MINISTARSTVO UPRAVE I LOKALNIH VAŠARA

RAZBIJENO  OGLEDALO  

LUISA  KAROLA

PROLOG

Beše petak – pazarni dan, modro svanuće je nagoveštavalo prijatan dan, 24° C, potpuno vedro, povetarac 1–3 m/sec. Alisa je pre prvih petlova krenula ka izlazu iz njene male varošice - glavnim drumom. Obukla je najlepšu haljinu sa žiponima koju je imala – jer je pošla da postavi svoju tezgu na drumu na kraju grada, gde će do 07:00 sva mesta za vašarske tezge biti popunjena – a do 09:00 više nećeš moći iglu da baciš, a da ne padne na nekog pazardžiju.

Ponela je najveću izletničku korpu punu najlepše uštirkanih i ispeglanih šustiklica, jer je ona u tome bila „velemajstor“. Ne samo da je završila Fakultet za heklanje – nego je sve četiri godine studija bila suvereni nosilac „Zlatne Hekleške“ – bez konkurencije. Ona je svoju laku montažnu tezgu postavila vrlo brzo i pošto nije bilo „žive duše“- odskakutala je do čika Mitrove pekare, u prvoj kući - na vruć burek i hladan jogurt.

MAJSTOR – ZEC I MAČKA

Vraćajući se posle 20 - tak minuta - Alisa iz daleka ugleda kako nema njene tezge – oseti laku drhtavicu - kao neko pucketanje oko svoje aure - i prođe kroz neku barijeru - sva bordo u licu. Htela je da eksplodira jer je njena tezga bila bačena u jarak, a na njenom mestu (koje je nasledila još od babe) - neki ludi, ogromni Beli Zec – postavio je svoju tezgu sa belim kožnim rukavicama, lepezama i okačenim kineskim satovima za džep na muškom prsluku ! Bio je strašno debeo i videlo se da se uopšte ne hrani „zdravo“ – za njega je Duško Dugouško bio Tvigi! Još uvek nije bilo nikoga na drumu, pa Alisa poče očajna da plače potocima suza. Njene divne uštirkane, kao sneg bele, upeglane šustiklice bile su bačene okolo, najpre po blatnjavom jarku, ali što je više plakala - one su polako počele da „otiču“ niz šanac – u kome nastade pravi potok od Alisinih suza.

Nije mogla da veruje da niko nema poštovanja prema mestu za tezgu koju je ona nasledila od bake pre tri generacije. Mislila je u sebi Alisa : „Pa nije moguće da ovde nema nikoga ko bi zaštitio sto godina staro vlasništvo od ovakvih gadnih debelih“ ... Alisa se ponovo okrenu mestu svoje tezge - kad Zecu ni traga ni glasa – nije mogla da veruje!!! Dok su njene divne šustiklice, bespovratno oticale potokom njenih suza – na istom mestu sada se nalazila jedna još gadnija debela prugasta Mačka na novoj tezgi koja se ugibala pod njenom težinom, dok se ona neprekidno cerila. Imala je ogromne bele zube koji su se caklili i stalno je (delimično nestajala), kao da je preko nje (tamo – vamo) neko stalno prevlačio plašt Harija Potera koji te čini nevidljivim. Ona je dakle ležala preko cele tezge, dok su na četiri stuba krova tezge i kanapima između visili manji i veći kavezi raznih ptica koje je nahvatala od kanarinca i vrabca, preko svih vrsta papagajačića do Tvitija !!! Ptice su bile skamenjene od straha, jer nisu znale koja će prva doći na red - mada je izgledalo da ogromna mačka uskoro neće smeti da pojede ništa više – jer će pod njom tezga prosto da se sruši!!! Niko ne ume da objasni zašto – ali ovi „mali ptičiji spomenici“ su jednog trenutka prešli „vrhunac kulminacije“ uvrede Alisinih osećanja, tako da je ona bez razmišljanja krenula da nađe nekog u Istočnoj Upravi Vašara - ko će rešiti njen problem.

Konačno je došla u Upravu Vašara da reši vlasnička i prava neometanog korišćenja poseda. Zatekla je tri reda od po nekoliko desetina ljudi – u srednjem preko stotinu ! U levom redu čekali su oni koji vade nove lične isprave - tu su radila dva šaltera, bilo je zakazivano, pa je red tekao uglavnom Regularno i bez nervoze.U desnom redu su se izdavale registarske tablice tezgi na Nacionalnom Vašaru i tu je išlo vrlo brzo, jer je čekalo vrlo malo ljudi. U srednjem redu, među preko sto ljudi, vladao je potpuni haos. Tu se čekalo produžavanje registracije korišćenja istih tezgi od strane višegodišnjih korisnika, u kakve je spadala i Alisa...(ne kao nesuđeni vlasnik mesta) - nego kao „stalni orijentalni korisnik“ !!!

Kao i u Pošti i ovde je od pet šaltera radio samo jedan, ali su ljudi bili neuporedivo nervozniji, razdražljiviji, svadljiviji – da ne poveruješ. Ralog je bila pre svega ta osoba koja je radila za jedinim otvorenim šalterom – i to je radila jedan predmet po 25 minuta. Posle svaka dva – tri predmeta ona bi se digla i odšetala negde, stalno gunđajući da ni pauzu za kafu ne može da koristi. Preko sto ljudi u četvororedu je bilo na ivici da se pobije međusobno oko redosleda, svako je preopširno objašnjavao kako više niko nema poštovanja prema onima koji tu dolaze svakog meseca – a nisu ih sazvali da odluče – ko će kog dana raditi na tom šalteru ! Pominjali su kako parazitska birokratija živi od BUDŽETA koji im oni pune, a ne radi ništa osim što nabija sve veće takse, poreze, i ni manje, ni više traži avansno plaćanje obaveza - godinu dana unapred – „ko živ ko mrtav!“. Bila je takva ludnica da su u dva navrata izašli redari - da objasne da građani moraju da imaju strpljenja jer je koleginica (ona sa šaltera) po kazni sa mnogo višeg položaja poslata na šalter – pa sad malo tera inat !?! Alisa je ponovo poželela da može da se povećava i smanjuje (kao durbin) - pa je kao bubica šmugnula na vrata. Pošla je kući uverena da će sutra naći zaštitu u Koordinacionom Telu Društava heklera !!!  

Prilazeći svojoj skromnoj kući čija su ulazna vrata bila ukrašena biljurnim ogledalima i divnim vitražima, čula je iz svoje kuće strašnu buku televizora (kao da je na sred ulice). Kako je naglo otvorila vrata i poremetila pritisak – popucala su sva ogledala i vitraži na njenim lepim vratima. Pošto je do kuće već dostigla svoju visinu odrasle devojčice, utrčala je u dnevnu sobu i na malom ekranu TV prijemnika ugledala neku grdnu uličnu pometnju sa gomilom koja viče, mnogo policajaca i „polivanja kamerom“ da se „uhvati“ svaki detalj. Zagrlila je kao Radovan mali ekran TV prijemnika i na brzinu „pretrčala“ nekoliko kanala, da ustanovi o čemu se uopšte radi ? Nije mogla da veruje!?!

EPILOG

Kao da joj je neko čitao misli : na jednom kanalu reporter je objašnjavao kako nekoliko hiljada diplomiranih heklera – od jutros jure ulicama grada, Predsednika Regionalnog Kongresa heklera, da ga pita na osnovu čega njega Centrala plaća poslednje tri godine – od kad je dobio na gomili velike pare – za sva Društva – ali niko nije znao – gde su !?! Isti akademski građani jurili su i nekog iz Orijentalnog društva Heklera - da ga pitaju koliko su najboljih radova sa žiriranih Izložbi - objavili za poslednje četiri godine, za šta su uredno dobijali namenska sredstva. Hiljade policajaca grada jurili su građane koji su narušavali javni red – umesto da rade svoj posao i jure Džordža ...Na arhivskom snimku trećeg kanala - neki tipovi su Zlatnim Ekleškama igrali pikado - jer sad svako uz (kupljenu) diplomu dobije i ovaj (nekada) najveći trofej Zanata - za najboljeg u Generaciji. Alisa nije mogla da se otme utisku da je ona sve ovo „zakuvala“ !!!

Brzo je u sebi izračunala: “Pa da : samo danas - samo ja – 3 ogledala puta 7 godina nesreće, tačno 21 godina propasti moje male zemlje „kaldrmisane pameti“ ! Pa gde će mi duša ? Onda se tako strašno zaplakala - da je u neviđeno kratkom roku, uspela da se udavi u svojim suzama u sopstvenoj kući, uprkos onome što je oticalo kroz rupe na razvaljenim ulaznim vratima !!!