !!! Arhetipsko kolektivno pamćenje evropske civilizacije je nepresušan IZVOR inspiracije.

        Zato smo osnovali ALIJANSU UNIKATNE ARHITEKTURE da nove arhitekte vratimo renesansnom selektivnom i strukturnom načinu mišljenja. Mi se borimo za svetlo RAZUMA i razumevanja - nasuprot mračnim fijokama fragmenata. Mi se borimo za stari/novi  «leonardovski» univerzalizam : učenja, znanja, mišljenja i kreacije!

Marin RAJKOVIĆ – časopis ARHITEKTURA 136 – april 2009.

To je dakle taj tekst od pre pet godina –

i tek kad sam ga sada pročitao, shvatio sam da je naš poslednji Svetac g.Pavle –

imao raskošnu intuiciju, kojom je disao duhom našeg Naroda. Mene (na primer)

ne može tako lako da impresionira neko, samo zato što je izgradio „najviši soliter na svetu“

(setite se – Vavilonsku kulu). Ali u mom slučaju – to je najverovatnije

profesionalna deformacija, jer arhitekt (a ima nas 5.000 u Beogradu i još toliko u Srbiji)

mora da vidi ko je projektovao, koju namenu i za koga, da vidi feasibillity studiju –

i najvažnije, da vidi da li je studija - opravdana posle (bar) 5 godina eksploatacije.

Narod to doživljava na mnogo dubljem intuitivnom nivou 

i zato je naš Pastir upotrebio (za naš) pojam

„Skadra na Bojani“ = (svetski) Vavilonska kula.

Narodu je naime dovoljno da vidi oko sebe tri (upola manje) kule od

110 – 115 m :„Istočna (trostruka) kula“, na vrh Ustaničke i „zapadna kula

“Geneks“ – koje već dve decenije „zvrje prazne“ i „služe kao bilbordi“

(kako dughovito reče novinar Mučibabić u POLITICI od

07.09.2010 u članku „Niko neće u kapiju Beograda“) I treća,

„Beograđanka“- - na terazijskom grebenu - u centu – takođe poluprazna

bar deceniju – na kojoj niko nije oprao prozore godinama.

E, ali : troškovi održavanja i slično – to je narodu bilo strašno nerazumljivo !

Sada međutim, kada treba da uporedi najblistaviji san iz „Hiljadu i jedne noći“

– (Vavilonsku kulu) i suvu koru hleba – sušenu u rerni – narod kaže:

„Selo gori - a baba se češlja“ – i to kroz zube ! Da taj spontani otpor

prema megalomaniji, (koji je g.Pavle prepoznao metaforom Vavilonske kule)

– kod našeg naroda nije tako jak – Radoš Bajić nikada od poslovice

– ne bi napravio beskrajni serial – narodni EP !

Ali - skeptici uvek kažu : „Hrist je umro – uzalud“ !

Nepopravljivi optimisti tvrde da : „Nada poslednja umire !“

Ja kao profesionalac (30 godina planer) ZNAM da Beograd

ZNA KAKO DA najpametnije potroši 2 - 3 milrd evra !!!

Ne trebaju nam "DANAJCI" za opbilaznicu kroz Zrenjaninske i Pančevačke ritove!

A najpreče je da saobraćaj "prodiše" ! Za to znamo da su naša deca,

 koja su morala da odu 1990. – ZARADILA MNOGO VIŠE !!!